Čovek koji je izmislio kvantni računar ne izlazi iz kuće: ko je Dejvid Dojč, čija knjiga u septembru stiže u Srbiju

Nadomak Oksforda, u kući zatrpanoj papirima, živi čovek koga najmoćniji ljudi tehnološkog sveta smatraju prorokom, fizičari ocem kvantnog računarstva, a filozofi najvažnijim živim naslednikom Karla Popera. Dejvid Dojč retko izlazi, radi noću, intervjue najčešće daje video vezom. A ipak, malo ko je u poslednjih pola veka snažnije pomerio granice ljudskog znanja.

Dečak iz Haife koji je odlučio da razume sve

Dojč je rođen 1953. u Haifi, odrastao je u Londonu, fiziku studirao na Kembridžu, a doktorirao na Oksfordu. I tu se priča o klasičnoj akademskoj karijeri, u njegovom slučaju, manje-više završava. Dojč nikada nije jurio zvanja ni katedre. Godinama je vezan za Klarendon laboratoriju Univerziteta u Oksfordu i njen Centar za kvantno računarstvo, ali njegova prava laboratorija je njegova radna soba.

Novinari koji su ga posetili opisuju uvek istu scenu: planine papira i beležaka po svim površinama i domaćina koji o vremenu, prostoru i paralelnim univerzumima govori kao da opisuje komšiluk. Dojč je noćna ptica, radi dok ostatak Engleske spava, i gotovo nikada ne putuje. Kada ga je čuvena TED konferencija zvala da održi govor, snimao je iz sopstvene dnevne sobe.

Rad iz 1985. koji je promenio istoriju tehnologije

Da se Dojč u životu bavio samo jednom stvari, i to bi bilo dovoljno za istoriju. Godine 1985. objavio je naučni rad u kome je prvi put opisao univerzalni kvantni računar, mašinu koja računa koristeći zakone kvantne mehanike. Formulisao je i prvi kvantni algoritam, koji danas nosi njegovo ime.

Drugim rečima: svaki kvantni računar koji danas grade Google, IBM i laboratorije širom sveta počiva na ideji koju je jedan čovek, olovkom i papirom, razradio pre četrdeset godina.

Dojč u brojevima

Čovek koji tvrdi da živimo u multiverzumu

Dojč nije samo inženjer ideja, on je i jeretik. Ubeđeni je zastupnik interpretacije kvantne mehanike po kojoj naš univerzum nije jedini: svaki mogući ishod svakog kvantnog događaja odigrava se u nekoj od bezbroj paralelnih verzija stvarnosti. Za Dojča multiverzum nije naučna fantastika, već najbolje objašnjenje koje imamo za rezultate eksperimenata.

Poslednjih godina, sa fizičarkom Kjarom Marleto, razvija i „teoriju konstruktora", pokušaj da se cela fizika preformuliše oko pitanja koje transformacije su moguće, koje nemoguće, i zašto. Ambicija? Ništa manje nego nova osnova za celokupnu nauku.

Prorok Silicijumske doline

Njegovu knjigu „Početak beskonačnosti" iz 2011. najmoćniji ljudi tehnološkog sveta ne preporučuju, oni je ispovedaju. Sem Altman, prvi čovek kompanije OpenAI, kaže da bi, ako mora da izabere jednu omiljenu knjigu, izabrao upravo ovu. Naval Ravikant, legendarni investitor, proglasio ju je najboljom knjigom koju je pročitao u poslednjih dvadeset godina. Patrik Kolison, osnivač Stripe-a, zove je prelepom modernom filozofskom knjigom. Kompletan pregled onoga što su svetska imena rekla o knjizi napravili smo u posebnom tekstu: šta svetski stručnjaci kažu o „Početku beskonačnosti".

Kada istu knjigu slave i fizičari, i filozofi, i ljudi koji grade budućnost za život, obično je to znak da se dogodilo nešto veliko. O čemu knjiga zapravo govori, raspisali smo u tekstu o čemu govori „Početak beskonačnosti", a njenih sedam ključnih ideja saželi smo u posebnom vodiču.

Zašto baš sada, i zašto baš ovde

„Početak beskonačnosti" je knjiga o tome kako znanje raste bez granica, zašto su problemi neizbežni ali uvek rešivi, i zašto je optimizam jedina intelektualno poštena pozicija. U vremenu u kome se o veštačkoj inteligenciji, krizama i budućnosti govori uglavnom sa strahom, Dojčova poruka deluje gotovo revolucionarno: sve što zakoni prirode ne zabranjuju, moguće je postići, uz pravo znanje. Šta ta ideja znači za doba veštačke inteligencije, tema je našeg teksta „Početak beskonačnosti" i veštačka inteligencija.

Izdavačka kuća Librum otkupila je prava za srpsko izdanje, a knjiga izlazi u septembru 2026. Prevod dela koje su mnogi zvali najvažnijom knjigom ideja ovog veka najveći je izdavački poduhvat godine kod nas, i retka prilika da domaći čitaoci, na svom jeziku, uđu u um čoveka koji je smislio kvantni računar, a onda odlučio da objasni i sve ostalo.

Česta pitanja

Ko je Dejvid Dojč?

Britanski fizičar sa Oksforda, rođen 1953. u Haifi, pionir kvantnog računarstva i autor knjiga „Tkanje stvarnosti" i „Početak beskonačnosti". Član je Kraljevskog društva i dobitnik Breakthrough nagrade za fundamentalnu fiziku.

Zašto se Dojč zove ocem kvantnog računarstva?

Zato što je 1985. prvi opisao univerzalni kvantni računar i formulisao prvi kvantni algoritam. Na tim temeljima počiva celo današnje kvantno računarstvo.

Kada „Početak beskonačnosti" izlazi na srpskom?

U septembru 2026, u izdanju izdavačke kuće Librum, koja je otkupila prava za srpsko izdanje.

Da li je knjiga razumljiva čitaocima koji nisu fizičari?

Jeste. Pisana je bez formula, jasno i duhovito, a svako poglavlje ima sažetak i rečnik pojmova. Nije lako štivo, ali ne traži nikakvo predznanje.