Zašto romani Filipa K. Dika danas deluju kao upozorenje

Od zabave do opomene

Ljubitelji naučne fantastike godinama su se šalili kako savremeni život sve više podseća na stranice knjiga koje je pisao čuveni američki autor. Međutim, ta šala je vremenom izgubila svoju bezbrižnu prirodu i pretvorila se u ozbiljno upozorenje. U delima ovog pisca stvarnost je često bila predstavljena kao iluzija, konstrukcija ili simulacija, što je nekada delovalo kao daleko bavljenje maštom. Danas, ista ta vizija izaziva nelagodu jer prepoznajemo njene obrise u sopstvenom okruženju.

Dugogodišnji poklonici njegovog rada nalaze se u neobičnoj poziciji. Knjige koje su nekada služile kao uzbudljivo bekstvo od realnosti sada donose sasvim drugačiju vrstu književnog iskustva. Iako stilski možda nisu uvek bile savršene, bujna mašta i vizionarstvo autora nadoknađivali su sve druge nedostatke. Kako vreme prolazi, njegova proza gubi na bezazlenosti, ali značajno dobija na težini i relevantnosti.

Upravo zbog toga, ovaj autor je prerastao okvire žanrovske književnosti i postao nezaobilazno štivo. Njegovi romani više nisu samo štivo za razonodu, već su poprimili odlike alegorija i poučnih priča za savremeno doba. Kroz prizmu njegovih vizija, čitaoci mogu bolje da razumeju tehnološke i društvene procese koji oblikuju našu svakodnevicu.

Tehnologija i društvene promene

Jedan od najupečatljivijih romana ovog autora, objavljen sredinom šezdesetih godina prošlog veka, bavio se temama koje su tada delovale potpuno neverovatno. Vizičarski prizori u kojima moćni direktori korporacija planiraju preseljenje na druge planete, dok se istovremeno takmiče u prevlasti, danas zvuče iznenađujučki blisko vestima koje svakodnevno pratimo. Finansiranje takvih poduhvata često počiva na proizvodima koji kod korisnika stvaraju snažnu zavisnost.

U fokusu njegovih priča nalazili su se sistemi koji građane privlače u virtuelne svetove putem digitalnih avatara. Krajnji cilj velikih tehnoloških preduzeća u tim fikcionalnim svetovima jeste uspostavljanje kontrole i kompulzivnog ponašanja koje se može unovčiti. Ljudi provode slobodno vreme i troše resurse u veštačkim okruženjima, tražeći utehu od spoljnog sveta koji se suočava sa velikim ekološkim i društvenim izazovima.

Pored zavisnosti od ekrana, u ovim vizijama se pojavljuju i drugi elementi sa kojima se savremeni čovek danas suočava. Tu spadaju težnje najbogatijih slojeva ka produžavanju životnog veka posredstvom naprednih tehnologija, kao i oslanjanje na digitalne čet-botove za očuvanje mentalne ravnoteže. Zbog svega toga, književna zaostavština ovog autora ostaje trajni izvor inspiracije i razumevanja sveta u kojem živimo.

Izvor: Ted Gioia, The Honest Broker · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)