Šta sve ulazi u dizajn korice osim prednje strane?

U dizajn korice ulaze prednja strana, rikna, zadnja strana i klapne ako ih knjiga ima, kao jedan povezan raspored. Rikna se računa prema broju strana i debljini papira, pa se korica radi tek kada je prelom gotov, a uz to idu napust, sigurnosne margine, bar kod i podaci o izdanju.

Zašto se korica projektuje kao celina?

Zato što se tako i štampa: na jednom tabaku, kao jedan raspored koji obuhvata zadnju stranu, hrbat, prednju stranu i eventualne klapne. Ako se prednja strana nacrta odvojeno, pa se zadnja doda na brzinu, to se vidi. Boje se ne poklope preko rikne, tekst na hrbatu nije centriran, a zadnja strana deluje kao da pripada drugoj knjizi.

Postoji i praktičan razlog. Na polici u knjižari knjiga stoji bočno, pa je rikna jedino što kupac vidi. Naslovnica dolazi do izražaja tek kada je knjiga okrenuta licem, što se dešava na izlogu, na stolu sa novim naslovima i na ekranu. Kako se sama naslovnica osmišljava i zašto neke propadaju, razloženo je u tekstu anatomija dobre naslovnice.

Kako se računa rikna?

Rikna je hrbat knjige i njena širina zavisi od dve stvari: od broja strana i od debljine papira na kom se štampa unutrašnjost. Isti gramaturni papir može imati različitu debljinu, pa tačan broj daje štamparija, a ne autor i ne dizajner. Kod tvrdog poveza dodaje se i debljina kartona.

Posledica je jednostavna: korica se ne može završiti dok prelom nije zaključan. Ako se posle preloma doda predgovor ili izbaci poglavlje, menja se broj strana, pa se menja i rikna, a sa njom i položaj naslova na hrbatu. Zato se redosled poštuje: prvo unutrašnjost, pa korica, o čemu piše i tekst o prelomu knjige.

Šta ide na riknu?

Naslov, ime autora i najčešće logo izdavača. To je sve, jer prostora nema. Tekst se postavlja tako da se čita kada knjiga stoji na polici, a smer pisanja treba da bude isti kao kod ostalih knjiga u istoj sredini, da naslov ne stoji naopako u odnosu na susede.

Kod tanke knjige rikna ume da bude preuska za čitljiv tekst. Tada se ili smanjuje veličina slova do granice čitljivosti, ili se ostavlja samo naslov, ili se knjiga štampa na nešto deblji papir. Ta odluka se donosi zajedno sa izborom papira, o čemu piše tekst papir, povez i format.

Šta stoji na zadnjoj korici?

Element	Napomena
Kratak opis knjige	nekoliko rečenica koje daju razlog za čitanje, ne prepričavanje
Ime i biografija autora	kratka, u trećem licu, po potrebi sa fotografijom
Citat ili preporuka	ako postoji, sa potpisom onoga ko ga je dao
Logo izdavača	i adresa sajta, ako je predviđeno
Bar kod sa ISBN-om	u beloj zoni, na mestu koje ne remeti dizajn
Cena	samo ako izdavač tako radi, jer otežava kasnije promene
Oznaka žanra ili edicije	pomaže knjižaru da knjigu smesti na pravu policu

Opis na zadnjoj korici je najčitaniji tekst u celoj knjizi posle naslova, jer ga pročita svako ko je uzme u ruke. Kako se piše tako da nekoga natera da otvori prvu stranu, razloženo je u tekstu o pisanju blurba.

Šta su klapne i da li se isplate?

Klapne su produžeci prednje i zadnje korice koji se savijaju ka unutrašnjosti. Na njima obično stoji biografija autora sa fotografijom, duži opis knjige ili spisak drugih naslova istog autora ili edicije. Daju knjizi ozbiljniji izgled i služe kao obeleživač.

Poskupljuju štampu, jer traže širi tabak i dodatnu obradu, pa se biraju svesno. Kod prve knjige nisu obavezne. Ako autor ima dobru fotografiju i biografiju koja vredi, i ako je knjiga takva da klapne odgovaraju njenom karakteru, imaju smisla. Ako se stavljaju samo zato što ih velike knjige imaju, obično ostanu poluprazne.

Šta su napust i sigurnosna margina?

Napust je deo štampe koji ide preko ivice korice, da posle sečenja tiraža ne ostane bela linija. Bez njega i najmanje odstupanje mašine ostavi belu prugu uz ivicu, koja se vidi na svakom primerku. Sigurnosna margina je suprotno: pojas uz ivicu u koji se ne stavlja ništa važno.

Praktično, pozadina i boja se povlače preko ivice, a naslov, ime autora i sav tekst drže se na bezbednoj udaljenosti od reza. Isto važi i za bar kod, koji mora ostati čitljiv skeneru, pa se ne stavlja preblizu ivici i ne postavlja na šaren deo korice. Kako izgleda fajl koji štamparija prihvata, opisano je u tekstu šta je print-ready PDF.

Kako se bira pristup: fotografija, ilustracija ili tipografija?

Sva tri rade, ali za različite knjige. Fotografija je brza i konkretna, ali traži dobar izvor i jasna prava. Ilustracija daje jedinstven izgled i najbolje radi kod žanrova sa jakom atmosferom, ali traži vreme i ilustratora, o čemu piše tekst o ilustracijama u knjizi.

Tipografska korica, gde nosilac izgleda nisu slika nego slova, boja i raspored, često je najbolji izbor za publicistiku, eseje i poeziju. Ima i praktičnu prednost: odlično se vidi u malom formatu na ekranu, jer nema detalja koji nestaju kada se slika smanji.

Da li se sme koristiti slika pronađena na internetu?

Ne sme bez prava na komercijalnu upotrebu. Korica knjige koja se prodaje je komercijalna upotreba, pa dozvola mora to izričito da pokriva. To važi za fotografije, ilustracije, teksture i elemente iz kolekcija, a važi i za fontove, jer neki imaju ograničenja u licenci.

Praktično, dokaz o pravu se čuva zajedno sa fajlovima knjige: račun, potvrda licence ili ugovor sa ilustratorom u kom piše šta je preneto i za koje namene. Ako se knjiga kasnije prevodi ili izlazi u novom izdanju, to pitanje se otvara ponovo, jer se prava često daju za određenu upotrebu i određeni rok.

Kako se proverava da li korica radi?

Kroz tri provere. Prva je sličica: korica se smanji na veličinu koju kupac vidi u internet prodavnici i pogleda se da li se naslov čita i da li se prepoznaje o kakvoj se knjizi radi. Ako se u tom formatu ne razaznaje ništa, korica ne radi, koliko god lepo izgledala na ekranu u punoj veličini.

Druga je provera sa udaljenosti: korica se odštampa u pravoj veličini i pogleda sa dva do tri metra, onako kako se vidi sa police. Treća je poređenje: korica se stavi pored pet knjiga istog žanra i pogleda da li se uklapa i da li se izdvaja. Cilj nije da bude najglasnija, nego da bude prepoznatljiva kao knjiga svoje vrste.

Šta se dogovara sa dizajnerom?

Pre početka: format, vrsta poveza, da li ima klapne, ko piše tekst za zadnju koricu i ko obezbeđuje fotografiju autora. Zatim broj predloga i broj krugova izmena, jer je to najčešći izvor nesporazuma. I na kraju, šta autor dobija: fajl za štampu, izvorni fajl, verzije za internet i verzije za društvene mreže.

Verzije za internet se lako zaborave, a stalno trebaju: korica u dobroj rezoluciji za prodajne strane, uspravna varijanta za profile i kvadratna za objave. Kada se traže odmah, dobiju se za pet minuta; kada zatrebaju posle godinu dana, dizajner je možda već prešao na druge poslove.

Kako obrada korice menja utisak?

Posle štampe korica ide na doradu, i taj korak odlučuje kako knjiga izgleda i kako se drži u ruci. Mat plastifikacija daje miran, ozbiljan izgled i prijatna je na dodir, ali tamne površine na njoj lakše pokazuju tragove prstiju i ogrebotine. Sjajna plastifikacija pojačava boje i otpornija je, ali se na njoj vide otisci i odsjaj pod svetlom u knjižari.

Pored toga postoje efekti koji se rade tačkasto: lak koji se nanosi samo na deo korice, utiskivanje folije, slepo utiskivanje bez boje. Svaki od njih poskupljuje štampu i traži posebno pripremljen fajl sa dodatnim slojem, pa se dogovaraju sa štamparijom pre nego što dizajner krene.

Praktično pravilo je da se efekti koriste kada imaju razlog, a ne zato što postoje. Jedan naglasak, na naslovu ili na jednom elementu, deluje jače od četiri efekta na istoj korici. Kod prve knjige najčešće je dovoljan dobar papir, čist prelom i jedna dobra odluka o boji.

Kada korica ide na doradu?

Kada se promeni nešto što utiče na mere: broj strana, vrsta papira ili povez. Tada se menja rikna, a često i položaj elemenata. Takođe kada se knjiga sprema za drugo izdanje, jer se tada menjaju podaci o izdanju, ponekad i cena, a ponekad se dodaje traka sa nagradom ili preporukom.

Doradom se smatra i priprema korice za elektronsko izdanje, gde se koristi samo prednja strana, u drugoj rezoluciji i drugom odnosu stranica. To je sitan posao ako se planira, a zamoran ako se traži naknadno, o čemu piše i tekst o izradi ePUB knjige.

Poslednja dorada koja se često previdi jesu verzije korice za najave i za medije. Kada novinar traži sliku za tekst, ili kada se pravi objava o promociji, korica u punoj rezoluciji mora biti dostupna odmah. Zato se odmah po završetku posla napravi mali skup fajlova: korica za štampu, korica za internet, uspravna i kvadratna varijanta za objave, i sve to stoji na jednom mestu.

Korica je, na kraju, jedini deo knjige koji vidi i onaj ko je nikada neće pročitati. Zato se na nju troši više pažnje nego na bilo koju pojedinačnu stranu unutrašnjosti, i zato se radi tek kada je sve ostalo gotovo.

Šta treba zapamtiti?

• Na polici se prvo vidi rikna, pa tek onda naslovnica.
• Širinu rikne daje štamparija, prema broju strana i debljini papira.
• Zadnja korica nosi opis, biografiju, bar kod i podatke o izdanju.
• Važni elementi se drže dalje od ivice, jer sečenje tiraža nije milimetarski isto.
• Prava na sliku i font moraju biti rešena pre štampe, ne posle.

Izvori: strane usluga i procesa rada izdavačke kuće Librum; Narodna biblioteka Srbije za ISBN i podatke o izdanju; uobičajeni zahtevi štamparija u pogledu napusta, rikne i pripreme korica, koji se proveravaju kod konkretne štamparije.

Česta pitanja

Kada se radi korica, pre ili posle preloma?

Posle preloma, jer se tek tada zna tačan broj strana. Od broja strana i debljine papira zavisi širina rikne, a ako se rikna promeni, pomera se sve na korici. Grafičko rešenje se može raditi ranije, ali konačni raspored nastaje kada je unutrašnjost zaključana.

Kako se računa širina rikne?

Prema broju strana i debljini papira koji štamparija koristi, uz dodatak za vrstu poveza. Tačan broj daje štamparija, jer isti gramaturni papir može imati različitu debljinu. Zato se rikna nikada ne procenjuje napamet.

Šta mora da stoji na zadnjoj korici?

Kratak opis knjige, obično nekoliko rečenica, i prostor za bar kod ako ga knjiga nosi. Uz to najčešće idu ime i kratka biografija autora, logo izdavača i podaci o izdanju. Cena se štampa samo ako izdavač tako radi, jer otežava kasnije promene.

Šta su klapne i kada se koriste?

Klapne su produžeci korice koji se savijaju ka unutrašnjosti knjige. Koriste se kod mekog poveza kada ima dovoljno sadržaja: biografija autora sa fotografijom, opis knjige, spisak ostalih naslova. Poskupljuju štampu, pa se biraju svesno.

Šta je napust na korici?

Deo štampe koji ide preko ivice, da posle sečenja ne ostane bela linija. Svi važni elementi, naslov, ime autora i tekst, drže se dalje od ivice, u sigurnosnoj margini, jer se pri sečenju tiraža javlja mala razlika između primeraka.

Da li se korica sme praviti od slike sa interneta?

Ne sme bez prava na korišćenje. Za svaku fotografiju ili ilustraciju mora postojati dozvola koja pokriva komercijalnu upotrebu na koricama, a dokaz se čuva. Isto važi i za fontove, jer neki imaju ograničenja za komercijalnu upotrebu.

Kako se proverava da li korica radi?

Smanji se na veličinu sličice, kakvu kupac vidi u internet prodavnici, i pogleda se da li se naslov čita i da li se prepoznaje žanr. Zatim se odštampa u pravoj veličini i pogleda sa dva metra, kako se vidi sa police u knjižari.

Ko treba da bude vlasnik izvornog fajla korice?

Autor ili izdavač, prema dogovoru, ali neko od njih dvoje. Izvorni fajl je potreban za svaku kasniju izmenu: novu riknu kod dopune tiraža, promenu cene, dodavanje trake sa nagradom ili pripremu za drugo izdanje. Bez njega se svaka sitnica radi ispočetka.