Hodajte da biste razmišljali: šta su istraživači sa Stanforda otkrili o šetnji i idejama

Filozof Fridrih Niče napisao je da su sve zaista velike misli nastale u hodu. Čarls Darvin je imao svoju stazu za razmišljanje oko kuće, koju je obilazio svakog dana. Stiv Džobs je bio poznat po sastancima u šetnji. Dugo su to bile anegdote. Onda su ih istraživači sa Univerziteta Stanford stavili na test.

Eksperiment

Merilin Opeco i Danijel Švarc objavili su 2014. seriju od četiri eksperimenta. Učesnici su rešavali zadatke kreativnog mišljenja, najčešće test alternativnih upotreba: u ograničenom vremenu treba smisliti što više neobičnih, a upotrebljivih načina da se iskoristi običan predmet, na primer dugme ili guma. Neki su sedeli, neki hodali na traci okrenuti zidu, neki šetali napolju.

Rezultat je bio izrazit. Većina učesnika bila je kreativnija dok je hodala. U jednom od eksperimenata, kreativni učinak bio je u proseku oko 60 odsto veći nego pri sedenju. Hodanje na traci u praznoj sobi, licem prema zidu, dalo je sličan efekat kao šetnja napolju. Znači da nije presudna lepa priroda, već sam pokret.

Efekat traje i posle

Učesnici koji su prvo hodali, pa seli da rešavaju zadatak, i dalje su bili kreativniji od onih koji su sve vreme sedeli. Efekat je dakle trajao i kratko posle šetnje. To otvara praktičnu mogućnost: kratka šetnja pre sastanka za smišljanje ideja može da pomogne čak i ako sam sastanak održite za stolom.

Gde hodanje ne pomaže

Istraživanje je pokazalo i ograničenje. Na zadacima koji traže jedan tačan odgovor, takozvanom konvergentnom mišljenju, hodanje nije donelo prednost, a u nekim slučajevima je čak malo smetalo. Šetnja otvara prostor za mnogo ideja; za proveru, računanje i biranje najbolje bolje je sesti.

To se lepo uklapa u način na koji kreativan posao zaista izgleda: prvo širenje, pa sužavanje. Prvo što više mogućnosti, pa izbor.

Zašto bi to radilo

Istraživači ne tvrde da znaju tačan mehanizam. Pretpostavke uključuju poboljšano raspoloženje, blago podizanje budnosti i to što umereno, automatsko kretanje zauzima deo pažnje, pa misli lakše lutaju i spajaju udaljene ideje. Važno je i ono što šetnja nije: ekran. Tokom šetnje retko čitamo poruke, pa je to jedan od retkih trenutaka u danu bez prekida.

Kako to primeniti na poslu

• Sastanak u hodu. Za razgovore udvoje ili utroje, gde se traže ideje ili rešenje problema, umesto sale izaberite krug oko bloka.
• Šetnja pre pisanja. Deset do petnaest minuta pre nego što sednete da pišete ponudu, tekst ili plan.
• Snimajte, ne zapisujte. Glasovna beleška na telefonu čuva ideje bez zaustavljanja.
• Razdvojite faze. Ideje u hodu, odluke za stolom.
• Pauza umesto ekrana. Kada zapnete, šetnja od pet minuta često vredi više od još pola sata gledanja u isti problem.

Ideja koju vredi poneti

Mislimo da se razmišlja sedeći, jer tako izgleda rad. Ali najbolje ideje često dolaze kada telo radi nešto jednostavno, a um je slobodan da luta. Sledeći put kada vam zatreba nova ideja, nemojte otvoriti još jedan prozor u pregledaču. Otvorite vrata i prošetajte.