Novi uvidi u zapaljenje krunskih arterija i tajne srčanih oboljenja

Tihi napredak ateroskleroze kod mladih

Ateroskleroza krunskih arterija predstavlja jedan od najčešćih zdravstvenih izazova savremenog doba, ali njeno prisustvo često prolazi potpuno nezapaženo u ranim fazama. Obimna studija nedavno predstavljena na Evropskom kongresu u Minhenu i objavljena u časopisu NEJM, koja je obuhvatila više od šesnaest hiljada učesnika starosti od 18 do 70 godina, otkrila je da čak pedeset sedam odsto ispitanika ima takozvanu tihu aterosklerozu bez ikakvih simptoma. Posebno zabrinjava podatak da se prve promene uočavaju već u najranijem odraslom dobu. Kod osoba starosti od 18 do 29 godina, prisustvo plakova zabeleženo je kod 8,7 odsto muškaraca i 6,7 odsto žena, dok ranija istraživanja primenom unutararterijskog ultrazvuka nagoveštavaju da bi stvarna učestalost među mladima mogla biti i nekoliko puta veća.

Iako su naslage holesterola u arterijskim zidovima izuzetno rasprostranjene, do srčanog udara ne dolazi uvek srazmerno zapremini samog plaka. Podaci pokazuju da je odnos između ukupnog broja osoba sa aterosklerozom i onih koji dožive akutni infarkt miokarda približno pedeset prema jedan. Pored toga, procena objavljena u časopisu JAMA dovela je u pitanje opštu korisnost rutinskog merenja kalcijumskog skora pomoću kompjuterizovane tomografije u poređenju sa klasičnim kliničkim kriterijumima. Stoga postaje jasno da sama količina stvoreno taloga ili stepen fizičkog suženja krvnog suda nisu jedini presudni faktori koji određuju verovatnoću nastanka iznenadnog srčanog zastoja ili nestabilne angine pektoris.

Ograničenja klasičnih biomarkera u praksi

Decenijama je poznato da zapaljenski procesi igraju centralnu ulogu u razvoju i destabilizaciji aterosklerotskih promena. Detaljne histopatološke studije koje je sproveo Rasel Ros sa saradnicima jasno su prikazale kako migracija belih krvnih zrnaca, aktivacija T-limfocita i nakupljanje makrofaga dovode do pucanja plaka. Upravo je pucanje strukture plaka, a ne sama veličina opstrukcije, glavni događaj koji uzrokuje iznenadne blokade protoka krvi i srčani udar. Međutim, obimna klinička ispitivanja lekova koji ciljaju smanjenje opštih zapaljenskih parametara ili nivoa lipoproteina Lp(a) često nisu uspela da smanje učestalost nepovoljnih srčanih događaja.

Glavni razlog ovih neočekivanih neuspeha leži u dosadašnjem oslanjanju na posredne pokazatelje iz krvi. Merenje nivoa specifičnih molekula u cirkulaciji, poput interleukina-6 ili visokoosetljivog C-reaktivnog proteina, pruža samo opštu sliku o prisustvu inflamacije u organizmu, ali ne daje uvid u lokalno stanje samog tkiva krunskih arterija. Opasno zapaljenje arterijskog zida može postojati čak i u krvnom sudu koji nije značajno opstruisan, zbog čega standardne laboratorijske analize i klasični angiogrami često ne uspevaju da uoče neposrednu opasnost.

Uloga veštačke inteligencije u dijagnostici

Savremeni medicinski pristup usmerava se ka direktnoj proceni lokalne inflamacije u tkivu koje okružuje arterije. Korišćenjem veštačke inteligencije za neinvazivnu kvantitativnu analizu indeksa zbrinjavanja masnog tkiva (FAI), stručnjaci sada mogu precizno izmeriti stepen lokalnog zapaljenja u krunskim arterijama. Ova tehnologija omogućava uočavanje izrazito upaljenih segmenata krvnih sudova koji na standardnim snimcima izgledaju potpuno prohodno i bezbedno.

Spajanjem algoritama veštačke inteligencije sa naprednim metodama snimanja premošćuje se jaz između opštih laboratorijskih nalaza i stvarnog stanja u tkivu pacijenta. Razumevanje razlike između stabilnog plaka i aktivno upaljenog krvnog suda predstavlja ključni korak ka tačnijem procenjivanju individualnog rizika. Nova saznanja otvaraju put za razvoj preciznijih terapijskih strategija koje će targetirati sama žarišta zapaljenja pre nego što dođe do opasnih kardiovaskularnih komplikacija.

Izvor: Eric Topol, Ground Truths · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)