Fiskalna iluzija i opasnost budžetskih projekcija

Izostanak vizije i odgovornosti

Poslednji državni budžet pokazao je potpunu odsutnost dugoročne vizije i jasnog plana za rešavanje ekonomskih problema. Politički lideri su iskazali želju za vlašću, ali kada su je dobili, pokazali su da nemaju ideju šta sa njom da urade. Većina građana nije osetila nikakvu promenu u svojim finansijama, jer su navodne olakšice za energiju pojela nova poskupljenja. Odluke o ključnim reformama su ponovo odložene za neka buduća vremena, što ukazuje na duboku neodgovornost izvršne vlasti.

Vlada je propustila priliku da ponudi suštinska rešenja za ekonomske izazove sa kojima se stanovništvo suočava svakog dana. Umesto konkretnih mera, javnost je dobila dokument koji više liči na spisak lepih želja nego na ozbiljan ekonomski plan. Građani i privreda nastavljaju da nose teret neizvesnosti dok političari kupuju vreme. Takav pristup narušava poverenje u institucije i stvara osećaj da vođstvo države nema kontakt sa stvarnim životom običnih ljudi.

Ovakvo stanje sugeriše da se vlast nalazi u pat poziciji i da su vanredni izbori sve izvjesniji ishod političke krize. Kada vlada izgubi sposobnost da upravlja ekonomskim procesima, politička nestabilnost postaje neizbežna posledica. Finansijska tržišta i analitičari već duže vreme upozoravaju na nedostatak kredibilnog smera. Bez jasne strategije, zemlja klizi ka periodu u kojem će politička previranja zaseniti sve ekonomske potrebe društva.

Mit o neprekidnom privrednom rastu

Makroekonomske pretpostavke na kojima počiva novi budžet graniče se sa naučnom fantastikom u pogledu realnosti. Zvanične prognoze predviđaju stabilan privredni rast između jedan i po i dva procenata u godinama koje dolaze. Takva očekivanja zanemaruju globalne rizike koji prete stabilnosti svetske ekonomije. Mogućnost da se ostvari ovakav scenario ravna je statističkoj grešci u trenutnim geopolitičkim okolnostima.

Svet se danas suočava sa višestrukim pretnjama koje mogu razoriti svaku ekonomsku projekciju u vrlo kratkom roku. Geopolitički sukobi i ratovi redovno remete lance snabdevanja i izazivaju skokove cena energenata. Pored toga, brzi razvoj veštačke inteligencije nosi rizik od pucanja tehnološkog balona sa nesagledivim posledicama po berze. Klimatske promene već sada donose ekonomske štete koje nijedan model ne može u potpunosti da predvidi.

Očekivati stabilan rast u uslovima kada se prepliću ovi strukturni rizici jeste samozavaravanje kreatora politike. Ignorisanje očiglednih signala upozorenja vodi državu direktno u novu ekonomsku krizu. Privredni rast nije zagarantovan samo zato što se nalazi u tabelama vladinih službenika. Neophodno je suočiti se sa činjenicom da su stara pravila igre prestala da važe u izmenjenom svetu.

Zakon ravnoteže u finansijama

Kancelarija za budžetsku odgovornost koristi makroekonomske grafikone koji moraju biti u ravnoteži po principu dvojnog knjigovodstva. Osnovna logika ove discipline nalaže da svaka ušteđevina nekoga u sistemu predstavlja nečiji dug na drugoj strani. Tokom istorije, vlade su redovno planirale smanjenje sopstvenog zaduživanja u svojim dugoročnim prognozama. Ipak, ti ciljevi nikada nisu ostvareni u praksi, niti su bili blizu ostvarenja.

Vlasti se uporno oslanjaju na nerealne projekcije kako bi dokazale da ispunjavaju takozvana fiskalna pravila. Takav pristup predstavlja rad sa brojevima koji nema veze sa ekonomskom stvarnošću na terenu. Kada država planira da smanji svoju potrošnju i zaduživanje, neko drugi u ekonomiji mora preuzeti taj teret. Matematička ravnoteža u nacionalnim finansijama ne trpi prazan prostor i uvek traži žrtvu. U ovom slučaju, ta žrtva su građani i njihova domaćinstva.

Ministar finansija gradi svoju politiku na pretpostavkama koje se nikada nisu obistinile u prošlosti. Verovanje da će se trendovi magično promeniti samo zato što su zapisani u zvaničnom dokumentu jeste opasna zabluda. Fiskalna pravila postaju svrha sama sebi, dok ekonomija trpi zbog loših procena. Kada se papirna matematika sudari sa ekonomskom realnošću, posledice obično snose oni koji imaju najmanje uticaja na donošenje odluka.

Prebacivanje duga na građane

Najproblematičniji deo novih projekcija jeste pretpostavka da će zaduživanje domaćinstava značajno porasti u narednom periodu. To je direktna i neizbežna posledica povlačenja države iz ekonomije i smanjenja njene finansijske podrške. Ako vlada uspe da uravnoteži sopstvene knjige kroz stezanje kaiša, građani će morati da uđu u minus. Mnoge porodice se već sada nalaze na ivici izdržljivosti pod teretom postojećih dugova i visokih troškova života.

Tražiti od prezaduženih domaćinstava da preuzmu teret državne štednje predstavlja definiciju neodgovorne politike. Porodice nemaju finansijske rezerve koje vlada očekuje da vide na svojim grafikonima. Povećanje zaduženja stanovništva vodi ka novom talasu ličnih bankrota i socijalnih problema. Ljudi se već bore sa osnovnim troškovima stanovanja, hrane i energije. Dodatni pritisak na njihov kućni budžet može izazvati ozbiljne potrese u celom društvenom sistemu.

Država koja svoje fiskalne ciljeve ostvaruje guranjem građana u dužničko ropstvo gubi legitimitet. Umesto da štiti najugroženije slojeve stanovništva u nesigurnim vremenima, sistem im uteguje omču oko vrata. Dugoročno gledano, osiromašenje baze stanovništva uništava domaću tražnju i zaustavlja svaku mogućnost oporavka. Potezi Vlade pokazuju potpuno nerazumevanje osnovnih tokova novca i ljudskog ponašanja u krizi.

Pasivnost privrede i investicioni deficit

Pored stanja u domaćinstvima, prognoze za korporativni sektor otkrivaju još jednu zabrinjavajuću anomaliju u budžetu. Očekuje se da će preduzeća preći u poziciju neto štedisa, što u praksi znači da će investirati još manje nego do sada. Nivo poslovnih ulaganja u zemlji već zaostaje za međunarodnim standardima i spada u red najnižih u razvijenom svetu. Smanjenje korporativnih ulaganja u situaciji kada je potreban rast predstavlja ekonomski apsurd.

Privreda ne može biti motor razvoja ako firme drže novac na računima umesto da ga usmeravaju u inovacije i širenje. Kada preduzeća prestanu da investiraju, gube se radna mesta, a tehnološki zaostatak za svetom postaje neuhvatljiv. Niske investicije automatski poništavaju svaku priču o održivom ekonomskom rastu i otvaranju novih perspektiva. Vlada nije ponudila nijedan podsticaj koji bi preokrenuo ovaj negativni trend i oslobodio privatni kapital.

Zbir svih ovih loših projekcija pokazuje da novi budžet nema nikakvu upotrebnu vrednost za privredni oporavak. Jedina svrha ovog složenog dokumenta jeste formalno ispunjenje političkih obećanja i fiskalnih kriterijuma na papiru. Kada se podvuče crta, vidi se da je uloženo previše truda za nula neto dobiti za društvo u celini. Takva politika vodi u slepu ulicu iz koje će izlazak biti izuzetno bolan za sve učesnike u ekonomskom procesu.

Izvor: Richard Murphy, Tax Research UK · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)