Word ili InDesign: u čemu se radi prelom knjige?

Knjiga se prelama u programu za prelom, najčešće u InDesignu, a moguće i u Affinity Publisheru, Scribusu ili LaTeX-u. Uređivač teksta kao što je Word koristi se za pisanje i lekturu, ne za prelom, jer nema kontrolu nad prelomom reda, razmacima i pripremom fajla za štampu.

Šta je prelom, a šta nije?

Prelom je raspoređivanje teksta i slika po stranama knjige, po pravilima koja važe kroz ceo naslov. To znači određivanje formata, margina, veličine i vrste slova, razmaka između redova, izgleda naslova poglavlja, položaja broja strane i načina na koji se ponašaju slike i tabele.

Prelom nije ukrašavanje. Dobro prelomljena knjiga se ne primećuje: čita se bez napora i ništa ne skreće pažnju sa teksta. Zato se u prelomu najviše radi na stvarima koje čitalac nikad neće imenovati, a koje odlučuju koliko dugo može da čita bez umora, o čemu detaljno piše tekst o prelomu i tipografiji.

Zašto uređivač teksta nije dovoljan?

Zato što je napravljen za drugu svrhu. Uređivač teksta prikazuje tekst koji se još piše i menja, pa mu je izgled promenljiv i zavisi od računara, fonta i podešavanja. Program za prelom pravi konačan dokument u kom je svaka strana fiksna i u kom se sve može kontrolisati do milimetra.

Razlika se najbrže vidi na četiri mesta. Prvo, kontrola preloma reda i rastavljanja reči. Drugo, ujednačenost razmaka u poravnatom tekstu. Treće, ponašanje slika i tabela u odnosu na tekst. Četvrto, priprema fajla za štampu: ugrađivanje fontova, boje, napust i standard PDF-a koji štamparija traži.

Koji se programi koriste?

Program	Kome odgovara	Napomena
Adobe InDesign	profesionalni prelom, većina izdavača	standard u struci, pretplata
Affinity Publisher	samostalni prelamači i manji izdavači	jednokratna kupovina, sličan pristup
Scribus	autori koji rade sami, bez budžeta	besplatan, teže se uči
LaTeX	stručne, matematičke i naučne knjige	odlična tipografija, drugačiji način rada
Uređivač teksta	jednostavni tekstovi bez slika	moguće, ali sa ograničenjima

Za autora praktično pitanje nije koji je program najbolji, nego ko radi prelom. Ako ga radi prelamač, on koristi alat u kom je siguran. Ako ga radi autor sam, izbor pada na ono što ume da nauči i što može da preda štampariji u ispravnom obliku.

Šta autor predaje prelamaču?

Konačan tekst, lektorisan, u jednom fajlu. Bez ručnog doterivanja izgleda: bez praznih redova za razmak, bez razmaka napravljenih tabulatorima, bez ručnog centriranja i bez pokušaja da dokument izgleda kao knjiga. Sve to prelamač mora da ukloni pre nego što počne, pa svako takvo doterivanje usporava posao.

Naslovi poglavlja treba da budu označeni kao naslovi, a ne samo podebljani. Slike se predaju odvojeno, u najvećoj rezoluciji koju autor ima, u izvornom formatu, sa jasnim spiskom gde koja ide i sa potpisima. Uz to ide sve što ulazi u impresum: podaci o izdavaču, godina, izdanje, ISBN i podaci o pravima.

Šta se dogovara pre nego što prelom počne?

Format knjige, jer od njega zavisi sve ostalo. Zatim vrsta papira i povez, jer utiču na margine i na širinu rikne. Pa opšti ton: klasičan ili moderan prelom, serifno ili bezserifno pismo, gušće ili prozračnije strane. Ako knjiga ima slike, tabele, fusnote ili registar, to se najavljuje odmah, jer menja obim posla.

Dogovara se i broj strana koji se cilja. Isti tekst može da stane na znatno različit broj strana, a to direktno utiče na cenu štampe, o čemu piše tekst koliko košta štampa knjige. Šta znače pojmovi koje štamparija koristi, objašnjeno je u tekstu papir, povez i format.

Kako se prelom radi iznutra?

Prvo se postavlja osnova: format, margine, mreža po kojoj tekst pada uvek na iste linije. Zatim se prave stilovi, jedan za osnovni tekst, jedan za naslov poglavlja, jedan za citat, jedan za potpis slike. Kada se stilovi promene, menja se cela knjiga odjednom, i to je razlog zbog kog se prelom ne radi ručno, stranu po stranu.

Posle toga dolaze master strane, koje nose broj strane i zaglavlje, pa se tekst uliva u dokument. Tek na kraju ide fino doterivanje: mesta gde red visi sam, gde se reč loše rastavila, gde je razmak previše širok. Taj poslednji deo je ono što razdvaja uredan prelom od dobrog.

Šta traži štamparija?

Traži PDF po standardu koji sama navede, sa ugrađenim fontovima, slikama u dovoljnoj rezoluciji, ispravnim bojama i napustom. Korica se predaje odvojeno, kao jedan raspored koji obuhvata zadnju koricu, riknu i prednju koricu, sa tačno izračunatom širinom rikne prema debljini knjige.

Ako nešto od toga nedostaje, dešava se jedna od dve stvari: štamparija odbije fajl i traži ispravku, ili odštampa ono što je dobila, pa se greška vidi tek na tiražu. Šta je fajl spreman za štampu i po čemu se poznaje, razloženo je u tekstu šta je print-ready PDF.

Zašto se traže izvorni fajlovi?

Zato što se knjiga ne završava prvim izdanjem. Dopuna tiraža sa ispravljenim greškama, drugo izdanje, izmena cene na korici, prevod, novi format: sve to traži otvaranje preloma. Ako autor ima samo gotov PDF, svaka izmena znači ili ponovni prelom od nule ili zavisnost od osobe koja je radila prvi.

Zato se pre početka posla dogovori šta autor dobija na kraju i u kom obliku, i to se zapiše. Isto pitanje postavlja se i za korice, jer se one menjaju češće nego unutrašnjost. Šta sve ulazi u dizajn korice, opisano je u tekstu o dizajnu korice.

Može li iz preloma da izađe i elektronsko izdanje?

Može, ali ne izvozom jednim klikom. Štampano izdanje ima fiksnu stranu, a elektronsko se preliva prema ekranu i veličini slova koju čitalac izabere. Ono što u štampi nosi izgled, u elektronskom izdanju nosi struktura: označeni naslovi, poglavlja, fusnote i sadržaj koji radi.

Praktično, iz istog uređenog teksta prave se dva proizvoda sa dva različita pristupa. Zato se elektronsko izdanje planira zajedno sa štampanim, a ne kao naknadna ideja. Šta obuhvata njegova izrada, opisano je u tekstu o izradi ePUB knjige.

Po čemu se poznaje loš prelom?

Po nekoliko znakova koje i čitalac bez struke oseti, samo ih ne imenuje. Prvi je tekst koji se gubi u savijanju, zato što je unutrašnja margina premala za debljinu knjige. Drugi su predugi redovi, koji zamaraju jer oko mora daleko da putuje do početka sledećeg reda. Treći su prevelike rupe između reči u poravnatom tekstu.

Četvrti znak je nedoslednost: naslovi poglavlja koji nisu svi na istoj visini, razmak iznad podnaslova koji se menja od strane do strane, potpisi slika čas iznad čas ispod. Peti su prazne strane na mestima gde ne treba da ih bude, ili poglavlja koja počinju na levoj strani iako bi po dogovoru trebalo na desnoj.

Šesti, i najlakše uočljiv, jeste prva strana teksta. Ako u knjizi iz knjižare i u knjizi samostalnog autora otvorite prvu stranu poglavlja jednu pored druge, razlika je obično očigledna, a razlog nije ni skupa oprema ni tajno znanje, nego to što je neko postavio pravila i držao ih se do kraja.

Koliko prelom traje?

Za prozni tekst bez slika, računa se u danima, uz nekoliko dana za ispravke posle korekture. Za knjigu sa slikama, tabelama, fusnotama ili registrom, posao je osetno duži, jer svaka slika traži odluku gde stoji i kako se ponaša tekst oko nje.

Najduže traju knjige koje se menjaju u toku preloma. Svaka izmena teksta posle preloma pomera sve što sledi, pa se ispravke posle toga proveravaju ponovo. Zbog toga se u prelom ulazi sa tekstom koji je konačan, a korektura se radi na prelomljenom materijalu, o čemu piše tekst zašto korektura ide posle preloma.

Šta autor može da uradi sam?

Može da pripremi tekst tako da prelom ide brzo: da ukloni ručno formatiranje, da označi naslove, da uskladi imena i da sredi slike. Može i da sam prelomi jednostavnu knjigu, ako je spreman da nauči alat i pravila, i ako prihvati da prvi pokušaj neće izgledati kao knjiga iz knjižare.

Ono što se ne isplati jeste učenje alata pod pritiskom roka. Autor koji dve nedelje pred sajam prvi put otvara program za prelom, po pravilu završi sa knjigom koja se vidno razlikuje od ostalih na štandu. U tom slučaju je jeftinije platiti prelamača nego platiti tiraž koji izgleda nedovršeno.

Srednji put postoji i često je najrazumniji: autor sam pripremi tekst do kraja i sam uradi sve što ne traži alat, a prelom i pripremu za štampu prepusti nekome ko to radi svakodnevno. Tako se troši na ono što se ne može naučiti preko noći, a štedi na poslu koji autor ionako mora da uradi sam.

Pri tom dogovoru vredi postaviti tri pitanja unapred: koliko krugova ispravki je uključeno u cenu, u kom roku se rade izmene posle korekture i šta se dobija na kraju, pored fajla za štampu. Ta tri odgovora razlikuju posao koji se završi mirno od posla u kom se svaka sitnica dodatno naplaćuje ili čeka nedeljama. Sve se to zapisuje u kratkoj poruci, bez pravničkog jezika, samo da obe strane imaju isti spisak.

Dobar prelom se ne primećuje, a loš se primeti odmah, i to je ceo posao sveden na jednu rečenicu. Čitalac ne treba da vidi rad, nego samo knjigu koja se lako čita.

Šta treba zapamtiti?

• Pisanje i prelom su dva posla, dva alata i dve vrste pažnje.
• Štamparija ne traži lep dokument nego ispravan fajl za štampu.
• Autor predaje čist tekst bez ručnog doterivanja i slike odvojeno.
• Napust i sigurnosne margine su razlog zbog kog se korica ne pravi u uređivaču teksta.
• Izvorni fajlovi preloma se traže na kraju posla, jer od njih zavisi svako sledeće izdanje.

Izvori: strane usluga i procesa rada izdavačke kuće Librum; uobičajeni zahtevi štamparija u pogledu fajlova za štampu, koji se za svaki posao proveravaju kod konkretne štamparije; opšte poznate mogućnosti programa za prelom.

Česta pitanja

Može li se knjiga prelomiti u Wordu?

Može za jednostavan tekst bez slika i bez posebnih zahteva, i neke štamparije takav fajl prihvate. Problemi nastaju kod kontrole preloma reda, ujednačenih razmaka, ugrađivanja fontova i pripreme za štampu, pa se rezultat vidi na gotovoj knjizi.

Koji programi se koriste za prelom?

Najčešće Adobe InDesign, kao standard u izdavaštvu. Affinity Publisher je jeftinija alternativa sa jednokratnom kupovinom, Scribus je besplatan, a LaTeX se koristi za stručne i matematičke tekstove. Izbor zavisi od prelamača i od vrste knjige.

Šta autor predaje prelamaču?

Konačan, lektorisan tekst u jednom fajlu, bez ručnog doterivanja izgleda, sa jasno označenim naslovima. Slike se predaju odvojeno, u punoj rezoluciji i u izvornom formatu, sa spiskom gde koja ide. Uz to idu podaci o izdanju za impresum.

Šta znači priprema za štampu?

To je pretvaranje preloma u fajl koji štamparija može da odštampa: PDF po dogovorenom standardu, sa ugrađenim fontovima, ispravnim bojama, napustom i sigurnosnim marginama. Bez toga štamparija ili odbija fajl ili štampa nešto što autor nije očekivao.

Šta je napust?

Deo slike ili boje koji ide preko ivice strane, da posle sečenja tiraža ne ostane bela linija. Standardno se ostavlja nekoliko milimetara sa svake strane, a tačnu meru traži štamparija. Sve što je važno drži se dalje od ivice.

Da li autor dobija izvorne fajlove preloma?

To se dogovara unapred i vredi tražiti. Sa izvornim fajlovima buduće izmene, dopune tiraža i nova izdanja mogu da radi bilo ko. Bez njih autor za svaku izmenu zavisi od osobe koja je radila prvi prelom.

Može li se iz preloma napraviti i elektronsko izdanje?

Može, ali to nije isti posao. Elektronsko izdanje nema fiksnu stranu i pravi se iz uređenog teksta sa jasnom strukturom, a ne prostim izvozom preloma. Zato se ePUB planira posebno, najbolje odmah uz štampano izdanje.

Da li format knjige utiče na prelom?

Utiče na sve. Od formata zavise margine, dužina reda, veličina slova i ukupan broj strana, a time i cena štampe i debljina knjige. Zato se format bira pre preloma, zajedno sa papirom i povezom, a ne posle njega.