Brene Braun i moć ranjivosti: istraživačica koja je želela da izmeri osećanja

Brene Braun je istraživačica i profesorka socijalnog rada na Univerzitetu u Hjustonu. Na početku govora na TEDx skupu u Hjustonu 2010. opisala je sebe kao nekoga ko je verovao da se sve što je važno može izmeriti i kontrolisati. Zato se bavila kvalitativnim istraživanjem, prikupljanjem i sređivanjem hiljada priča. Želela je da razume ljudsku povezanost.

Šta je istraživanje pokazalo

Ljudi su, kad su je pitali o povezanosti, pričali o razdvojenosti: o tome kako su bili odbačeni, posramljeni, isključeni. Braun je tako došla do srama, koji opisuje kao strah od nepovezanosti, kao uverenje da u nama postoji nešto što nas čini nedostojnim pripadanja. Taj strah, kaže, imaju gotovo svi.

Zatim je podelila ljude u dve grupe: one koji imaju jak osećaj da su vredni ljubavi i pripadanja i one koji se za to bore. Jedina razlika, prema njenom istraživanju, bila je u tome što su prvi verovali da su toga vredni. Ono što ih je povezivalo bila je hrabrost da budu nesavršeni, saosećanje prema sebi i drugima, povezanost koja proističe iz autentičnosti, i prihvatanje ranjivosti. Nisu govorili da je ranjivost prijatna, ali su je smatrali neophodnom.

Lični slom

Ovaj nalaz ju je, kako otvoreno priča, uzdrmao. Kao osoba koja voli kontrolu i predvidljivost, otkrila je da su podaci govorili protiv njenog načina života. Prošla je kroz ono što šaljivo naziva „slomom”, a terapeutkinja to zove „duhovnim buđenjem”. Taj deo govora, iskren i duhovit, jedan je od razloga što je govor dodirnuo toliko ljudi.

Otupljivanje osećanja

Braun upozorava da ranjivost pokušavamo da izbegnemo otupljivanjem osećanja: hranom, alkoholom, poslom, kupovinom. Ali osećanja ne možemo da otupimo selektivno. Kada otupimo strah i sram, otupimo i radost, zahvalnost i sreću. Navodi i da u SAD žive najzaduženije, najgojaznije i najviše zavisne odrasle generacije u istoriji, kao znak koliko se trudimo da ne osećamo.

Ranjivost i liderstvo

U kasnijim knjigama, poput „Usudi se da vodiš” iz 2018, Braun je ideju primenila na poslovni svet. Tvrdi da timovi u kojima je dozvoljeno reći „ne znam”, „pogrešio sam” i „treba mi pomoć” bolje uče i inoviraju. Ovo se poklapa sa istraživanjima Ejmi Edmondson o psihološkoj bezbednosti.

Šta poneti

• Kao vođa, prvi recite „ne znam” kada ne znate.
• Prepoznajte svoje načine otupljivanja, poput još jednog sata posla kada vam je teško.
• Vežbajte saosećanje prema sebi. Greška ne znači da ste loši, već da ste pokušali.

Ceo govor je na stranici govora na sajtu TED-a.