Keli Makgonigal: kako da stres postane vaš prijatelj
Psihološkinja sa Stanforda je na TEDGlobal 2013 priznala da je godinama ljudima pričala da je stres opasan, i da je promenila mišljenje. Šta je istraživanje na 30.000 ljudi pokazalo o verovanju u štetnost stresa i zašto briga o drugima menja telesni odgovor.
Istraživanja pokazuju da stres povećava rizik od smrti samo kod osoba koje veruju da je on štetan po zdravlje. Promena tumačenja fizičkih reakcija na stres može smanjiti anksioznost i povećati sigurnost.
Izaberi iznos ili skeniraj kod bez iznosa pa ga upiši u banci. Novac ide direktno na račun autora (GoSimple), Trek ne uzima ništa i nije posrednik u plaćanju.
Na telefonu: preuzmi kod, pa ga u aplikaciji banke učitaj iz galerije.
Keli Makgonigal je psihološkinja koja predaje na Stanfordu. Govor na TEDGlobal skupu u Edinburgu 2013. počela je priznanjem: deset godina je ljudima govorila da ih stres čini bolesnim, da povećava rizik od svega, od prehlade do bolesti srca. Onda je naišla na istraživanje koje ju je nateralo da promeni način na koji o tome govori.
Istraživanje koje je promenilo njen pogled
Studija Abiole Keler i saradnika, objavljena 2012, koristila je podatke o oko 30.000 odraslih u SAD, praćenih osam godina. Ispitanike su pitali koliko stresa su imali prethodne godine i da li veruju da je stres štetan po njihovo zdravlje. Zatim su istraživači pratili smrtnost.
Ljudi koji su imali mnogo stresa imali su 43 odsto veći rizik od smrti, ali samo ako su verovali da je stres štetan. Ljudi sa jednako mnogo stresa koji nisu smatrali da im škodi nisu imali povećan rizik; u studiji su imali čak i najniži rizik, niži od onih sa malo stresa. Makgonigal je rekla da je to dovelo do pitanja: da li je verovanje da je stres loš za vas samo po sebi štetno?
Promena tumačenja
Makgonigal je zatim opisala istraživanja Džeremija Džejmisona sa Harvarda. Ispitanici su prolazili kroz stresan zadatak, javni govor pred strogim ocenjivačima. Pre toga, deo njih je naučio da lupanje srca i ubrzano disanje tumači kao znak da se telo sprema za izazov i doprema više kiseonika mozgu. Oni su bili manje anksiozni i sigurniji, a njihov telesni odgovor bio je zdraviji: srce je kucalo ubrzano, ali krvni sudovi su ostali opušteni, kao u trenucima radosti i hrabrosti.
Stres nas čini društvenim
Drugi deo govora bio je o hormonu oksitocinu, koji se oslobađa i tokom stresa i podstiče nas da potražimo podršku i da pomognemo drugima. Makgonigal je navela istraživanje Majkla Poulina i saradnika iz 2013: kod ljudi koji su mnogo vremena provodili pomažući drugima, stresni događaji nisu bili povezani sa povećanim rizikom od smrti, za razliku od onih koji nisu pomagali. Briga o drugima, kaže, gradi otpornost.
Ograde
Studija iz 2012. je posmatračka, pa ne dokazuje da samo verovanje izaziva štetu; moguće je da ljudi koji veruju da im stres šteti imaju i drugačije okolnosti ili zdravlje. Hroničan stres bez oporavka, poput dugotrajnog siromaštva, nasilja ili preopterećenja, ostaje stvaran zdravstveni rizik koji se ne rešava promenom stava. Ali ideja da tumačenje utiče na odgovor tela dobila je potvrdu i u kasnijim istraživanjima Alije Krum i Džejmisona o „načinu razmišljanja o stresu”.
Šta probati
- Pred važan nastup recite sebi: telo se sprema da mi pomogne.
- Kada vam je teško, javite se nekome. I kada drugome treba pomoć, pružite je.
- Razlikujte izazov od pretnje. Pitajte se šta možete da uradite, a ne samo šta može da pođe po zlu.
- Ako stres traje mesecima, ne tražite samo novi stav, već i promenu okolnosti i stručnu pomoć.
Ceo govor je na stranici govora na sajtu TED-a.
