Koliko primeraka prve knjige ima smisla odštampati?

Tiraž prve knjige određuje se od kanala u kojima će se knjiga stvarno prodavati, a ne od cene po primerku. Sabere se ono što autor realno proda na događajima, preko svog sajta i u knjižarama tokom prve godine, doda se broj primeraka koji ne idu u prodaju, i tek onda se bira tehnika štampe koja tom broju odgovara.

Zašto tiraž nije pitanje cene po primerku?

Štamparska računica je jednostavna i zavodljiva: što više primeraka, to je svaki jeftiniji, jer se priprema plaća jednom. Odatle nastaje najčešća greška samostalnih autora, odluka da se štampa više nego što je potrebno zato što je tako povoljnije. Povoljnije po primerku nije isto što i povoljnije ukupno, jer novac uložen u neprodate primerke ne radi ništa.

Ispravno pitanje nije koliko je jeftino, nego koliko se može prodati u razumnom roku. Knjiga koja se proda za godinu dana vratila je ulog. Knjiga koja u istom roku proda trećinu tiraža ostavila je dve trećine uloga u kutijama, a kutije zauzimaju prostor i propadaju. Kako se razlikuju tehnike štampe i gde je njihova tačka preloma, razloženo je u tekstu digitalna ili ofset štampa.

Kako izgleda računica po kanalima?

Umesto pogađanja, sabiraju se konkretni brojevi. Prvo, koliko će autor imati nastupa uživo u prvoj godini: promocije, književne večeri, gostovanja u bibliotekama, sajmovi. Na svakom od njih proda se neki broj primeraka, i autor koji je već bio na sličnim događajima zna koliko je to otprilike. Drugo, koliko primeraka odlazi preko sopstvenog sajta i direktnih poruka, što zavisi od toga koliko ljudi autora prati.

Treće, koliko primeraka odlazi u knjižare. Ovde se ne računa koliko je poslato, nego koliko će se prodati, jer se neprodato vraća. Zbir ta tri broja je prodaja prve godine. Na njega se dodaju primerci koji ne idu u prodaju i mala rezerva za oštećenja. To je tiraž.

Koliko primeraka nikada ne stigne u prodaju?

Ta stavka redovno iznenadi. Obavezni primerci predaju se biblioteci po propisu, i to je uslov da knjiga bude zavedena i vidljiva u katalogu, o čemu piše tekst o ISBN-u, CIP-u i COBISS-u. Zatim idu primerci za novinare i recenzente, za konkurse i nagrade, za saradnike koji su radili na knjizi, za porodicu i prijatelje.

Uz to ide i rezerva za oštećenja: primerci koji se oštete u transportu, koji se vrate iz knjižare sa iskrzanim koricama ili koji se iskoriste kao izložbeni na štandu. Autor koji sve to ne planira posebno, plaća tako što mu na kraju nedostaje upravo onoliko primeraka koliko je poklonio.

Šta dobija autor sa malim, a šta sa velikim tiražom?

Pitanje	Mali tiraž	Veliki tiraž
Cena po primerku	viša	niža
Zamrznut novac	mali	veliki
Prostor za čuvanje	jedna do dve kutije	ozbiljno skladište
Rizik neprodatog	mali	veliki
Brzina dopune	brza, planirana unapred	nije potrebna dugo
Ispravljanje greške u tekstu	moguće već kod dopune	ostaje do rasprodaje
Kome odgovara	prvoj knjizi i nepoznatom autoru	dokazanom naslovu i poznatoj publici

Poslednji red je suština. Veliki tiraž je odluka koja se donosi na osnovu podataka, a podataka kod prve knjige nema. Zato prva knjiga skoro uvek treba da ide u manjem tiražu, sa spremnom dopunom, dok druga i treća mogu da se planiraju od prodaje prethodne. Kako se radi mali tiraž a da rezultat i dalje izgleda profesionalno, opisano je u tekstu o malom tiražu.

Kada je štampa po potrebi bolje rešenje?

Štampa po potrebi znači da se primerak štampa kada je poručen, pa nema tiraža ni skladišta. Cena po primerku je veća, ali nema zamrznutog novca, nema kutija i nema neprodatog. To odgovara autorima koji prodaju pretežno preko interneta, koji nemaju prostor za čuvanje ili koji ne planiraju mnogo nastupa uživo.

Ne odgovara autorima koji redovno izlaze pred publiku, jer na događaju knjiga mora biti tu, u rukama, odmah. Isto važi i za knjižare, koje traže isporuku u roku i ne mogu da čekaju da se svaki primerak odštampa. Detaljno poređenje dato je u tekstu o štampi po potrebi.

Kako se planira dopuna?

Dopuna se planira pre prve štampe, ne kada primerci nestanu. To znači da se sa štamparijom dogovori u kom roku može da isporuči manju količinu i pod kojim uslovima, i da se fajlovi za štampu sačuvaju tačno u obliku u kom su predati. Ako se posle godinu dana traži nova priprema, dopuna postaje skuplja nego što treba.

Signal za dopunu nije prazna kutija, nego trenutak kada broj preostalih primeraka padne ispod onoga što je potrebno za sledeća dva do tri meseca prodaje. Autor koji vodi evidenciju to vidi na vreme. Autor koji ne vodi evidenciju sazna kada ga knjižara pita za dopunu, a on nema šta da pošalje.

Gde se čuvaju primerci koji čekaju?

Knjige su osetljive na vlagu i na temperaturne promene. Kutije se drže na suvom mestu, podignute od poda, dalje od spoljnih zidova koji vlaže i od direktne sunčeve svetlosti koja izbledi korice. Ne slažu se u previsoke stubove, jer donje kutije počnu da se ugibaju i primerci se deformišu.

Podrum i garaža su najčešća rešenja i najčešći uzrok propalih tiraža. Ako drugog prostora nema, proverava se vlaga i koriste se palete i zaštitna folija. Autori koji nemaju uslove ili ne žele da im stan bude magacin koriste uslugu skladištenja i slanja, opisanu u tekstu ko pakuje i šalje knjige kad autor nema magacin.

Kako tiraž utiče na cenu knjige?

Cena se ne izvodi samo iz troška, ali trošak postavlja donju granicu. Kada je tiraž mali, trošak po primerku je veći, pa autoru ostaje manje posle rabata prodajnog mesta. Zbog toga neki autori naprave grešku i podignu cenu iznad onoga što je uobičajeno za tu vrstu knjige, pa naslov na polici deluje skupo u odnosu na susedne.

Bolji put je obrnut. Prvo se pogleda u kom se rasponu kreću cene uporedivih naslova, pa se od te cene oduzme rabat, pa se vidi šta ostaje po primerku. Ako taj ostatak ne pokriva trošak, menja se nešto drugo: obim knjige, format, vrsta papira ili tiraž. Kako te odluke utiču na cenu štampe, opisano je u tekstu koliko košta štampa knjige, a šta znače pojmovi koje štamparija koristi, u tekstu papir, povez i format.

Postoji i mogućnost koju autori retko koriste: dve cene za isti naslov, jedna redovna i jedna na nastupima uživo, gde nema rabata. To nije snižavanje vrednosti knjige, nego priznanje da se u različitim kanalima razlikuje i trošak prodaje.

Šta ako knjiga mora da izađe do određenog datuma?

Rok menja računicu. Sajam, festival, godišnjica ili promocija koja je već zakazana znače da tiraž mora da bude u rukama pre tog datuma, a ne u štampariji. Digitalna štampa je tada u prednosti, jer se radi brže i u manjim količinama, pa se rizik kašnjenja smanjuje.

Praktično pravilo je da se unazad od datuma događaja računaju tri roka: rok štamparije za isporuku, rok za poslednju korekturu i rok za predaju pripremljenih fajlova. Svaki od njih ima svoje rezerve, jer se u praksi uvek pojavi ispravka u poslednjem trenutku. Autor koji krene sa štampom dve nedelje pre promocije, po pravilu promociju drži sa najavom umesto sa knjigom.

Koje su najčešće greške u proceni?

Prva je računanje sa publikom koja nije autorova. Broj pratilaca na mreži nije broj kupaca, a rođaci koji kažu da će sigurno kupiti uglavnom očekuju poklon. Druga je pretpostavka da će knjižare prodati ono što im je poslato; one prodaju deo, a ostatak vraćaju, o čemu piše tekst kako knjiga ulazi u knjižaru.

Treća greška je vezivanje tiraža za prelomnu tačku između tehnika štampe. Ako računica kaže da treba manje primeraka nego što ofset opravdava, onda se štampa digitalno i to je uredu. Tehnika se bira prema tiražu, a ne tiraž prema tehnici, koliko god obrnuto delovalo povoljnije na papiru.

Četvrta je zaborav na elektronsko izdanje. Ono ne troši tiraž, ne vraća se i ne zauzima prostor, pa deo potražnje može da preuzme bez ijednog dodatnog primerka. Autori koji uz štampano izdanje odmah pripreme i elektronsko, mogu mirnije da idu u manji tiraž.

Peta greška je štampa pre nego što je tekst završen. Tiraž u kutijama je konačan; greška koja se otkrije posle štampe ostaje u svim primercima dok se ne rasprodaju. Zato se poslednja korektura radi na prelomljenom tekstu, na probnom otisku ili na odštampanom pregledu, a ne na fajlu u kom je tekst još uvek u Word dokumentu. Jedan dan pažljivog čitanja pre slanja u štampu vredi više od svake uštede na tiražu. Isto važi i za podatke koji se ne primećuju dok ne zatrebaju: impresum, godina izdanja, broj izdanja i podaci o izdavaču moraju biti tačni, jer se po njima knjiga vodi u katalozima i u knjižarskim sistemima. Ispravka takvog podatka posle štampe nije moguća bez novog izdanja, pa se impresum čita jednako pažljivo kao i prva strana romana, po mogućstvu i očima nekoga ko na knjizi nije radio.

Šta treba zapamtiti?

• Tiraž se računa od kanala prodaje, ne od popusta na veću količinu.
• Primerci koji ne idu u prodaju uvek se planiraju posebno i dodaju na zbir.
• Mali tiraž znači veću cenu po primerku, ali i mnogo manji rizik.
• Dopuna je normalna pojava, a ne znak loše procene.
• Odluka o tiražu donosi se pre pripreme za štampu, jer utiče na tehniku.

Izvori: strane usluga izdavačke kuće Librum; Narodna biblioteka Srbije za obavezni primerak; uzajamni katalog COBISS; uobičajena praksa štampe i distribucije u Srbiji, koja se za svaki naslov proverava sa štamparijom i prodajnim mestima.

Česta pitanja

Koliki je uobičajen tiraž prve knjige u Srbiji?

Za samostalna izdanja i prve naslove tiraži su po pravilu mali, jer se knjiga tek dokazuje. Umesto da traži prosek, autor treba da sabere sopstvene kanale: koliko će imati promocija, koliko knjižara ga stvarno prima i koliko prodaje direktno. Taj zbir je realniji od bilo kakvog opšteg broja.

Da li je jeftinije odštampati više odjednom?

Po primerku jeste, jer priprema košta isto za mali i za veliki tiraž. Ali jeftinije po primerku ne znači i pametnije, jer novac ostaje zamrznut u kutijama koje se možda neće prodati. Ušteda po primerku ima smisla tek kada postoji plan gde ti primerci idu.

Koliko primeraka ne ide u prodaju?

Više nego što autori računaju. Obavezni primerci za biblioteku, primerci za recenzente i novinare, za konkurse, pokloni porodici i prijateljima i nekoliko rezervnih za oštećenja. Taj broj se planira unapred i dodaje na tiraž, da ne bi jeo primerke namenjene prodaji.

Šta ako se knjiga rasproda?

Radi se dopuna, i to je dobra vest. Digitalna štampa omogućava male dopune u kratkom roku, pa naslov ne mora da bude nedostupan. Važno je samo da su fajlovi za štampu sačuvani onako kako ih je štamparija tražila, da dopuna ne bi tražila novu pripremu.

Gde se čuvaju neprodati primerci?

Na suvom mestu, u originalnim kutijama, dalje od podova koji vlaže i od direktne sunčeve svetlosti. Knjige se ne slažu u previsoke stubove i ne drže u podrumima i garažama bez provere vlage. Autori koji nemaju uslove koriste uslugu skladištenja kod izdavača.

Da li se isplati štampa po potrebi?

Isplati se kada autor nema prostor, ne planira događaje i knjigu prodaje pretežno preko interneta. Cena po primerku je veća, ali nema zamrznutog novca ni neprodatog tiraža. Za autora koji redovno nastupa uživo klasična štampa ostaje povoljnija.

Kada se odlučuje o tiražu?

Pre preloma, ne posle. Tiraž utiče na izbor tehnike štampe, a tehnika utiče na pripremu fajlova, pa se ta odluka donosi dok se knjiga tehnički priprema. Naknadna promena tiraža ume da traži i izmene u pripremi za štampu.

Može li izdavač da preporuči tiraž?

Može, i to je jedan od razloga zašto autori uzimaju izdavača za prvu knjigu. Kuća koja je izdala veći broj naslova zna kako se ponašaju slični žanrovi i koliko primeraka prodajna mesta obično prime. Predlog se ipak uvek proverava kroz sopstvenu računicu po kanalima.