Svemirski teleskop Nensi Grejs Roman: Tehnologija koja otkriva nevidljive svetove

Nova era posmatranja svemira

Istraživanje dubokog kosmosa dobija potpuno novu dimenziju zahvaljujući najnovijoj svemirskoj opservatoriji Američke svemirske agencije. Teleskop nazvan po Nensi Grejs Roman, prvoj šefici astronomije u NASA-i, priprema se za lansiranje koje bi moglo da nastupi već krajem sledećeg meseca. Ova napredna oprema donosi revolucionarne mogućnosti koje će astronomima omogućiti detaljnije razumevanje strukture univerzuma i posmatranje svetova koji su do sada bili potpuno nevidljivi za postojeće instrumente.

Opservatorija je opremljena širokougaonom kamerom od oko 300 megapiksela, što joj omogućava da zabeleži vidno polje čak stotinu puta veće od najširih snimaka koje pravi čuveni teleskop Habl, i to uz jednako visoku rezoluciju. Zahvaljujući ovoj impresivnoj tehnologiji, naučnici planiraju da naprave pravi globalni popis u svemiru. Očekuje se da će teleskop detektovati oko 100.000 novih egzoplaneta analizirajući način na koji njihova gravitacija iskrivljuje svetlost udaljenih zvezda. Pored toga, prikupljeni podaci pomoći će u rešavanju nekih od najvećih misterija savremene fizike, kao što su priroda tamne materije i tamne energije.

Tehnologija fleksibilnih ogledala

Poseban podvig u inženjerskom smislu predstavlja instrumenat namenjen direktnom snimanju planeta izvan Sunčevog sistema. Za razliku od dosadašnjih svemirskih teleskopa koji koriste statične sisteme za blokiranje svetlosti zvezda, novi teleskop nosi prvi aktivni koronograf koji se šalje u kosmos. Kod starijih modela poput Habla ili Džejmsa Veba, odbijena svetlost i sitne nesavršenosti na ogledalima još uvek mogu stvoriti odsjaj koji zaklanja male i bledo osvetljene planete.

Novi sistem rešava ovaj problem primenom takozvane aktivne kontrole talasnog fronta. Unutar koronografa nalaze se dva prilagodljiva ogledala čija se površina može fizički deformisati pre svakog posmatranja. Ispod tankog staklenog sloja smeštena je mreža pokretača organizovanih u formatu od 48 sa 48 mikroskopskih klipova. Primena električnog napona pomera ove komponente i oblikuje ogledalo sa izuzetnom preciznošću. Prema rečima naučnika Ilje Poberežskog i inženjera Brendona Krigera iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon, pomeranja se odvijaju u koracima sitnim i do deset pikometara, što je desetina prečnika atoma vodonika, dok maksimalna deformacija iznosi svega pola mikrometra.

Korak ka otkrivanju dvojnika Zemlje

Primarna svrha ove fascinantne tehnološke inovacije jeste da omogući blokiranje direktne svetlosti matične zvezde kako bi se jasno videli njeni prateći objekti. Ovaj postupak podseća na precizno uklanjanje zaslepljujućeg sjaja kako bi se uočile planete poput Jupitera u našem sistemu, ali i znatno manja tela koja kruže blizu svojih zvezda. Istraživač sa Harvarda, Havijer Vijana, slikovito je opisao ovaj skok kao prelazak sa intervjuisanja nekolicine pojedinaca na sprovođenje sveobuhvatnog svetskog popisa.

Stručnjaci ističu da je ovaj projekat ključna odskočna daska za buduće misije čiji će glavni cilj biti pronalazak i direktno fotografisanje planeta sličnih Zemlji. Mogućnost da se suzbije neželjena svetlost i snime svetovi koji su do sada bili skriveni otvara potpuno novo poglavlje u potrazi za potencijalno nastanjivim egzoplanetama. Time se postavlja čvrst temelj za narednu generaciju istraživanja koja bi mogla trajno promeniti čovekovo razumevanje sopstvenog mesta u kosmosu.

Izvor: MIT Technology Review · Fotografija: Pexels / Zelch Csaba (ilustracija)