Kako se priprema katalog ili brošura za štampu?

Katalog ili brošura pripremaju se tako što se prvo odredi svrha i kome su namenjeni, pa se sakupe tekst, fotografije i podaci, postavi se mreža po kojoj sve strane izgledaju isto, i uradi se prelom sa napustom i pripremom za štampu. Broj strana se bira u celinama koje štamparija može da sklopi.

Šta je šta: letak, brošura, katalog

Letak nosi jednu poruku i deli se u prolazu: jedna ponuda, jedan datum, jedan poziv. Brošura objašnjava, na nekoliko strana, i koristi se kada treba predstaviti firmu, uslugu, projekat ili ustanovu. Katalog nabraja ponudu, sa proizvodima, podacima i po pravilu šiframa ili cenama.

Razlika nije u broju strana nego u poslu koji rade. Brošura ubeđuje, katalog služi da se u njemu nešto nađe. Zbog toga su i pravila drugačija: brošura sme da bude atmosferična i da ima veće slike, a katalog mora da bude pregledan i dosledan do poslednje strane.

Od čega se kreće?

Od pitanja kome je namenjen i šta treba da se dogodi kada ga neko uzme u ruke. Katalog za kupce u prodavnici, katalog za nabavku u drugoj firmi i brošura za sajam nisu isti proizvod, iako sadrže iste proizvode. Od te odluke zavisi redosled, količina teksta i to da li uopšte idu cene.

Tek onda se sakuplja sadržaj: tekst, fotografije, podaci, logo i kontakt. Praktično pravilo koje štedi nedelje glasi da priprema počinje kada je materijal sakupljen, a ne kada je dogovoren rok. Posao koji krene sa polovinom fotografija, završi se kasno i sa kompromisima.

Šta naručilac predaje?

Materijal	U kom obliku
Tekst	konačan, u jednom fajlu, bez ručnog doterivanja izgleda
Fotografije	u punoj rezoluciji, originali, ne slike iz poruka
Podaci o proizvodima	u tabeli, sa šiframa, merama i opisima
Logo	u vektorskom obliku, ne slika preuzeta sa sajta
Boje i font	ako firma ima svoj izgled, sa tačnim oznakama
Kontakt	adrese, telefoni, sajt, i ko je odgovoran za proveru

Poslednji red je važniji nego što izgleda. Treba da postoji jedna osoba koja odobrava sadržaj, jer se inače dogodi da tri odeljenja pošalju tri verzije istog opisa, pa prelom kruži nedeljama. Isto pravilo važi i kod knjige, gde jedna osoba potvrđuje konačnu verziju za štampu.

Zašto su fotografije najveći problem?

Zato što se najčešće ne prave za štampu. Slika sa telefona, poslata kroz aplikaciju za poruke, izgubi rezoluciju i u štampi postane mutna. Fotografije istog proizvoda iz različitih perioda razlikuju se po svetlu i pozadini, pa strana deluje neuredno čak i kada je prelom uredan.

Rešenje je ujednačenost. Ako se slika ponovo, fotografije se rade u istim uslovima, sa istom pozadinom i istim uglom. Ako se koriste postojeće, biraju se one koje se međusobno slažu, a ostatak se dorađuje ili izostavlja. Bolje je imati manje proizvoda sa dobrim slikama nego pun katalog sa lošim.

Šta je mreža i zašto je važna?

Mreža je nevidljiva osnova po kojoj se sve strane ređaju: koliko kolona ima strana, gde počinje slika, gde ide naziv, gde opis, gde šifra. Kada mreža postoji, katalog od osamdeset strana izgleda kao jedna celina i u njemu se lako traži, jer je sve uvek na istom mestu.

Kada mreže nema, svaka strana se rešava posebno, pa se vidi da su radili različiti ljudi ili isti čovek u različitim danima. To je isti princip kao u knjizi, gde stilovi i master strane obezbeđuju doslednost, o čemu piše tekst o prelomu knjige.

Kako se određuje broj strana?

Prema tome koliko sadržaja ima i prema tome šta štamparija može da sklopi. Strane se štampaju u celinama, pa se dodaju u grupama, a ne pojedinačno. Zbog toga se plan pravi zajedno sa štamparijom, pre nego što se krene u prelom, a ne posle.

Praktična posledica je da se katalog planira sa malom rezervom. Ako se u poslednjem krugu pojavi još proizvoda, bolje je da postoji prazan prostor koji se popuni nego da se ceo raspored menja. Kako se te odluke odražavaju na cenu štampe, opisano je u tekstu koliko košta štampa.

Da li cene idu u katalog?

Zavisi od toga koliko se menjaju. Ako su stabilne, mogu da stoje uz proizvode i katalog je time potpun. Ako se menjaju često ili zavise od količine, bolje je da idu u poseban cenovnik, koji se štampa jednostavnije i jeftinije, a menja nezavisno od kataloga.

Isto važi za akcije i sezonske ponude. One se rešavaju umetkom ili letkom, ne izmenom celog kataloga. Time tiraž kataloga traje duže, a menja se samo ono što je promenljivo.

Koji papir i povez?

Za tanje brošure najčešće klamerica, jer je brza i jeftina. Za deblje kataloge lepljen hrbat, koji daje izgled knjige. Za priručnike i cenovnike koji se stalno otvaraju i ostavljaju otvoreni, spirala, jer leži ravno. Papir se bira prema utisku koji se želi i prema broju strana, uz predlog štamparije.

Korica se često radi na deblji papir i sa zaštitom, jer se katalog nosi, lista i prenosi. Pravila su ista kao kod korica knjige, od napusta do sigurnosne margine, o čemu piše tekst o dizajnu korice.

Šta sa digitalnom verzijom?

Radi se skoro uvek, jer je to verzija koja se najviše koristi. Iz iste pripreme izlazi PDF za sajt i za slanje mejlom, samo u manjoj veličini fajla, sa vezama koje rade i sa sadržajem iz kog se skače na kategorije. Treba voditi računa i o tome da se lako čita na telefonu.

Ako firma ima sajt, katalog ga ne zamenjuje. Sajt nosi promenljive podatke i pretragu, a katalog nosi izbor i utisak. Najčešća greška je da se katalog objavi samo kao veliki PDF na sajtu, bez ijedne strane sa sadržajem u samom sajtu, pa se ponuda ne nalazi u pretrazi. Šta jedan poslovni sajt mora da ima, opisano je u tekstu o sajtu i onome što na njemu mora da stoji.

Kako se piše tekst u katalogu?

Kratko i po istom obrascu. Svaki proizvod dobija opis iste dužine, sa istim redosledom podataka: šta je, čemu služi, po čemu se razlikuje, pa mere i šifra. Kada se opisi razlikuju po dužini i po tome šta sadrže, čitalac ne može da poredi, a poređenje je ono zbog čega se katalog i lista.

Uvodni tekst je posebna priča. Na prvoj strani se najčešće nađe pasus o tome koliko firma dugo posluje i koliko je posvećena kvalitetu, a to niko ne čita. Bolje radi nekoliko rečenica koje kažu šta firma pravi, kome, i šta kupac treba da uradi ako ga nešto zanima.

Isti princip važi i za jezik: bez superlativa i bez opštih mesta. Rečenica koja bi mogla da stoji u katalogu bilo koje druge firme, ne govori ništa ni o ovoj. Kako se piše kratak tekst koji nekoga natera da nastavi da čita, razloženo je u tekstu o pisanju blurba.

Koliko posao traje?

Najviše vremena odlazi na sakupljanje materijala, ne na prelom. Kada su tekst, fotografije i podaci spremni i proveren je spisak proizvoda, sam prelom ide brzo, a zatim ostaje krug ispravki. Ako materijal stiže u delovima, posao se razvlači bez obzira na to koliko je prelamač brz.

Zato se rok računa unazad od datuma kada katalog mora da bude u rukama, uz rezervu za štampu i isporuku. Kod sezonskih izdanja i sajmova taj datum je čvrst, pa se priprema mora završiti ranije nego što deluje potrebno, isto kao kod knjige koja mora da stigne do promocije.

Ko čuva izvorne fajlove?

Naručilac, i to se dogovara unapred. Katalog se menja svake sezone: dodaju se proizvodi, menjaju opisi, izbacuje se ono čega nema. Bez izvornih fajlova svaka takva dopuna je nov posao od nule, a sa njima je to izmena od nekoliko sati.

Uz izvorne fajlove traže se i korišćeni fontovi i spisak boja, kao i fotografije u punoj rezoluciji na jednom mestu. To je ista stvar koja se traži i posle preloma knjige, i iz istog razloga: sledeće izdanje uvek dolazi, samo se ne zna kada.

Koliko primeraka i šta sa starim tiražom?

Katalog se štampa u količini koja se stvarno deli, a to je obično manje nego što se u početku misli. Deo ide na sajmove i sastanke, deo prodavcima, deo poštom stalnim kupcima. Ono što ostane u ostavi ne radi ništa, a sa svakom promenom u ponudi gubi na tačnosti.

Zbog toga se planira i šta se radi sa starim tiražom kada izađe nov. Kod kataloga koji se menja jednom godišnje to je jednostavno, jer se stari povlači. Kod onih koji se menjaju češće, bolje rešenje je manji obim i češća izdanja, ili odvojen cenovnik koji se menja bez dirania kataloga.

Isti način računanja koristi se i za knjige, gde se tiraž izvodi iz kanala u kojima se stvarno prodaje, o čemu piše tekst koliko primeraka prve knjige odštampati.

Vredi voditi i kratku evidenciju gde je katalog otišao: koliko na sajam, koliko prodavcima, koliko poštom. Posle jedne sezone iz te tabele se vidi gde se stvarno troši, pa se sledeći tiraž planira po podatku, a ne po osećaju. Isto tako se vidi i kada ima smisla štampati manje, a više ulagati u digitalnu verziju koja ne zastareva u kutiji. Kod firmi koje ponudu menjaju tokom godine, taj prelaz se obično isplati već posle prve sezone, jer se štampa svodi na ono što se zaista nosi na sastanke i sajmove, a sve ostalo ide linkom, u verziji koja je uvek poslednja.

Šta treba zapamtiti?

• Brošura objašnjava, katalog nabraja, letak nosi jednu poruku.
• Fotografije su najčešći uzrok kašnjenja i lošeg rezultata.
• Strane se dodaju u grupama, jer se štampa u celinama.
• Cene koje se često menjaju idu u odvojen cenovnik.
• Izvorni fajlovi ostaju naručiocu, jer se katalog menja svake sezone.

Izvori: strane usluga i procesa rada izdavačke kuće Librum; uobičajeni zahtevi štamparija u pogledu pripreme, broja strana i poveza, koji se proveravaju kod konkretne štamparije.

Česta pitanja

Koja je razlika između brošure i kataloga?

Brošura objašnjava, katalog nabraja. Brošura predstavlja firmu, uslugu ili projekat kroz tekst i nekoliko slika, a katalog prikazuje ponudu sa proizvodima, podacima i po pravilu cenama ili šiframa. Letak je najkraći oblik, za jednu poruku.

Šta naručilac treba da pripremi?

Konačan tekst, fotografije u punoj rezoluciji, tačne podatke o proizvodima, logo u ispravnom obliku i podatke za kontakt. Najviše vremena se gubi na fotografije koje stignu sa telefona ili preuzete iz poruka, jer za štampu nisu dovoljne.

Zašto se broj strana ne bira slobodno?

Zato što se štampa u celinama koje se sklapaju u tabak, pa se strane dodaju u grupama, a ne pojedinačno. Zbog toga se plan kataloga pravi tako da se uklopi u broj koji štamparija može da isporuči.

Da li cene treba da budu u katalogu?

Zavisi od toga koliko često se menjaju. Ako se menjaju često, cene idu u poseban cenovnik koji se štampa jeftinije i menja nezavisno, a katalog ostaje duže u upotrebi. Tako se izbegava da ceo tiraž zastari zbog jedne izmene.

Koji papir i povez se koriste?

Za tanje brošure najčešće klamerica, za deblje katalog sa lepljenim hrbatom, a za priručnike koji se često otvaraju i spirala. Papir se bira prema utisku i broju strana, a tačan predlog daje štamparija.

Treba li i digitalna verzija?

Skoro uvek. Ista priprema daje i PDF za sajt i za slanje mejlom, samo se pravi u manjoj veličini fajla i sa vezama koje rade. Ta verzija se najviše koristi, jer stiže do onoga ko je traži istog trenutka.

Ko čuva izvorne fajlove?

Naručilac, i to se dogovara unapred. Katalog se menja svake sezone, pa je bez izvornih fajlova svaka dopuna novi posao od nule. Isto pravilo važi i za prelom knjige i za korice.

Treba li katalogu lektura?

Treba, jer se greška u opisu proizvoda ili u kontaktu štampa u celom tiražu. Pored jezika, proverava se i tačnost podataka: šifre, mere, nazivi i telefoni. To je posao koji radi neko ko nije pisao tekst, kao i kod svake druge publikacije.