Neuspeli eksperiment: Kako su šezdesetih razvijani kamioni sa gasnim turbinama

Trka za lakšim i snažnijim pogonom

Savremeni drumski transport u potpunosti zavisi od izdržljivih dizel motora koji bez problema prelaze i više od milion milja pod teškim teretom. U današnjoj logistici efikasnost potrošnje ima ključnu ulogu, budući da izdaci za gorivo mogu iznositi i do jedne četvrtine ukupnih troškova transportnih flota. Međutim, u sredini dvadesetog veka ekonomska situacija je bila znatno drugačija jer je gorivo bilo jeftino, pa aerodinamičnost vozila i štednja nisu postavljani kao glavni inženjerski prioriteti.

Tadašnji državni propisi u Americi strogo su ograničavali ukupnu dužinu i težinu teretnih vozila na putevima. Zbog toga su proizvođači ulazili u tehnološku trku kako bi stvorili što kompaktnije i lakše vučne motore koji mogu poneti veći teret. Kao dominantno rešenje proizašao je dizajn sa kabinom iznad prednje osovine, čija je kockasta struktura pružala veliki otpor vazduhu, ali je maksimalno koristila dozvoljeni prostor.

Obećanja i prednosti tehnologije turbina

U potrazi za alternativom klasičnim mehanizmima, inženjeri su usmerili pažnju ka gasnim turbinama koje su delovale veoma obećavajuće. U poređenju sa dizel agregatima jednake snage, turbine su bile znatno manjih dimenzija i znatno lakše. Pored toga, imale su daleko manje pokretnih delova, što je navodilo na zaključak da bi njihovo održavanje i popravke tokom vremena mogle biti jednostavnije i jeftinije. Stručnjaci su takođe verovali da bi daljim razvojem ovi motori postali ekološki čistiji od konvencionalnih opcija.

Potencijal nove tehnologije privukao je veliki broj vodećih svetskih proizvođača teških vozila i motora. Eksperimentima sa turbinama priključila su se zvučna imena automobilske industrije kao što su Ford, Mek, Deneral Motors, Internašenal Harvester, Lejland, Magirus-Dojc, MAN, Berlije, Krajzler, Kenvort, Piterbilt i Autokar. Značajan udeo u ovoj istraživačkoj fazi imala je i vazduhoplovna kompanija Boing, koja je pokušala da prilagodi svoje turbine teretnjacima.

Ograničenja u praksi i previsoka potrošnja

Prvi pokušaj kompanije Boing odvio se pedesetih godina u saradnji sa brendom Kenvort. Iako je razvijeni agregat bio tehnički impresivan, njegova ekonomičnost bila je poražavajuća jer je vozilo prelazilo svega jednu milju po galonu goriva. U tom periodu, standardni dizel kamioni prelazili su oko pet milja po galonu, dok su benzinski modeli ostvarivali između dve i tri milje, što je prvi turbinski projekat učinilo potpuno neisplativim.

Šezdesetih godina Boing je započeo novo partnerstvo sa kompanijom Frejtlajner na modelu nazvanom Turbolajner. Ovaj kamion sa turbinskim pogonom ostvario je dvostruko bolji rezultat u odnosu na prethodni pokušaj, ali je potrošnja od dve milje po galonu i dalje bila izuzetno visoka. Iako je Turbolajner zvučao kao napredna budućnost teškog transporta, visoki troškovi eksploatacije trajno su zaustavili njegov komercijalni razvoj.

Izvor: The Autopian · Fotografija: Pexels / Freepik (ilustracija)