Kraj smenskog pomeranja sata: nauka podržava stalno zimsko računanje vremena

Biološki sat i uticaj svetlosti

Ljudsko telo funkcioniše po sopstvenom unutrašnjem satu, poznatom kao cirkadijalni ritam, koji je duboko povezan sa prirodnim svetlosnim ciklusima. Ključnu ulogu u regulaciji ovog sata ima suprachiasmatic nucleus (SCN) u mozgu, koji reaguje prvenstveno na svetlost. Jutarnje sunce služi kao najsnažniji signal za buđenje i regulaciju budnosti, dok mrak uveče pokreće lučenje melatonina, hormona sna. Svako veštačko pomeranje sata, čak i ono minimalno, može dovesti do hroničnog nesklada između našeg unutrašnjeg biološkog ritma i spoljašnjeg vremena, što dugoročno može imati značajne zdravstvene posledice.

Promena sata, posebno ono prolećno kada se sat pomera unapred, oduzima nam dragoceno jutarnje svetlo. Studije pokazuju da u proseku gubimo oko 40 minuta sna prve noći nakon te promene. Tokom naredne nedelje, zabeležen je porast fatalnih saobraćajnih nesreća i povreda na radnom mestu, koncentrisanih u tamnim jutarnjim satima. Iako se ove brojke mogu činiti male u procentima, kada se saberu za milione ljudi, ukupna šteta postaje značajna. S druge strane, jesenja promena sata, kada se sat vraća unazad, čini se manje štetnom, jer naše telo lakše podnosi pomeranje sata kasnije nego ranije, slično kao što je lakše putovati na zapad nego na istok.

Trajno rešenje: standardno ili letnje vreme?

Sve veći broj stručnjaka za medicinu sna i cirkadijalnu biologiju slaže se da je ukidanje dvostrukog pomeranja sata najbolja opcija za javno zdravlje. Međutim, ključno pitanje ostaje: da li treba usvojiti trajno letnje ili trajno standardno (zimsko) računanje vremena? Dok je Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao "Sunshine Protection Act" koji bi usvojio trajno letnje računanje vremena, naučni dokazi ukazuju na suprotno.

Usvajanje trajnog letnjeg vremena značilo bi da bi za preko 200 miliona ljudi izlazak sunca u zimskim mesecima bio sat vremena kasnije po satu. To bi podrazumevalo da u velikim gradovima poput Njujorka, Čikaga ili Denvera, zora ne bi nastupila pre 8:15 ujutru. Ovakav režim, iako ukida pomeranje sata, predstavlja blagu, ali trajnu verziju cirkadijalnog stresa koji je štetan, slično kao i rad u smenama. Trajno standardno vreme, s druge strane, bolje je usklađeno sa prirodnim svetlosnim ciklusima i podržava zdravije regulisanje našeg unutrašnjeg biološkog sata, čime se minimiziraju negativni zdravstveni efekti povezani sa pomeranjem sata.

Izvor: Katelyn Jetelina, Your Local Epidemiologist · Fotografija: Pexels / Ruslan Sikunov (ilustracija)