Kako se priprema i štampa doktorski rad?

Doktorski rad se priprema po uputstvu fakulteta na kom se brani: format strane, margine, prored, font, numeracija, izgled naslovne strane i način citiranja. Tehnička priprema obuhvata stilove, automatski sadržaj, numeraciju slika i tabela i uređene reference, a rad se najčešće štampa u tvrdom povezu, u broju primeraka koji traži ustanova.

Zašto oblik rada uopšte igra ulogu?

Zato što se rad predaje ustanovi koja ima propisan izgled. Ako margine nisu po uputstvu, ako naslovna strana nema tražene podatke ili ako numeracija nije dosledna, rad se vraća na doradu, bez obzira na to koliko je istraživanje dobro. To je administrativni korak, ali se dešava u trenutku kada kandidat najmanje ima vremena.

Druga strana je praktična. Rad čitaju članovi komisije, pa mora biti pregledan: jasan sadržaj, tačni brojevi strana, numerisane slike i tabele na koje se tekst poziva i reference koje se lako proveravaju. Sve to štedi vreme onima koji ga ocenjuju, a kandidatu smanjuje broj pitanja koja nemaju veze sa naukom.

Odakle se kreće?

Od važećeg uputstva fakulteta, koje se uzme pre nego što se bilo šta radi. U njemu stoje format strane, margine, vrsta i veličina slova, prored, izgled naslovne strane, obavezne strane, način numerisanja poglavlja i pravila citiranja. To uputstvo se razlikuje između ustanova, pa se ne preuzima od kolege sa drugog fakulteta.

Kada je uputstvo poznato, postavlja se dokument tako da ga poštuje od prve strane. Kasnije prilagođavanje gotovog teksta je mnogo duži posao, naročito ako je tekst pisan mesecima sa ručnim formatiranjem i mešanim stilovima.

Šta znači tehnička priprema teksta?

Znači da se rad ne formatira ručno. Naslovi se označavaju stilovima, pa se iz njih automatski pravi sadržaj sa tačnim brojevima strana. Slike, tabele i formule se numerišu automatski, tako da se brojevi sami usklade kada se nešto doda ili izbaci. Reference se vode kroz jedan sistem, pa se spisak literature generiše, a ne kuca.

Ta razlika se vidi tek pri izmenama. U ručno formatiranom radu dodavanje jednog poglavlja znači ručno menjanje desetina brojeva, i tu nastaju greške koje komisija primeti. U uredno pripremljenom radu ista izmena traje nekoliko sekundi.

Kako se rade reference?

Kroz alat koji vodi bazu izvora, bilo da je ugrađen u uređivač teksta ili poseban program. Izvor se unese jednom, pa se poziva u tekstu, a spisak literature se pravi automatski, u stilu citiranja koji fakultet traži. Promena stila citiranja tada je promena jednog podešavanja, a ne prepisivanje celog spiska.

Ono što alat ne radi jeste provera tačnosti. Podaci o izvoru moraju biti ispravno uneti, jer se greška prenosi svuda gde se izvor pominje. Zato se baza izvora pregleda pre predaje, naročito imena autora, godine i brojevi strana.

Šta lektura sme da dira u stručnom tekstu?

Jezik i doslednost, ne sadržaj. Lektor ispravlja pravopis, gramatiku, interpunkciju i nespretne rečenice, ujednačava pisanje termina i skraćenica i proverava da li se isti pojam svuda zove isto. Ne menja stručne termine, ne prepravlja formule, ne dira podatke i ne tumači zaključke.

Zbog toga se pre lekture pravi spisak termina koji se ne menjaju i izraza koji su namerno tako napisani. To je isti postupak kao kod književnog teksta, samo sa drugim sadržajem, o čemu piše tekst o granicama lekture.

Šta sa slikama, tabelama i prilozima?

Element	Na šta se pazi
Grafikoni	čitljivost u crno-beloj štampi, jasne oznake osa
Fotografije	dovoljna rezolucija, izvor i dozvola za korišćenje
Tabele	da staju na stranu, sa ponovljenim zaglavljem ako se prelivaju
Formule	numerisane i dosledno složene kroz ceo rad
Prilozi	označeni, numerisani i navedeni u sadržaju
Potpisi	iznad ili ispod, ali uvek isto kroz ceo rad

Crno-bela štampa je česta zamka. Grafikon u kom se serije razlikuju samo po boji, u štampi postaje nečitljiv, pa se razlike prave i oblikom linije ili šrafurom. To se rešava pre predaje, a ne na probnom otisku.

Koji povez i kakve korice?

Najčešće tvrdi povez, sa tekstom utisnutim na prednjoj korici i na rikni. Šta tačno stoji i kojim redom, propisuje uputstvo: ime i prezime kandidata, naslov rada, mesto i godina. Na rikni je obično skraćena verzija, zbog prostora.

Pre štampe se proverava i debljina rada, jer od nje zavisi izgled rikne, isto kao kod knjige. Kako se to računa, opisano je u tekstu o dizajnu korice. Kod radova se, za razliku od knjiga, ne eksperimentiše sa izgledom, nego se poštuje propisan oblik.

U koliko primeraka se štampa?

Prema zahtevu ustanove. Najčešće se štampaju primerci za članove komisije, jedan ili više za biblioteku fakulteta i nekoliko za kandidata. Broj i rokovi se proveravaju u službi, jer se razlikuju, a menjaju se i tokom vremena.

Praktičan savet je da se ne štampa u poslednjem trenutku. Tvrdi povez traži vreme, a ako se pri pregledu nađe greška, ispravka znači ponovnu štampu celog primerka. Zato se predaja planira sa nekoliko dana rezerve pre roka.

Šta sa elektronskom verzijom?

Ustanove po pravilu traže i elektronsku verziju za repozitorijum, u zadatom formatu i sa određenim podacima o radu. Ona se priprema iz iste, konačne verzije teksta, u isto vreme kad i štampana, da se ne bi dogodilo da se razlikuju.

Pri tome se pazi i na to da PDF bude sa tekstom koji se može pretraživati, a ne skeniran, i da sadržaj u njemu radi kao niz veza ka poglavljima. To je isti princip kao kod elektronskih izdanja knjiga, o čemu piše tekst o izradi ePUB knjige, samo se ovde ostaje u formatu sa fiksnom stranom.

Šta usluga pripreme ne obuhvata?

Ne obuhvata pisanje rada. To je jasno pravilo i kod ozbiljnih izvođača stoji napisano: rad piše kandidat, jer je to njegovo istraživanje i njegova odgovornost. Sve što se nudi tiče se oblika: tehničke pripreme, lekture, preloma, štampe i poveza.

Ne obuhvata ni proveru naučne ispravnosti, izbor metodologije ni tumačenje rezultata. To su stvari o kojima se razgovara sa mentorom i komisijom. Izvođač koji nudi više od oblika nudi nešto što kandidata može skupo koštati, jer posledice snosi onaj čije ime stoji na radu.

Kako se rad štiti od gubitka i zabune sa verzijama?

Rad nastaje godinama, u desetinama verzija, i najčešći problem pred predaju nije tehnički nego organizacioni: niko više nije siguran koja je verzija poslednja. Rešenje je dosadno, ali radi. Jedan fajl je uvek radni, ime nosi datum, a stare verzije se čuvaju u posebnoj fascikli i ne otvaraju se radi izmena.

Uz to idu dve kopije na različitim mestima, jedna kod sebe i jedna van računara, i redovno pravljenje rezervne kopije. Isto važi i za prikupljene podatke, upitnike i snimke, koji se u većini slučajeva ne mogu ponoviti ako se izgube.

Kada se rad preda na tehničku pripremu, predaje se tačno jedna, označena verzija, i od tog trenutka izmene idu samo kroz onoga ko rad priprema. Ako kandidat u međuvremenu nastavi da menja svoj fajl, na kraju postoje dva rada koja se razlikuju, a razlike niko ne može pouzdano da pobroji.

Isto važi i za komentare mentora i komisije. Oni se sakupljaju na jedno mesto, sa datumom i imenom, pa se unose u jednom krugu. Kandidati koji ispravke unose kako pristižu, u tri različite verzije dokumenta, na kraju imaju rad u kom je deo primedbi unet dvaput, a deo nijednom.

Koje greške se najčešće javljaju?

Sadržaj koji ne odgovara stvarnim stranama, jer je pravljen ručno. Numeracija slika i tabela koja se prekida posle izmena. Različiti stilovi citiranja u istom radu, najčešće zato što su delovi pisani u različitim periodima. Prilozi koji se pominju u tekstu, a nisu navedeni u sadržaju.

Uz to idu i sitnice koje se lako previde: prazne strane na pogrešnim mestima, naslov poglavlja na dnu strane bez ijednog reda teksta ispod, tabela koja se prelama na dve strane bez ponovljenog zaglavlja. Sve to hvata isti postupak kao kod knjige, korektura na prelomljenom tekstu, o čemu piše tekst zašto korektura ide posle preloma.

Da li od rada kasnije može nastati knjiga?

Može, i to je čest put, ali traži pravu preradu, ne samo novu koricu. Rad je pisan za komisiju, sa aparaturom, metodologijom i jezikom struke. Knjiga se piše za čitaoca koji nije u toj oblasti, pa se skraćuje, prepisuje uvod, uklanja deo aparature i menja ton.

Taj posao se najlakše radi sa urednikom, jer autor posle godina rada teško sam procenjuje šta je čitaocu potrebno, a šta je ostatak naučne obaveze. Kako izgleda urednički pogled na rukopis, opisano je u tekstu o uredničkoj analizi rukopisa, a kako se knjiga formalno objavljuje u tekstu kako objaviti knjigu u Srbiji.

Poslednja stvar koja se isplati jeste jedan pažljiv prolaz kroz odštampan primerak pre nego što se odštampaju svi ostali. Na papiru se vide stvari koje na ekranu prođu: preuska unutrašnja margina zbog koje se tekst gubi u povezu, tabela koja je ostala presečena, slika koja je u štampi tamnija nego što je izgledala. Jedan primerak i sat vremena čitanja jeftiniji su od ponovne štampe celog kompleta u nedelji pred predaju.

Ako postoji mogućnost, taj primerak pročita još neko, po mogućstvu neko ko rad ne poznaje. Ne radi se o sadržaju nego o obliku: da li sadržaj vodi tamo gde treba, da li su svi prilozi tu i da li je numeracija u redu od prve do poslednje strane. Sveže oko te propuste nalazi za pola sata, a kandidat ih posle godina rada na istom tekstu više ne vidi.

Šta treba zapamtiti?

• Uputstvo fakulteta je jedini izvor istine za izgled rada.
• Sadržaj, numeracija i reference se prave automatski, ne ručno.
• Lektura stručnog teksta ima jasnu granicu: jezik da, termini i zaključci ne.
• Rad piše kandidat; usluge se odnose na oblik, ne na sadržaj.
• Elektronska i štampana verzija se prave zajedno, da se ne razlikuju.

Izvori: strane usluga i procesa rada izdavačke kuće Librum; uputstva fakulteta o obliku doktorskih radova, koja se uzimaju u važećoj verziji kod ustanove na kojoj se rad brani; uobičajena praksa pripreme i štampe radova.

Česta pitanja

Da li neko može da napiše doktorski rad umesto kandidata?

Ne može i ne sme. Rad je rezultat sopstvenog istraživanja i za njega kandidat odgovara. Usluge koje postoje odnose se na tehničku pripremu, lekturu, prelom i štampu, dakle na oblik rada, a ne na njegov sadržaj.

Koji format i izgled se traže?

Onaj koji propisuje fakultet na kom se brani. Uputstva se razlikuju po marginama, proredu, fontu, izgledu naslovne strane i načinu citiranja, pa se pre pripreme uzima važeće uputstvo i radi se tačno po njemu.

Zašto se rad ne prelama kao knjiga?

Zato što mu je namena drugačija. Rad mora da bude čitljiv, sa širokim marginama za beleške, jasnom numeracijom i tačnim sadržajem. Estetski prelom kakav ima knjiga tu ne pomaže, a ponekad odstupa od propisanog izgleda.

Koliko primeraka se štampa?

Onoliko koliko traži ustanova, a to su najčešće primerci za članove komisije, za biblioteku fakulteta i za kandidata. Tačan broj i rok se proveravaju u službi, jer se razlikuju od ustanove do ustanove.

Koji povez se koristi?

Najčešće tvrdi povez, često sa utisnutim tekstom na koricama i rikni. Izgled je propisan uputstvom, pa se pre štampe proverava šta tačno stoji na prednjoj korici, a šta na rikni, i kojim redom.

Da li radu treba lektura?

Treba, uz jasnu granicu. Lektor ispravlja jezik i doslednost, a ne dira stručne termine, formule, podatke i zaključke. Kod stručnog teksta se unapred dogovara spisak termina koji se ne menjaju.

Šta sa digitalnom verzijom?

Ustanove po pravilu traže i elektronsku verziju za svoje repozitorijume, u zadatom formatu i sa propisanim podacima. Ta verzija se priprema zajedno sa štampanom, da se ne bi razlikovale.

Kada treba krenuti sa pripremom?

Na početku pisanja, a ne pred predaju. Ako je dokument od prvog dana postavljen po uputstvu, sa stilovima i uređenim referencama, priprema pred predaju svodi se na proveru. U suprotnom se poslednjih nedelja radi posao koji je mogao da se izbegne.