„Problemi su neizbežni. Problemi su rešivi." O čemu govori „Početak beskonačnosti" i zašto je to knjiga za ceo život

Dejvid Dojč, otac kvantnog računarstva, napisao je knjigu koja na prvi pogled govori o svemu: o kvantnoj fizici i multiverzumu, o evoluciji i memima, o umetnosti, moralu, matematici, politici, čak i o vanzemaljcima. Ali ispod svega toga stoji jedno jedino pitanje: kako nastaje znanje, i dokle ono može da doraste.

Dojčov odgovor je zapanjujuće jednostavan i zapanjujuće dalekosežan. Znanje nastaje kroz potragu za dobrim objašnjenjima. A pošto toj potrazi nema kraja, ni napretku nema kraja. Trenutak u kome je čovečanstvo to shvatilo, prosvetiteljstvo, bio je početak beskonačnosti. Otuda i naslov.

Šta je dobro objašnjenje, i zašto je to najvažnije pitanje na svetu?

Centralni pojam knjige je „dobro objašnjenje": ono koje je teško izmeniti a da i dalje objašnjava isto. Mit da bog Had otima Persefonu objašnjava smenu godišnjih doba, ali svaki detalj mita može da se zameni bilo čime drugim. Objašnjenje da je Zemljina osa nagnuta ne može: svaki njegov deo je tu s razlogom. Zato je nauka moćna, a mit nije.

Zvuči apstraktno? Nije. Ovaj kriterijum je alat koji, kada ga jednom usvojite, primenjujete svuda: na vesti koje čitate, na obećanja političara, na poslovne planove, na sopstvena uverenja. Knjiga vam daje aparat za razlikovanje onoga što je istina od onoga što samo dobro zvuči.

Optimizam kao intelektualni stav, a ne kao raspoloženje

Druga velika ideja stala je u dve rečenice koje su postale slavne: „Problemi su neizbežni. Problemi su rešivi." Dojč ne tvrdi da će sve biti u redu samo od sebe. Tvrdi nešto preciznije i snažnije: svako zlo posledica je nedostatka znanja, a sve što zakoni prirode ne zabranjuju moguće je postići, uz odgovarajuće znanje.

Bolesti, siromaštvo, klimatske krize, sve su to za Dojča problemi znanja, a ne sudbine. Zato je pesimizam, po njemu, ne samo neprijatan nego i pogrešan: istorijski, svaka prognoza o „granicama rasta" padala je pred otkrićima koja prognozeri, po definiciji, nisu mogli da predvide. Ovo je knjiga koja vas nauči da budete optimista iz argumenata, a ne iz naivnosti.

Statička i dinamička društva: najjezivije poglavlje knjige

Ako mislite da je ovo samo vesela oda napretku, grešite. Najupečatljivije stranice govore o „statičkim društvima", civilizacijama koje su hiljadama godina gušile svaku novu ideju da bi sačuvale postojeći poredak. Takva društva, pokazuje Dojč, nisu izuzetak u istoriji, ona su pravilo. Naša civilizacija, koja kritiku i promenu ugrađuje u sopstvene temelje, jedini je dugotrajniji izuzetak.

Poruka je uznemirujuća i aktuelna: napredak nije zagarantovan. On je tradicija koja se održava samo dok je branimo.

Knjiga u brojevima

Hotel sa beskonačno soba i skok u univerzalnost

Dojč je fizičar, i kada piše o beskonačnosti, čini to kao neko ko je u njoj kod kuće. Njegova verzija čuvenog „Hilbertovog hotela", hotela sa beskonačno mnogo soba u kome uvek ima mesta za nove goste, jedan je od najzabavnijih misaonih eksperimenata koje ćete pročitati. A njegov pojam „skoka u univerzalnost", trenutka kada sistem stvoren za jednu namenu odjednom postane sposoban za sve, objašnjava i abecedu, i brojeve, i računare, i nas same.

Jer to je možda najlepša ideja knjige: ljudi su „univerzalni objašnjivači". Ne postoji istina koja je principijelno izvan domašaja ljudskog razumevanja. Svih sedam ključnih ideja knjige raspisali smo u tekstu 7 ideja iz „Početka beskonačnosti".

Za koga je ova knjiga?

Za svakoga ko je ikada poželeo da razume kako svet funkcioniše, a ne samo da ga koristi. Za preduzetnike, jer je ovo omiljena knjiga ljudi koji su izgradili OpenAI i Stripe, o čemu smo pisali u pregledu svetskih recenzija. Za nastavnike i roditelje, jer nijedna knjiga ne brani snažnije ideju da je svako dete sposobno da razume sve. Za pesimiste, jer je ovo najozbiljniji izazov njihovom pogledu na svet. I za optimiste, jer će prvi put imati argumente.

Ne morate biti fizičar. Dojč piše jasno, duhovito i bez ijedne formule. Nije lako štivo, ali jeste štivo koje nagrađuje: ovo je knjiga koja se čita polako, podvlači, i kojoj se vraćate godinama. A šta ona govori o tehnologiji koja trenutno menja svet, pročitajte u tekstu „Početak beskonačnosti" i veštačka inteligencija.

Česta pitanja

O čemu govori „Početak beskonačnosti"?

O tome kako nastaje znanje i zašto njegov rast nema granicu. Kroz fiziku, filozofiju, istoriju i umetnost, Dojč pokazuje da je napredak posledica potrage za dobrim objašnjenjima.

Da li je „Početak beskonačnosti" teška knjiga?

Zahtevna jeste, nepristupačna nije. Nema formula ni tehničkog žargona, a poglavlja se završavaju sažecima. Čita se polako i traži razmišljanje, što je i poenta.

Da li moram prvo da pročitam „Tkanje stvarnosti"?

Ne. „Početak beskonačnosti" je samostalna knjiga i najbolje mesto za prvi susret sa Dojčom.

Kada i gde mogu da kupim knjigu na srpskom?

U septembru 2026, u izdanju izdavačke kuće Librum. Obaveštenje o pretprodaji najavljeno je preko sajta librum.rs.