Suzan Kejn i moć introverata: zašto svet rada pravimo samo za glasne

Kada je imala devet godina, Suzan Kejn je prvi put otišla na letnji kamp. Majka joj je spakovala kofer pun knjiga, jer je u njihovoj porodici čitanje bilo zajednička aktivnost. Ali u kampu je čitanje bilo nepoželjno. Vaspitačica je pričala o „duhu kampa”, a deca su vikala grupne pokliče. Kejn je knjige vratila u kofer i nosila ih kući nepročitane, osećajući da je s njom nešto pogrešno.

Na TED konferenciji 2012. ova priča je otvorila govor koji je bio u vezi sa njenom knjigom „Tišina: moć introverata u svetu koji ne prestaje da priča”. Kejn je na pozornicu iznela i pravi kofer.

Glavna teza

Introverti, po Kejn, čine trećinu do polovine ljudi. Introvertnost nije isto što i stidljivost. Stidljivost je strah od društvenog suda, a introvertnost je način na koji reagujemo na podsticaje: introverti se najbolje osećaju i rade u mirnijim sredinama, a ekstroverti u živahnijim. Kejn tvrdi da su škole i radna mesta napravljeni uglavnom za ekstroverte i da time gube mnogo.

Kritikuje ono što naziva „novim grupnim mišljenjem”: uverenje da sva kreativnost i produktivnost dolazi iz grupe. Kancelarije bez zidova, stalni sastanci, grupni projekti u školi, sve to pretpostavlja da ljudi najbolje rade kada su stalno zajedno. Kejn podseća da su mnoge važne ideje nastale u samoći, i navodi istraživanja koja pokazuju da grupe u zajedničkom smišljanju ideja često daju lošije rezultate nego isti ljudi kada rade sami pa ideje spoje.

Tihi lideri

Kejn navodi i istraživanje Adama Granta, Franćeske Đino i Dejvida Hofmana: introvertni lideri često postižu bolje rezultate sa proaktivnim timovima, jer im dozvoljavaju da sprovode svoje ideje, umesto da sve vode sami. Primere iz istorije nalazi u ljudima poput Eleonor Ruzvelt, Roze Parks i Gandija, koji su opisivani kao tihi i povučeni, a ipak su menjali svet.

Šta se promenilo od tada

Rasprava o otvorenim kancelarijama je u međuvremenu dobila podatke. Istraživanje Itana Bernsteina i Stivena Tarbana sa Harvarda, objavljeno 2018, pokazalo je da su posle prelaska u otvoren prostor zaposleni u dve velike firme imali oko 70 odsto manje razgovora licem u lice, a više elektronskih poruka. Kancelarija bez zidova nije nužno donela više saradnje.

Šta poneti

• Kao vođa: ostavite prostor za samostalan rad. Ne merite doprinos po tome ko najviše priča na sastanku.
• Na sastancima: pošaljite materijal unapred i tražite i pisane komentare. Tišina u sobi ne znači da ljudi nemaju ideje.
• U kancelariji: mirne zone i mogućnost rada bez prekida koriste svima, ne samo introvertima.
• Za sebe: ako ste introvert, birajte okruženje i ritam u kom radite najbolje, bez stida.

Ceo govor je na stranici govora na sajtu TED-a.