Čimamanda Ngozi Adiči: opasnost jedne priče

Čimamanda Ngozi Adiči je nigerijska spisateljica, autorka romana „Polovina žutog sunca” i „Amerikana”. U julu 2009. na TEDGlobal skupu u Oksfordu održala je govor koji se danas koristi u školama i na fakultetima širom sveta. Počela je pričom iz sopstvenog detinjstva.

Deca koja jedu jabuke i govore o vremenu

Adiči je odrasla na univerzitetskom kampusu u istočnoj Nigeriji. Čitala je britanske i američke knjige za decu. Kada je sa oko sedam godina počela da piše priče, njeni junaci su bili beli, plavooki, igrali su se na snegu, jeli jabuke i mnogo pričali o vremenu, kako je sunce izašlo. Ona nikad nije videla sneg, a jela je mango. Pošto je čitala samo strane knjige, verovala je da u knjigama moraju da budu stranci i stvari sa kojima se ona ne može poistovetiti. Tek kada je otkrila afričke pisce, shvatila je da i ljudi poput nje mogu da postoje u književnosti.

Jedna priča o drugima

Zatim je okrenula priču. Kod njih je radio dečak iz siromašne porodice, Fide. Jedino što je o njemu znala bilo je da je njegova porodica siromašna. Kada su ga posetili u selu, njegova majka joj je pokazala lepo izrađenu korpu koju je napravio Fideov brat. Adiči je bila šokirana: nije joj palo na pamet da iko u toj porodici može nešto da napravi. O njima je imala samo jednu priču, priču o siromaštvu.

Kada je otišla na studije u SAD, cimerka ju je pitala gde je naučila tako dobro engleski, iako je engleski službeni jezik Nigerije, i htela je da čuje njenu „plemensku muziku”. Bila je razočarana kada je Adiči pustila album Marajje Keri. Cimerka je, kaže Adiči, imala jednu priču o Africi: priču o katastrofi.

Moć i priče

Adiči kaže da se jedna priča stvara tako što se narod iznova prikazuje kao jedna stvar, sve dok ne postane ta jedna stvar. Ko priča priče, kako, kada i koliko, zavisi od moći. Ključna misao govora je da problem sa stereotipima nije u tome što su netačni, već u tome što su nepotpuni: jednu priču pretvaraju u jedinu priču.

Priznaje i da je sama upala u istu zamku, kada je na putovanju u Meksiko, pod uticajem američkih medija, očekivala samo jednu sliku Meksikanaca, pa se postidela kada je videla običan život.

Zašto je to važno za posao

• U zapošljavanju: jedna priča o diplomi, poreklu ili godinama kandidata zatvara oči za ostalo.
• U marketingu: kupci nisu jedna persona. Razgovarajte sa više njih.
• U medijima i sadržaju: ko piše i o kome? Raznolikost izvora daje potpuniju sliku.
• U sopstvenom mišljenju: kada vam se čini da „znate kakvi su”, potražite drugu priču.

Ceo govor je na stranici govora na sajtu TED-a.