Avioni koji se nisu vratili: lekcija Abrahama Valda o greški koju pravi skoro svako

Tokom Drugog svetskog rata, američka vojska suočila se sa problemom. Bombarderi su gubljeni u velikom broju, a oklop je težak: ako se avion oklopi svuda, ne može da poleti ili troši previše goriva. Trebalo je odlučiti gde dodati zaštitu. Analitičari su pregledali avione koji su se vratili sa misija i označili gde su pogođeni. Rupa je najviše bilo na krilima, trupu i repu. Logičan zaključak: ojačati ta mesta.

Matematičar Abraham Vald, koji je radio u Grupi za statistička istraživanja na Univerzitetu Kolumbija, video je stvar drugačije. Avioni koje su pregledali bili su oni koji su se vratili. Rupe na krilima pokazivale su gde avion može da bude pogođen i da ipak preživi. Mesta bez rupa, poput motora, nisu bila mesta koja neprijatelj ne pogađa. Bila su mesta posle čijeg pogotka se avion nije vratio. Oklop je trebalo dodati upravo tamo gde rupa nije bilo.

Pristrasnost preživelih

Valdov uvid opisuje grešku koja danas ima ime: pristrasnost preživelih. Nastaje kada zaključke izvodimo samo iz onoga što je „preživelo” neki proces filtriranja, a zaboravljamo na sve što je usput nestalo. Podaci koje vidimo nisu slučajan uzorak, već uzorak uspešnih, i zato nas sistematski zavaravaju.

Gde nas to vara danas

• Saveti uspešnih preduzetnika. „Napustio sam fakultet i uspeo” zvuči kao recept. Ali hiljade onih koji su napustili fakultet i nisu uspeli ne drže predavanja i ne pišu knjige.
• Studije slučaja. Analize zajedničkih osobina uspešnih kompanija često pronađu osobine koje su imale i kompanije koje su propale. Bez poređenja sa neuspešnima, ne znamo šta je zaista presudilo.
• Investicioni fondovi. Prosečan prinos fondova deluje bolje nego što jeste, jer se iz statistike gube fondovi koji su loše poslovali i zatvoreni su.
• „Nekad su se stvari pravile da traju.” Stari predmeti koje danas vidimo su oni koji su trajali. Loše napravljeni su odavno na otpadu.
• Zadovoljni kupci. Ankete među postojećim kupcima ne govore ništa o onima koji su otišli, a upravo oni znaju šta ne valja.

Kako da se zaštitite

Ključno pitanje glasi: koga ili šta ne vidim? Pre nego što izvedete zaključak iz primera uspeha, zapitajte se koliko je ljudi pokušalo istu stvar, koliko ih je propalo i kako bi taj podatak promenio sliku.

• Tražite i neuspehe. Za svaku priču o uspehu, potražite slične koji nisu uspeli.
• Pitajte ko je izbačen iz uzorka. Ko nije odgovorio na anketu, ko je otkazao pretplatu, ko je odustao.
• Razgovarajte sa bivšim kupcima. Njihovi razlozi odlaska često su najvredniji podaci koje firma može da dobije.
• Budite oprezni sa savetima „uradi kao ja”. Uspeh jedne osobe može biti mešavina veštine, tajminga i sreće koja se ne ponavlja.

Ideja koju vredi poneti

Najvažniji podaci često su oni kojih nema. Vald nije imao više informacija od drugih analitičara; imao je bolje pitanje. Sledeći put kada čujete recept za uspeh, setite se aviona koji se nisu vratili i zapitajte se šta bi vam rekli da mogu.