Povratak otpustenih radnika i greske vestacke inteligencije

Iluzija potpune automatizacije i uspon vestacke inteligencije

Savremene korporacije širom sveta sve češće pravdaju smanjenje broja zaposlenih potrebom za integracijom naprednih tehnologija. Tehnološki giganti, finansijske institucije i veliki maloprodajni lanci usvajaju softverska rešenja sa ciljem optimizacije troškova i povećanja efikasnosti poslovanja. Smanjenje radne snage postalo je uobičajen korak za oslobađanje finansijskih sredstava potrebnih za nova tehnološka ulaganja.

Medjutim, trka za profitabilnošću i eliminacijom navodno suvišnih radnih mesta često se odvija bez dublje analize stvarnih potreba procesa rada. Menadžment mnogih firmi oslanja se na obećanja tehnoloških dobavljača o potpunoj autonomiji sistema. U tim trenucima zanemaruje se činjenica da rane faze primene bilo koje nove tehnologije nose brojne nepoznanice i operativne rizike.

Kada se radna mesta ukinu pod izgovorom tehnološkog napretka, organizacije ulaze u rizičnu fazu transformacije. Odluke se donose na osnovu pretpostavki o performansama mašina koje u praksi često ne mogu da ispune visoka očekivanja. Posledice ovakvih rezova postaju vidljive tek kada sistem počne da se koristi u svakodnevnom radu i kada se pojave prvi ozbiljni problemi u komunikaciji sa klijentima ili u kontroli kvaliteta.

Fenomen bumeranga i povratak ukinutih radnih mesta

Iza masovnih otpuštanja sve češće se javlja neočekivani epilog u vidu povratka otpuštenih radnika. Pojedine organizacije tiho i bez velike medijske pažnje koriguju svoje ranije odluke nakon što uoče nedostatke u radu primenjenih aplikacija i agenata. Ovaj povratni talas zapošljavanja dobio je naziv bumerang efekat, jer ukazuje na povratak kadrova koji su proglašeni viškom.

Primeri iz prakse pokazuju da automatski sistemi nisu uspeli da održe željeni nivo kvaliteta usluga i proizvoda. Švedska kompanija Klarna morala je ponovo da angažuje ljudske predstavnike u korisničkoj podršci nakon što se oslanjanje na četbote pokazalo preteranim. Slično tome, proizvođač automobila Ford morao je da angažuje stotine iskusnih inženjera pošto alati za kontrolu kvaliteta nisu dali očekivane rezultate.

Stručnjaci za ljudske resurse naglašavaju da ovakve situacije otkrivaju nespremnost preduzeća na radikalne promene. Shareholdersi u početku pozdravljaju mere smanjenja troškova i optimizacije poslovanja, ali upravni odbori ubrzo shvataju da su brzopleto eliminisali ključne resurse. Povratak stručnjaka predstavlja priznavanje greške i pokušaj saniranja nastale štete u poslovanju.

Nevidljivi rad i nemogućnost zamene institucijalnog znanja

Osnovni razlog zbog kojeg tehnologija ne uspeva u potpunosti da zameni ljude leži u postojanju takozvanog nevidljivog rada. Zaposleni pored formalnih zadataka iz opisa posla obavljaju i brojne druge aktivnosti koje održavaju koheziju unutar tima. To obuhvata prepoznavanje emocija, rešavanje nepredviđenih situacija, izgradnju poverenja i održavanje interne kulture u preduzeću.

Institucionalno znanje koje poseduju iskusni radnici predstavlja neprocenjivu vrednost za svaku organizaciju. Softverski algoritmi nemaju sposobnost kritičkog mišljenja niti mogu da repliciraju godine iskustva sakupljene u radu sa specifičnim klijentima i procedurama. Kada se ljudi uklone iz procesa, nestaje i fleksibilnost koja omogućava preduzeću da se prilagodi novim i neočekivanim okolnostima.

Istraživanja pokazuju da kompanije retko troše dovoljno vremena na analizu radnih tokova pre uvodjenja tehnologije. One ne razumeju gde tačno ljudski faktor dodaje vrednost poslu, što dovodi do situacije da mašine preuzmu zadatke za koje naprosto nisu dizajnirane. Pokušaji da se složene ljudske interakcije svedu na binarne kodove najčešće se završavaju padom kvaliteta i nezadovoljstvom korisnika.

Ljudske prednosti i definisanje jedinstvene vrednosti na tržištu

U okruženju u kojem tehnologija preuzima rutinske zadatke, radnici moraju jasno da definišu sopstvenu vrednost. Veštine poput emocionalne inteligencije, dobrog rasuđivanja i kreativnosti postaju ključne prednosti na tržištu rada. Ove osobine omogućavaju ljudima da obavljaju poslove koji zahtevaju razumevanje konteksta i suptilnih nijansi u komunikaciji.

Empatija je segment u kojem tehnologija i dalje beleži ozbiljne nedostatke. Kada se nezadovoljan klijent obrati kompaniji, njemu je potreban sagovornik koji može da sasluša problem, razume složenost situacije i ponudi kreativno rešenje unutar zadatih okvira. Mašine mogu da obrade podatke, ali ne mogu da pruže osećaj smislene i iskrene ljudske interakcije.

Zaposleni koji žele da ostanu konkurentni treba da prihvate tehnologiju kao alat, a ne kao direktnu pretnju. Razumevanje načina na koji sistemi funkcionišu omogućava pojedincima da se pozicioniraju kao stručnjaci neophodni za uspešnu implementaciju inovacija. Spoj dubokog tehničkog razumevanja i ljudske kreativnosti predstavlja dobitnu kombinaciju za budućnost karijere.

Pregovaračka pozicija povratnika i postavljanje novih uslova

Kada kompanija pozove otpuštenog radnika da se vrati, dinamika odnosa izmedju poslodavca i zaposlenog je potpuno drugačija nego ranije. Poverenje i psihološka sigurnost su narušeni otkazom, što povratak čini osetljivim korakom. Zbog toga stručnjaci savetuju oprez i dobro odmjeravanje uslova pre donošenja konačne odluke o prihvatanju ponude.

Zaposleni koji dobiju poziv za povratak nalaze se u poziciji da traže veće finansijske nadoknade i bolje uslove rada. Pregovori mogu obuhvatiti zahteve za dodatnim obukama, jasnim planom napredovanja i preciznim definisanjem načina na koji će se tehnologija ubuduće koristiti. Povratnici mogu zahtevati i kreiranje novog radnog mesta koje bolje vrednuje njihovu stručnost u kombinaciji sa tehnološkim alatima.

Pre prihvatanja ponude preporučuje se sklapanje ugovora koji štite interese radnika u slučaju novih organizacionih promena. To može uključivati definisanje ugovora na odredjeno vreme sa klauzulama o obeštećenju u slučaju prevremenog raskida saradnje. Na taj način radnici smanjuju rizik od ponovnog suočavanja sa nepromišljenim odlukama menadžmenta.

Širi smisao rada i održavanje motivacije u modernom poslovanju

Osim ekonomske vrednosti koju donose poslodavcima, poslovi imaju i dublju društvenu ulogu za pojedince. Rad predstavlja način na koji ljudi ostvaruju sopstvenu svrhu, razvijaju radoznalost i doprinose široj zajednici. Fokusiranje isključivo na smanjenje troškova i maksimizaciju profita često zanemaruje ove osnovne ljudske potrebe.

Održavanje motivacije i angažovanosti zaposlenih direktno zavisi od osećaja smislenosti posla koji obavljaju. Preduzeća koja tretiraju radnike kao jednokratni resurs koji se lako zamenjuje algoritmima ubrzo gube lojalnost i kreativnost svojih timova. Dugoročni uspeh poslovanja oslanja se na ravnotežu izmedju tehnološke efikasnosti i poštovanja ljudskog dostojanstva.

Razumevanje ove ravnoteže postaće osnovni uslov za opstanak organizacija na konkurentnom tržištu. Kompanije koje nauče da cene nevidljivi rad i doprinos svojih zaposlenih lakše će prebroditi tranzicioni period. Krajnji cilj nije eliminacija ljudi, već stvaranje sistema u kojem tehnologija i ljudska inteligencija rade u međusobnoj saglasnosti.

Izvor: Fast Company, rad i karijera · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)