Zašto se korektura radi posle preloma, a ne pre?

Korektura se radi na prelomljenom tekstu zato što tek tada nastaju greške vezane za stranu: pogrešno rastavljene reči, usamljeni redovi, neujednačeni razmaci, pomereni brojevi strana i neslaganje sadržaja sa tekstom. U dokumentu pre preloma te greške fizički ne postoje, pa se ne mogu ni naći.

Šta se dešava sa tekstom kada se prelomi?

Do preloma tekst je tok reči bez fizičkog oblika. Posle preloma on ima stranu, marginu, red, prelom reda i prelom strane. Svaka od tih granica može da napravi problem kojeg u dokumentu nije bilo: reč koja se rastavi na pogrešnom mestu, red koji ostane sam na vrhu nove strane, razmak koji zjapi jer je red morao da se rastegne.

Zato korektura nije ponovljena lektura nego drugi posao. Lektor je gledao rečenicu, korektor gleda stranu. Šta lektor sme, a šta ne sme da radi, objašnjeno je u tekstu o granicama lekture, a kako izgleda sam prelom u tekstu o prelomu knjige i tipografiji.

Koje greške nastaju tek na strani?

Prva grupa su prelomi reči. Program sam odlučuje gde će rastaviti reč na kraju reda, i ponekad to uradi tamo gde ne treba, naročito kod složenica, stranih imena i skraćenica. Druga grupa su usamljeni redovi: poslednji red pasusa koji ostane sam na vrhu strane ili prvi red koji ostane sam na dnu.

Treća grupa su razmaci. Kada se tekst poravnava po obe ivice, redovi se razvlače, pa se između reči pojave rupe koje oko odmah primeti. Četvrta grupa su elementi oko teksta: brojevi strana, naslovi u zaglavlju, fusnote koje su se odvojile od svog mesta i slike koje su se pomerile na pogrešnu stranu.

Zašto se korektura ne može uraditi u Wordu?

Zato što Word nije prelom. Prikaz u uređivaču teksta zavisi od ekrana, fonta na računaru i podešavanja, pa ono što se tamo vidi nije ono što će biti odštampano. Greške koje traži korektura vezane su baš za konačni izgled strane, a taj izgled postoji tek u fajlu za štampu.

Otuda i uobičajen redosled: lektura u dokumentu, prelom, korektura na prelomljenom PDF-u, ispravke u prelomu, pa druga korektura. Autori koji sve pokušaju da reše u dokumentu pre preloma, ispravljaju ono što nije problem, a prave probleme koje će tek videti.

Kako korektor radi?

Na PDF-u, sa komentarima i oznakama koje prelamač može jednoznačno da protumači. Svaka primedba nosi broj strane i mesto, a poželjno je da uz nju stoji i predlog rešenja, jer prelamač ne sme sam da odlučuje o tekstu. Kada je lista gotova, prelamač je unosi i pravi novu verziju.

Dobra praksa je da se ispravke unose u jednom potezu, a ne u deset poruka tokom nedelje. Svaka izmena može da pomeri tekst na narednim stranama, pa se posao ponavlja. Zato se sakupi sve što je nađeno, pa se unese odjednom, pa se pravi novi PDF za drugi prolaz.

Ko treba da radi korekturu?

Najbolje neko ko nije radio lekturu. Oko koje je već ispravljalo tekst popunjava praznine i čita ono što misli da tamo piše, a ne ono što zaista piše. Ako druga osoba nije moguća, pravi se pauza od nekoliko dana i menja se medij: tekst koji je lektorisan na ekranu, čita se odštampan.

Autor takođe čita, ali nikada kao jedini korektor. On zna tekst napamet, pa mu je mozak najskloniji da previdi baš ono što je najviše puta pročitao. Njegov zadatak u ovoj fazi je da proveri činjenice, imena, datume i sve što spolja niko ne može da zna.

Šta se proverava pored samog teksta?

Element	Šta se gleda
Impresum	izdavač, godina, izdanje, tiraž, štamparija, podaci o pravima
ISBN i CIP	da su tačno preneti i na pravom mestu u knjizi
Sadržaj	da naslovi odgovaraju tekstu i da su brojevi strana tačni
Numeracija	da nema preskočenih, ponovljenih ili pogrešno postavljenih brojeva
Žive glave	naslov u zaglavlju odgovara poglavlju na toj strani
Fusnote	broj u tekstu odgovara napomeni i stoji na istoj strani
Korice	prednja, rikna, zadnja, tekst, bar kod i cena ako se štampa

Ova lista je mesto gde se prave najneprijatnije greške, jer ih ne vidi niko dok knjiga ne izađe, a onda ih vide svi. Pogrešna godina u impresumu, sadržaj koji pokazuje na stranu 118 na kojoj piše nešto drugo ili ISBN koji je prekucan sa jednom pogrešnom cifrom ostaju u celom tiražu. Šta ISBN i CIP znače i kako se dobijaju, opisano je u tekstu o ISBN-u, CIP-u i COBISS-u.

Koliko prolaza je dovoljno?

Najčešće dva, ponekad tri. Prvi prolaz nalazi najveći broj grešaka. Drugi proverava unete ispravke i okolinu mesta koja su menjana, jer je tekst tu pomeren. Treći se radi kod knjiga sa mnogo elemenata: slika, tabela, fusnota, indeksa i registara, gde jedna izmena povlači promene na više mesta.

Pravilo koje vredi zapamtiti je da se posle svake ispravke gleda bar strana pre i strana posle mesta izmene. Najveći broj grešaka u gotovim knjigama nastane upravo u poslednjem krugu, kada se nešto brzo promeni i niko više ne pogleda šta se pomerilo.

Šta je probni otisak i zašto se traži?

Probni otisak je primerak koji štamparija napravi pre nego što pokrene ceo tiraž. Na njemu se vidi ono što se na ekranu ne vidi: kako boja korica izgleda odštampana, da li je papir dovoljno neproziran, koliko je tekst čitljiv u stvarnoj veličini i da li je rikna tačno izračunata.

Otisak se ne gleda samo očima nego i u ruci. Knjiga se otvori na nekoliko mesta, proveri se da li se lepo otvara, da li se tekst gubi u savijanju i da li su margine dovoljne. To je poslednja prilika da se nešto ispravi pre nego što greška uđe u sve primerke, a koliko ih ima, zavisi od odluke opisane u tekstu koliko primeraka prve knjige odštampati.

Kako se proverava prelom korica?

Korice se proveravaju odvojeno od unutrašnjosti i po svojim pravilima. Širina rikne zavisi od broja strana i debljine papira, pa se računa tek kada je unutrašnjost konačna. Ako se posle preloma doda ili izbaci deset strana, rikna se menja, a naslov na njoj se pomera.

Uz to se proverava tekst na zadnjoj korici, biografija autora, podaci o izdavaču i bar kod, kao i to da ništa važno nije preblizu ivici. Šta sve ulazi u dizajn korice, razloženo je u tekstu o dizajnu korice, a kako se bira sam izgled u tekstu anatomija dobre naslovnice.

Kako izgleda korektura elektronskog izdanja?

Elektronsko izdanje nema fiksnu stranu, pa nema ni usamljenih redova i rastavljenih reči, ali ima svoje greške. Naslovi poglavlja moraju biti označeni kao naslovi, da bi sadržaj radio; fusnote moraju voditi tamo gde treba i imati povratak; kurziv i podebljanje moraju preživeti pretvaranje iz dokumenta.

Zato se korektura elektronskog izdanja radi na uređaju, ne u programu za pripremu. Otvori se u čitaču, proba se na telefonu i na tabletu, promeni se veličina slova i proveri se da li se nešto raspada. Šta sve obuhvata izrada takvog izdanja, opisano je u tekstu o izradi ePUB knjige, a najčešće tehničke greške u tekstu o ePUB-u koji radi na čitačima.

Ako se štampano i elektronsko izdanje rade paralelno, korektura se planira tako da ispravka iz jednog uđe i u drugo. Najčešća greška u praksi je da se posle korekture štampanog izdanja unese deset ispravki, a elektronsko ostane na staroj verziji, pa dve verzije iste knjige zauvek imaju različit tekst.

Kada je korektura završena?

Kada prolaz kroz celu knjigu ne donese nijednu izmenu koja menja prelom. To je jedini pošten kriterijum. Uvek će ostati sitnica koju bi neko drugačije uradio, ali razlika između sitnice i greške je jasna: greška je ono što bi čitalac primetio ili što nije tačno.

Postoji i suprotna opasnost, beskrajno doterivanje. Autori koji u desetom krugu i dalje menjaju rečenice zapravo više ne rade korekturu nego lekturu, i to u najgorem trenutku, jer svaka takva izmena pomera tekst i otvara nove greške. Kada se pređe na menjanje stila, korekturu treba zaustaviti.

Šta ako se greška otkrije posle štampe?

Zavisi od toga koliko je ozbiljna. Slovna greška u sredini knjige ne ruši ništa i ispravlja se u sledećem izdanju ili u dopuni tiraža. Pogrešan podatak u impresumu, netačan ISBN ili greška na koricama su ozbiljniji, jer ulaze u kataloge i u sisteme knjižara.

Praktično rešenje je jednostavno: vodi se spisak svih uočenih grešaka od dana izlaska, bez obzira na to ko ih javi. Kada dođe vreme za dopunu tiraža ili za novo izdanje, taj spisak se unese odjednom. Bez njega se ispravke pamte napamet, pa se pola njih izgubi. Isti spisak služi i da se proveri da li je greška zaista ispravljena u novoj verziji, jer se u žurbi oko dopune tiraža lako desi da se unese pet od sedam ispravki, a da niko to ne primeti pre nego što nove kutije stignu. Provera je kratka: uzme se spisak i pogleda se svaka navedena strana u novom otisku.

Šta treba zapamtiti?

• Lektura radi na jeziku, korektura na strani. To nisu iste greške.
• Prelom stvara novu vrstu problema, od rastavljanja reči do usamljenih redova.
• Prolaza je najmanje dva, jer svaka ispravka pomera tekst.
• Proveravaju se i impresum, sadržaj, numeracija i korice, ne samo tekst.
• Poslednji prolaz je najbolje uraditi na papiru, a ne na ekranu.

Izvori: strane usluga i procesa rada izdavačke kuće Librum; Narodna biblioteka Srbije za podatke o izdanju i katalogizaciju; uobičajena praksa pripreme za štampu, koja se u pojedinačnom poslu dogovara sa prelamačem i štamparijom.

Česta pitanja

Koja je razlika između lekture i korekture?

Lektura radi na jeziku u dokumentu pre preloma, korektura na prelomljenom tekstu pred štampu. Lektor ispravlja pravopis, gramatiku i stil, a korektor hvata preostale greške i sve što je nastalo prelomom: rastavljanje reči, razmake, brojeve strana i neslaganje sadržaja.

Može li se korektura preskočiti ako je lektura bila dobra?

Ne može, jer se ne radi o istim greškama. Najbolje lektorisan tekst posle preloma dobije novu vrstu problema koji sa jezikom nemaju veze. Preskakanje korekture je najčešći razlog zbog kog gotove knjige imaju vidljive greške već na prvim stranama.

Ko treba da radi korekturu?

Najbolje neko ko nije radio lekturu, jer oko koje je već prošlo kroz tekst popunjava praznine. Ako to nije moguće, korektura se radi posle pauze od nekoliko dana i po mogućstvu na odštampanom materijalu, a ne na ekranu.

Koliko prolaza je potrebno?

Po pravilu dva. Prvi prolaz hvata najveći broj grešaka, posle njega se radi nova verzija preloma, pa se u drugom prolazu proverava samo ono što je menjano i okolina tih mesta. Svaka nova ispravka može da pomeri strane.

Šta se proverava osim samog teksta?

Impresum i podaci o izdanju, numeracija strana, sadržaj u odnosu na stvarne brojeve strana, žive glave, fusnote, naslovi poglavlja, prelom korica, širina rikne, tekst na zadnjoj korici i bar kod ako ga knjiga nosi.

Da li korektura može da se radi na ekranu?

Može, i najčešće se tako i radi, u PDF-u sa komentarima. Poslednji prolaz je, međutim, bolje uraditi na odštampanom primerku, jer se na papiru vide greške u prelomu i razmacima koje oko na ekranu preskoči.

Šta je probni otisak i da li se traži?

To je primerak koji štamparija odštampa pre tiraža, da se proveri boja korica, kvalitet papira i sam prelom. Traži se uvek kada je moguće, jer je to poslednja prilika da se nešto ispravi pre nego što greška uđe u sve primerke.

Ko snosi trošak ako greška prođe sve provere?

To zavisi od dogovora i od toga gde je greška nastala. Zato se pre početka posla pismeno utvrdi ko odobrava konačnu verziju za štampu i u kom obliku se to potvrđuje. Potvrda da je fajl spreman za štampu je trenutak posle kog odgovornost prelazi na onoga ko je potpisao.