Kako knjiga uđe u knjižaru: kome se autor obraća i šta potpisuje?

Knjiga u knjižaru ulazi tako što nosilac izdanja kontaktira nabavku, dostavi podatke o naslovu i ceni, potpiše ugovor o komisionoj prodaji, isporuči primerke uz otpremnicu i zatim prati popis. Neprodati primerci se po ugovorenom roku vraćaju, a prodati se obračunavaju i plaćaju u ciklusu upisanom u ugovor.

Zašto knjižara ne prima knjigu odmah?

Knjižara je maloprodajni objekat sa evidencijom zaliha. Svaki naslov koji uđe mora da postoji u njenom sistemu, sa svojom šifrom, cenom i dobavljačem. Zato prijem knjige nije gest dobre volje nego unos u bazu, a unos traži podatke i potpisan ugovor. Autor koji dođe sa kutijom i ponudi da knjige ostavi „za sada" traži od knjižara da zaobiđe sopstvenu proceduru.

Druga strana iste medalje je da knjižara ne rizikuje. Za nepoznat naslov ona po pravilu ne kupuje, nego uzima u komision: knjigu drži, plaća tek ono što proda, a ostatak vraća. Time rizik neprodatog tiraža ostaje na autoru ili izdavaču. Kako se to uklapa u ostale prodajne kanale, pregledno je razloženo u tekstu gde se sve prodaje knjiga u Srbiji.

Kome se autor obraća?

U lancu postoji služba nabavke koja odlučuje o asortimanu. U nezavisnoj knjižari odluku donosi vlasnik ili poslovođa. U oba slučaja prvi kontakt je pisan: kratak mejl sa podacima o naslovu, fotografijom korica i cenom. Poziv telefonom bez prethodnog mejla retko prolazi, jer osoba sa druge strane nema gde da zapiše podatke.

Mejl treba da stane na jedan ekran. Naslov i autor, žanr i kratak opis u nekoliko rečenica, format, broj strana, ISBN, maloprodajna cena, predlog rabata i podatak o tome ko isporučuje. Ako je naslov već negde u prodaji ili je imao promociju, i to se pominje jednom rečenicom. Kako se piše taj kratak opis da zvuči kao knjiga, a ne kao molba, objašnjeno je u tekstu o pisanju blurba.

Šta mora da bude spremno pre prvog kontakta?

Knjiga mora biti završena i formalno uredna. To znači odštampan tiraž ili bar potvrđen datum izlaska iz štamparije, dodeljen ISBN, urađen CIP zapis i određena maloprodajna cena. Kako se ti zapisi dobijaju i šta znače, opisano je u tekstu o ISBN-u, CIP-u i COBISS-u.

Cena se određuje pre ponude, ne posle. Knjižara pregovara rabat na maloprodajnu cenu, pa autor koji nema cenu nema ni o čemu da pregovara. Pri određivanju cene računa se unazad: od cene se oduzme rabat, pa se vidi šta ostaje po primerku i da li to pokriva trošak štampe. Kolika je ta stavka, zavisi od tiraža i tehnike, o čemu piše tekst koliko košta štampa knjige u Srbiji.

Šta tačno stoji u ugovoru?

Stavka	Šta znači	Na šta paziti
Predmet	naslov, ISBN, broj primeraka	da je naveden tačan naslov izdanja, ne radni naziv
Rabat	deo cene koji zadržava knjižara	mora biti napisan brojem, ne opisno
Model	komision ili otkup	kod komisiona proveriti ko snosi rizik oštećenja
Popis	kada se utvrđuje prodato	tražiti izveštaj u pisanom obliku
Rok plaćanja	kada se isplaćuje prodato	računa se od popisa, ne od prodaje
Povraćaj	kada se neprodato vraća	ko plaća transport nazad
Trajanje	koliko ugovor važi	način raskida i otkazni rok

Ugovor sa knjižarom nije isto što i ugovor sa izdavačem. Prvi uređuje prodaju primeraka, drugi uređuje prava na delo. Šta se potpisuje u onom drugom slučaju, razloženo je u tekstu ugovor sa izdavačem. Autori te dve stvari mešaju, pa se dogodi da neko misli kako je prodajom u knjižari nekome ustupio prava, ili obrnuto.

Kako izgleda isporuka?

Primerci se predaju uz otpremnicu u dva primerka, od kojih jedan potpisan ostaje autoru. Na njoj stoji datum, naziv prodajnog mesta, naslov, broj predatih primeraka i potpis osobe koja je robu primila. Ako se šalje kurirom, otpremnica ide u paket, a autor čuva potvrdu o slanju i broj pošiljke.

Praktična strana isporuke je pakovanje. Knjige se u transportu oštećuju po ivicama korica, a oštećen primerak knjižara ne prodaje i najčešće ga vraća. Zato se pakuju u čvrstu kutiju, uspravno, sa ispunom po ivicama, u količinama koje jedan čovek može da podigne. Autori koji ne žele da se bave ovim delom posla uzimaju uslugu skladištenja i slanja, opisanu u tekstu ko pakuje i šalje knjige kad autor nema magacin.

Kako teče popis i naplata?

Popis je trenutak kada se utvrđuje koliko je primeraka prodato. Iz njega izlazi izveštaj, pa obračun, pa isplata. Rok plaćanja se po pravilu računa od popisa, a ne od dana kada je kupac knjigu poneo iz knjižare, i to je razlog zašto novac stiže znatno kasnije nego što autori očekuju.

Autor treba da radi jednu stvar koju mnogi preskaču: da uporedi obračun sa sopstvenom evidencijom. Broj poslatih primeraka minus broj prodatih minus broj vraćenih mora da bude nula ili broj primeraka koji su i dalje na polici. Ako se ne poklapa, pita se odmah, dok je popis svež. Posle šest meseci niko se ne seća pojedinačne kutije.

Šta se dešava sa neprodatim primercima?

Neprodato se vraća, i to je normalan deo posla, ne neuspeh. Povraćaj takođe ima papir, povratnicu, na kojoj stoji koliko je primeraka vraćeno i u kakvom stanju. Primerci koji se vrate oštećeni ili sa tragovima korišćenja ne mogu ponovo u prodaju po punoj ceni, pa se odvajaju za promocije, poklone ili akcije.

Autor koji dobije nazad veći deo isporuke treba da pročita signal, a ne da ga shvati lično. Najčešći uzroci su nevidljivost naslova na polici, cena koja odudara od kategorije, korica koja ne govori šta je knjiga, ili prosto to što niko nije znao da knjiga postoji. Prva tri se popravljaju u pripremi sledećeg izdanja, četvrto se popravlja radom oko knjige, o čemu piše tekst kako se promoviše knjiga bez budžeta velikog izdavača.

Kako se knjiga zadrži na polici duže?

Polica je ograničen resurs i na njoj traje ono što se kreće. Naslov koji se u prvim nedeljama ne prodaje povlači se, bez obzira na to koliko je dobro napisan. Zato se ono što autor radi oko knjige i vreme kada knjiga ulazi u prodaju moraju poklopiti. Isporuka u knjižaru nedelju dana pre promocije u istom gradu daje smisao i jednom i drugom, dok isporuka tri meseca pre bilo kakvog događaja znači da knjiga tiho stoji dok je neko ne skine.

Drugo što pomaže je da knjižar zna šta prodaje. Kratak opis na jednoj stranici, podatak kome je knjiga namenjena i rečenica o autoru vrede više od kutije bez ijednog papira. U nezavisnim knjižarama to često znači razliku između police uz izlog i police u dnu prostorije.

Treće je dopuna u pravom trenutku. Ako se prva isporuka proda, dopuna mora da stigne brzo, dok interesovanje traje. Autor koji tiraž drži u stanu i putuje jednom mesečno gubi upravo te nedelje. Zbog toga mnogi biraju da tiraž drži neko ko svakodnevno šalje pošiljke.

Da li je drugačije van velikih gradova?

Jeste, i to u korist autora. U manjim sredinama lokalni naslov ima prednost koju nema u Beogradu ili Novom Sadu: knjižar ga predstavlja kao svoj, lokalni mediji ga rado pominju, a biblioteka lako organizuje veče sa autorom. Tiraž koji bi u glavnom gradu prošao nezapaženo, u manjem gradu ume da se proda kroz nekoliko događaja.

Ograničenje je logistika. Slanje po nekoliko primeraka u više gradova poskupljuje transport, a povraćaj se plaća ponovo. Zato se u unutrašnjosti isplati grupisati: jedno putovanje, nekoliko knjižara i biblioteka u istom danu, pa dopuna poštom tek kada se javi potražnja.

Kada autor ovo radi sam, a kada preko izdavača?

Autor koji ima registrovanu delatnost i vremena za administraciju može da radi sam, naročito sa nezavisnim knjižarama u svom gradu. Autor koji nema pravni okvir za promet robe, ili jednostavno ne želi da vodi otpremnice i popise, ulazi preko izdavača koji distribuciju radi kao uslugu. Tada je izdavač ugovorna strana prema knjižari, a sa autorom ima svoj poseban dogovor.

Izdavačke kuće koje rade sa samostalnim autorima, među njima i Librum u delu distribucije, u praksi već imaju otvorene naloge kod prodajnih mesta, pa naslov ulazi kroz postojeći ugovor umesto da se za svaku knjigu otvara novi. To je najčešći razlog zašto autor koji ide sam čeka mesecima, a naslov u istoj knjižari preko izdavača uđe za nekoliko dana.

Postoji i srednji put, koji autori retko razmatraju. Autor sam radi sa knjižarama u svom gradu, gde može da uđe, porazgovara i donese dopunu isti dan, a šira mreža prodajnih mesta ide preko izdavača. Tako ostaje u kontaktu sa ljudima koji njegovu knjigu prodaju, a ne troši mesece na otvaranje naloga kod lanaca koje nikada neće obići. Uslov je da se dogovori ko šta pokriva, da se isti primerci ne vode dvaput i da obe strane gledaju istu evidenciju tiraža. Dogovor se pravi pre prve isporuke, a ne pošto se primerci već raziđu po gradovima i pošto niko više ne zna ko je kome šta poslao.

Šta treba zapamtiti?

• Prvi kontakt ide ka nabavci, ne ka prodavcu u knjižari.
• Bez ISBN zapisa i maloprodajne cene naslov najčešće ne može da uđe u sistem knjižare.
• Otpremnica je dokaz koliko je primeraka predato i osnov za svaki kasniji obračun.
• Komision znači da se plaća ono što je prodato, a neprodato se vraća po ugovorenom roku.
• Autor bez registrovane delatnosti u knjižaru po pravilu ulazi preko izdavača.

Izvori: strana distribucije i strana usluga izdavačke kuće Librum; Narodna biblioteka Srbije za ISBN i CIP; Agencija za privredne registre za pitanja pravnog oblika i delatnosti; uobičajena ugovorna praksa u prodaji knjiga, koja se u svakom pojedinačnom slučaju proverava u samom ugovoru.

Česta pitanja

Kome se autor obraća u knjižari?

Ne prodavcu na kasi, nego nabavci ili osobi zaduženoj za saradnju sa izdavačima. U manjim knjižarama to je vlasnik ili poslovođa, u lancima postoji služba nabavke koja odlučuje o asortimanu. Prvi kontakt je najčešće mejl sa podacima o naslovu, a tek zatim dolazi razgovor.

Šta knjižara traži pre nego što primi knjigu?

Podatke koji ulaze u njen sistem: naslov, autora, izdavača, ISBN, godinu izdanja, format i broj strana, maloprodajnu cenu i kratak opis. Uz to ide fotografija korica i, ako lanac tako radi, bar kod. Bez ISBN zapisa knjiga se najčešće ne može evidentirati.

Da li autor može sam da potpiše ugovor sa knjižarom?

Može ako je izdanje formalno na njemu i ako ima pravni oblik koji mu dozvoljava promet robe i izdavanje računa. Autori bez registrovane delatnosti u praksi ulaze preko izdavača, koji je ugovorna strana prema knjižari, a sa autorom ima svoj poseban ugovor.

Šta je otpremnica i zašto je važna?

Otpremnica je dokument koji prati isporuku i beleži koliko je primeraka predato, kada i kome. Ona je osnov za kasniji popis i za povraćaj. Bez potpisane otpremnice autor nema čime da dokaže koliko je primeraka dao, pa svaki spor oko obračuna unapred gubi.

Kako teče popis?

Knjižara u dogovorenim ciklusima utvrđuje koliko je primeraka prodato, a koliko je ostalo na polici. Na osnovu toga pravi obračun i isplatu, a neprodato vraća ili zadržava do sledećeg ciklusa. Autor treba da zna datum popisa i da svoju evidenciju uporedi sa dobijenim obračunom.

Ko snosi trošak dostave primeraka?

To se ugovara. U praksi trošak najčešće snosi onaj ko isporučuje, dakle autor ili izdavač, i to važi i za povraćaj neprodatog. Zbog toga slanje malih količina u udaljene gradove ume da pojede veći deo zarade nego sam rabat.

Šta ako knjižara ne vrati neprodate primerke?

Rok i način povraćaja moraju biti u ugovoru. Ako rok prođe, autor se pismeno obraća nabavci pozivajući se na ugovor i otpremnicu. Zato se ugovor čuva zajedno sa otpremnicama, a komunikacija vodi pisanim putem, da postoji trag koji se može pokazati.

Koliko primeraka poslati u jednu knjižaru?

Manje nego što se čini. Za nepoznat naslov mala količina po prodajnom mestu smanjuje trošak transporta i količinu koja se kasnije vraća, a dopuna se traži kada se prvi primerci prodaju. Veće količine imaju smisla tek kada postoji dokazan promet u tom objektu.