Devet razloga zašto urednik odbija rukopis
Šta urednik zapravo traži u prvih deset strana, koje greške se ponavljaju kod skoro svakog početnika i kako da ih uklonite pre slanja.
Urednik u proseku odluči u prvih deset strana. Najčešći razlozi za odbijanje nisu talenat, nego zanat: rukopis nije završen, priča ne kreće, glas se menja, ne zna se čija je knjiga, i nema razloga da postoji. Osam od devet razloga sa ove liste autor može sam da ukloni pre slanja.
Odbijenica retko sadrži objašnjenje, pa autor ostaje bez najvrednije informacije. Evo šta urednici zapravo vide, poređano po učestalosti.
1. Rukopis nije završen, samo je predat
Postoji razlika između „gotov sam" i „umoran sam". Rukopis koji se predaje jer autor više ne može da ga gleda prepoznaje se odmah: poslednja trećina je brža, opisi nestaju, dijalozi se skraćuju.
2. Priča kreće prekasno
Prvih dvadeset strana su često zagrevanje autora, ne početak knjige. Provera: izbrišite prvo poglavlje. Ako se ništa nije izgubilo, tu je zapravo bio početak.
3. Ne zna se čija je knjiga
Ako se u prvih trideset strana smenjuje pet tačaka gledišta, čitalac ne stigne da se veže ni za koga. Nije problem u broju likova, nego u tome što nijedan nema šta da izgubi.
4. Jezik radi protiv priče
Preterano kićena rečenica je najčešće znak nesigurnosti. Ako je opis zalaska sunca duži od scene u kojoj se nešto dogodi, urednik će to primetiti pre vas.
5. Nema konflikta, ima događaja
Nabrajanje događaja nije radnja. Radnja postoji kada lik nešto hoće, a nešto ga sprečava. Bez toga rukopis može biti lep, ali se ne čita do kraja.
6. Rukopis je hronika, a predstavlja se kao roman
Mnogo autobiografskih rukopisa je dragocen materijal, ali napisan kao izveštaj. To nije mana, to je pogrešna etiketa. Isti tekst kao memoari može da radi odlično.
7. Tehnička nemarnost
Rukopis sa ručnim razmacima umesto uvlačenja, sa tri fonta, sa slikama zalepljenim u Word, govori uredniku da će produkcija biti muka. To ne odlučuje o kvalitetu, ali otežava odluku.
8. Nema publiku
Pitanje „ko će ovo kupiti" nije cinično, nego praktično. Zbirka poezije ima svoju publiku, filozofski esej svoju. Problem nastaje kada rukopis nema nijednu.
9. Autor ne želi urednika, želi potvrdu
Ovo je jedini razlog koji se ne može ispraviti tekstom. Ako na svaku sugestiju stiže odbrana, saradnja neće funkcionisati, ma koliko rukopis bio dobar.
Šta uraditi pre slanja
Ostavite rukopis mesec dana i pročitajte ga bez olovke, kao čitalac. Zatim izbrišite prvo poglavlje i vidite šta se izgubilo. Proverite da li glavni lik nešto hoće i šta ga sprečava. Očistite formatiranje. I na kraju, tražite urednika koji će vam reći istinu, a ne prijatelja koji će reći da je divno.
Urednička analiza je jedini korak koji zaista menja knjigu, ne samo njen izgled. Pakete, tačne cene i šta je sve uključeno možete videti na strani cena izdavačke kuće Librum, a rukopis se šalje preko kontakt forme.
Česta pitanja
Zašto izdavači odbijaju rukopise?
Najčešće ne zbog nedostatka talenta, nego zbog zanatskih razloga: priča kreće prekasno, nema jasnog konflikta, glas pripovedača se menja, ili rukopis jednostavno nije završen. Većina tih razloga se može ukloniti pre slanja, samostalnom revizijom ili uz urednika.
Koliko urednik čita pre nego što odluči?
U praksi, prvih nekoliko strana odlučuju da li će čitanje da se nastavi. To ne znači da je odluka površna, nego da se problemi u strukturi i glasu vide odmah. Zato početak rukopisa zaslužuje višestruko više rada nego bilo koji drugi deo.
Da li mogu da pošaljem rukopis u više izdavačkih kuća?
Možete, i to je uobičajena praksa, samo budite iskreni ako neko zatraži ekskluzivnost tokom razmatranja. Problem nastaje tek ako potpišete ugovor sa jednim izdavačem, a pregovore sa drugim nastavite.
