Da li vakcina protiv herpes zostera štiti od demencije
Nedavna naučna istraživanja pokrenula su veliko interesovanje javnosti o mogućoj vezi između imunizacije protiv herpes zostera i smanjenja rizika od nastanka demencije u poznim godinama.
Studije pokazuju da vakcina protiv herpes zostera može biti povezana sa smanjenjem rizika od dijagnostikovanja demencije, mada naučnici naglašavaju potrebu za dodatnim proverama.
Izaberi iznos ili skeniraj kod bez iznosa pa ga upiši u banci. Novac ide direktno na račun autora (GoSimple), Trek ne uzima ništa i nije posrednik u plaćanju.
Na telefonu: preuzmi kod, pa ga u aplikaciji banke učitaj iz galerije.
Prirodni eksperiment iz Velsa
Naučna zajednica je počela ozbiljnije da istražuje ovu temu nakon specifične situacije sa zdravstvenom politikom u Velsu. Prilikom uvođenja vakcine, pravo na imunizaciju imale su samo osobe rođene nakon određenog datuma u septembru 1933. godine. Ova stroga starosna granica stvorila je retku situaciju u kojoj su dve veoma slične grupe ljudi imale drastično drugačije stope vakcinacije. Istraživači su iskoristili ovu takozvanu prirodnu eksperimentalnu okolnost da uporede zdravstvene ishode u realnom svetu.
Analizom podataka utvrđeno je da je primanje ove vakcine povezano sa manjom verovatnoćom dobijanja dijagnoze demencije tokom narednih nekoliko godina. Iako ovakvi nalazi bude optimizam, stručnjaci uvek pristupaju oprezno i detaljno testiraju statističke pretpostavke kako bi isključili druge potencijalne faktore koji su mogli uticati na krajnji rezultat. Svako novo otkriće zahteva višestruke provere pre nego što postane zvaničan medicinski stav.
Uticaj virusa na nervni sistem
Veze između određenih infekcija i zdravlja mozga nisu nepoznanica u medicinskim krugovima. Virus koji izaziva herpes zoster nakon preležanih ovčijih boginja u detinjstvu ostaje uspavan u nervnom tkivom decenijama. Tokom starenja, on može ponovo da se reaktivira, ponekad bez očiglednih spoljašnjih simptoma, što dovodi do hroničnih upalnih procesa u mozgu. Upravo ta dugotrajna neuroinflamacija predstavlja predmet proučavanja mnogih istraživača koji prate dugoročne posledice po kognitivne funkcije.
Ipak, naučni napredak se nikada ne oslanja na samo jednu studiju, ma koliko ona bila obećavajuća. Tokom analize velške populacije uočen je i neočekivani detalj da je zaštitni efekat zabeležen uglavnom kod žena, dok kod muškaraca nije registrovan u istoj meri. Ovakve razlike mogu proizaći iz bioloških specifičnosti imunološkog odgovora, ali i iz slučajnih statističkih faktora. Zbog toga je neophodno da nezavisni timovi ponove istraživanja na različitim uzorcima i bazama podataka.
Izvor: Katelyn Jetelina, Your Local Epidemiologist · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)
