Veliki post: šta se jede, a šta je zapravo suština posta
Sedam nedelja pred Vaskrs pravoslavni hrišćani poste. Post ipak nije dijeta: uz pravila ishrane, njegova suština je u molitvi, uzdržanju i milosrđu.
Veliki ili Vaskršnji post najduži je i najstroži post u pravoslavnoj godini: traje sedam nedelja pred Vaskrs. Pored njega, postoje još tri višednevna posta, Božićni, Petrovski i Gospojinski, kao i post sredom i petkom tokom cele godine.
Šta se jede u postu
U vreme posta iz ishrane se izostavljaju meso, mleko, mlečni proizvodi i jaja. Riba je dozvoljena samo u određene dane, na Blagovesti i na Cveti. Zato je posna kuhinja kod nas vrlo razvijena: pasulj i prebranac, sarme sa pirinčem i orasima, posne pite, đuveč, riblja čorba u dane kada je riba dozvoljena.
Pravila posta nisu ista za sve: deca, bolesni, trudnice i putnici imaju olakšice, a Crkva savetuje da se mera posta dogovori sa sveštenikom, prema zdravlju i snazi.
Post nije samo hrana
Suština posta, uče crkveni oci, nije u tanjiru. Post je vežba slobode: uzdržanje od loših reči, ogovaranja i ljutnje, više molitve i tišine, i konkretno milosrđe, pomoć onome kome je teže. Narodna izreka kaže da je bolje jesti meso nego „jesti ljude", i ona sažima celu stvar: post bez dobrote promašuje cilj.
Zato mnogi koji nisu strogi u pravilima ishrane u vreme posta biraju da ostave jednu naviku, pomognu nekome ili se pomire sa nekim. To je, kažu duhovnici, post koji se najviše računa.
