Kako nastaje audio-knjiga i ko je čita?

Audio-knjiga nastaje tako što se tekst pripremi za čitanje, snimi u akustički tretiranom prostoru sa profesionalnom opremom, pa se obradi u postprodukciji: čiste se šumovi i greške, izjednačava se glasnoća i radi se završna obrada. Čita je autor ili profesionalni narator, a taj izbor menja utisak o knjizi više nego bilo koja druga odluka.

Zašto audio izdanje nije samo čitanje naglas?

Zato što slušalac nema strane. Ne može da se vrati pogledom na prethodnu rečenicu, ne vidi gde poglavlje počinje i ne može da preskoči pasus. Sve što je u knjizi rešeno vizuelno, u audio izdanju mora da se reši glasom, pauzom i tempom, a to je izvedba, ne recitovanje.

Otuda i najveća razlika u kvalitetu. Knjiga koju neko čita bez pripreme zvuči ravno, sa nepredvidivim pauzama i sa greškama koje slušaoca vraćaju na površinu teksta. Dobro snimljeno izdanje se sluša satima bez napora, a slušalac zaboravi da neko čita.

Ko treba da čita: autor ili narator?

Autorov glas najviše vredi kod memoara, eseja, publicistike i svega što je lično. Tu slušalac želi baš taj glas, sa njegovim naglaskom i njegovim ritmom, i to je razlog više da se kupi audio izdanje. Mana je što autor po pravilu nema tehniku za duga čitanja, pa se posle sat vremena čuje umor.

Profesionalni narator ima izdržljivost, dikciju i sposobnost da razlikuje glasove likova bez glume koja odvlači pažnju. Kod proze sa mnogo dijaloga to je najčešće bolji izbor. Postoji i treći put: autor čita predgovor i pogovor, a ostatak narator, što spaja ličnu notu i profesionalno čitanje.

Kako se tekst priprema za snimanje?

Prvo se odluči šta se uopšte čita. Sadržaj, brojevi strana, fusnote, tabele i sve što u govoru nema smisla mora dobiti rešenje: izostavlja se, prepričava ili se čita na dogovoren način. Isto važi za skraćenice, strana imena i brojeve, koji se unapred zapišu onako kako će se izgovoriti.

Zatim se tekst obeležava: gde idu duže pauze, gde počinje novo poglavlje, koji delovi se čitaju sporije. Kod proze se pravi i kratak spisak likova sa napomenom kako zvuče, da bi narator bio dosledan kroz celu knjigu. Bez tog spiska se dogodi da lik u drugom delu zvuči drugačije nego u prvom.

Zašto je prostor važniji od mikrofona?

Zato što se odjek ne može ukloniti posle snimanja. Skup mikrofon u sobi sa golim zidovima daje snimak sa odjekom, a jeftiniji mikrofon u akustički tretiranom prostoru daje čist zvuk koji se dalje može obraditi. Isto važi za buku spolja: saobraćaj, komšije, klima uređaj i frižider čuju se više nego što se očekuje.

Drugi razlog je doslednost. Knjiga se snima u više dana, a slušalac mora da čuje isti prostor od početka do kraja. Profesionalni studio obezbeđuje da se uslovi ne menjaju, dok se u kućnim uslovima svaki dan zvuči malo drugačije, pa se prelazi između delova čuju.

Koliko snimanje traje?

Faza	Šta se radi	Napomena o trajanju
Priprema teksta	oznake, izgovor imena, spisak likova	jedan do dva dana
Proba	nekoliko strana, provera glasa i tempa	kratko, ali odlučuje o svemu
Snimanje	čitanje sa ponavljanjima i pauzama	više puta duže od trajanja knjige
Montaža	sečenje grešaka i ponovljenih pokušaja	uporedivo sa vremenom snimanja
Obrada zvuka	šum, glasnoća, završna obrada	nekoliko sati po knjizi
Provera	slušanje cele knjige pred isporuku	najmanje jedno puno slušanje

Praktično pravilo je da se za jedan sat gotovog izdanja potroši višestruko više sati rada, računajući snimanje, montažu i obradu. Zato se audio izdanje ne radi u poslednjem trenutku pred promociju, nego se planira zajedno sa ostalim izdanjima.

Šta radi postprodukcija?

Prvo montaža: izbacuju se pogrešni pokušaji, predugačke pauze, zvuci gutanja i okretanja strana. Zatim čišćenje: uklanja se šum prostora i zvukovi koji smetaju, ali pažljivo, jer preterana obrada glas učini neprirodnim, kao da dolazi iz cevi.

Na kraju se izjednačava glasnoća, kroz celu knjigu i između poglavlja, i radi se završna obrada po zahtevima platformi. To je deo koji slušalac primeti samo kada nije urađen: ako mora da pojačava i smanjuje zvuk tokom slušanja, izdanje je loše obrađeno, ma koliko dobro bilo pročitano.

Da li veštački glas menja posao?

Menja cenu i brzinu, ali ne i utisak. Na kratkim tekstovima razlika je mala, a na knjizi od nekoliko sati se čuje: intonacija se ponavlja, naglasak ume da promaši smisao rečenice, a dijalozi zvuče isto bez obzira na to ko govori. Uz to, neke platforme traže da se takvo izdanje označi kao sintetičko.

Postoji i srednji put, gde se veštački glas koristi za radne verzije i za proveru dužine, a konačno izdanje se snima sa čovekom. Za knjige koje se prodaju i koje nose ime autora, ljudski glas i dalje daje rezultat koji se ne dovodi u pitanje.

Kome pripadaju audio prava?

Autoru, ako ih nije preneo ugovorom. Pravo na audio izdanje je posebno pravo i ne ide automatski uz pravo na štampano izdanje, pa se pre snimanja proverava šta tačno piše u ugovoru sa izdavačem. Ako se snima prevedeno delo, potrebna je i saglasnost nosioca prava na prevod, jer je prevod posebno autorsko delo.

Poseban ugovor se pravi i sa naratorom, sa jasno navedenim obimom: za koje formate, za koja tržišta i na koliko dugo se snimak koristi. Kako se generalno čitaju odredbe o pravima, razloženo je u tekstu o ugovoru sa izdavačem.

Kako se izdanje isporučuje?

Po poglavljima, kao zasebni fajlovi, u formatu i sa podešavanjima koje traži platforma. Uz njih idu metapodaci, korica u zadatoj rezoluciji i opis izdanja. Neke platforme traže i uzorak, kratak odlomak koji kupac može da posluša pre kupovine, a on se bira pažljivo, jer je to audio verzija prvog utiska.

Kod direktne prodaje sa sajta autora isporuka je jednostavnija: fajlovi se šalju linkom posle plaćanja, po pravilu u jednom paketu i uz ograničen broj preuzimanja. Kako se postavlja takva prodaja, opisano je u tekstu o prodaji knjige sa sopstvenog sajta.

Kako se audio izdanje uklapa sa ostalim izdanjima?

Najbolje kada nastaje iz istog uređenog teksta kao i ostala. Lektura i korektura se rade jednom, pa se iz tog konačnog teksta priprema štampano izdanje, elektronsko i snimanje. Ako se audio radi godinu dana kasnije, obično se ispostavi da postoji nekoliko verzija teksta i da niko sa sigurnošću ne zna koja je poslednja.

Uz to, audio izdanje daje nov povod da se o knjizi govori, što je korisno kada prvi talas oko izlaska prođe. Kako se ti povodi koriste, opisano je u tekstu o promociji knjige bez budžeta, a zašto se korektura radi pre svega ostalog u tekstu o korekturi posle preloma.

Postoji i praktična korist koju autori otkriju tek kasnije: odlomci iz snimka koriste se za najave, za objave i za gostovanja, jer je zvuk već profesionalno obrađen. Jedno snimanje tako pokriva i izdanje i materijal za sve što dolazi posle njega.

Kada se audio izdanje isplati?

Kada knjiga ima publiku koja sluša: publicistika, motivacione i poslovne teme, memoari, priče i sve što se prati usput, u kolima ili u šetnji. Isplati se i kada autor već ima slušaoce sa podkasta ili predavanja, jer tada postoji publika koja ga rado sluša u dužem formatu.

Ne isplati se kao prvi korak za nepoznat naslov bez ikakve publike, jer je ulaganje veće od izrade elektronskog izdanja, a doseg u početku manji. Razuman redosled je štampano, pa elektronsko, pa audio, o čemu piše i tekst o izradi ePUB knjige.

Kako se bira odlomak za uzorak?

Isto kao što se bira odlomak za čitanje na promociji: mora da stoji sam, bez objašnjenja, i da u minut i po pokaže ton knjige. Početak nije uvek najbolji izbor, jer prve strane često uvode, a uvod bez konteksta zvuči prazno. Bolje prolazi scena sa napetošću ili pasus u kom se čuje glas naratora.

Isti taj odlomak kasnije služi na više mesta: kao uzorak na prodajnoj strani, kao najava na mrežama i kao deo koji se pusti u emisiji ili podkastu. Zato se snima pažljivije od ostatka i proverava se kako zvuči na telefonu, jer se tako najčešće i sluša. Kako se takvi materijali koriste, opisano je u tekstu o promociji knjige bez budžeta, a kako se knjiga predstavlja uživo u tekstu o organizaciji promocije.

Šta autor treba da pita pre dogovora?

Ko čita i može li da čuje probu na svom tekstu, a ne samo uzorak sa druge knjige. Ko snima i u kakvom prostoru. Ko radi montažu i obradu. Koliko krugova ispravki je uključeno, jer se posle prvog slušanja uvek javi nešto. I šta autor dobija na kraju: gotove fajlove po poglavljima, izvorne snimke, ili oboje.

Poslednje pitanje je najvažnije za budućnost. Sa izvornim snimcima se kasnije može napraviti nova verzija, ispraviti izgovor jednog imena ili dodati novo poglavlje, bez ponovnog snimanja cele knjige. Bez njih se svaka izmena plaća ponovo i traži nov dolazak u studio.

Poslednja provera pre isporuke uvek je jedno puno slušanje, od prve do poslednje minute, po mogućstvu na slušalicama i na zvučniku telefona. Tek tada se čuju sitnice koje u studiju niko ne primeti: pretiha rečenica, predugačka pauza između poglavlja ili naglo odsečen kraj. To slušanje radi neko ko nije bio u studiju, jer onaj ko je snimao već zna šta sledi i preskače upravo ono što treba da primeti.

Šta treba zapamtiti?

• Snimanje traje znatno duže od trajanja gotovog izdanja.
• Prostor je važniji od mikrofona: odjek se kasnije ne može ukloniti.
• Postprodukcija je ono što razlikuje izdanje od snimka na telefonu.
• Audio prava su posebna i ne idu automatski uz štampano izdanje.
• Platforme imaju svoje zahteve za format, glasnoću i podelu na poglavlja.

Izvori: strane usluga i procesa rada izdavačke kuće Librum; javno dostupni tehnički zahtevi platformi koje prodaju audio izdanja, koji se proveravaju kod svake platforme posebno; uobičajena studijska praksa.

Česta pitanja

Treba li autor sam da čita svoju knjigu?

Zavisi od knjige i od glasa. Kod memoara, eseja i publicistike autorov glas nosi vrednost i slušaoci ga traže. Kod proze sa dijalozima i likovima profesionalni narator najčešće daje bolji rezultat, jer ima tehniku za duga čitanja i za razlikovanje glasova.

Koliko traje snimanje?

Znatno duže od trajanja gotovog izdanja, jer se ponavljaju rečenice, prave pauze i ispravljaju greške. Uz to idu priprema teksta pre snimanja i obrada posle njega. Za knjigu prosečne dužine posao se meri danima rada, ne satima.

Može li se snimati kod kuće?

Može za probu, ali retko za izdanje koje se prodaje. Kućni prostor ima odjek, buku spolja i promenljive uslove, pa se delovi snimljeni različitih dana čuju kao različiti. Studio sa akustičkom obradom rešava upravo to.

Šta radi postprodukcija?

Uklanja šumove i zvuke koji smetaju, seče greške i ponovljene pokušaje, izjednačava glasnoću kroz celu knjigu i radi završnu obradu po zahtevima platformi. Bez toga slušalac stalno menja jačinu zvuka, a to je najčešća zamerka lošim izdanjima.

Da li može veštački glas umesto čoveka?

Tehnički može i cena je niža, ali rezultat se čuje, naročito na dužim tekstovima i kod dijaloga. Neke platforme traže i da se takvo izdanje označi. Za knjigu koja se prodaje, ljudski glas i dalje daje osetno bolji utisak.

Ko ima prava na audio izdanje?

Autor, ako ih nije preneo ugovorom. Audio prava su posebna vrsta prava i ne prenose se automatski sa pravom na štampano izdanje. Pre snimanja se proverava ugovor sa izdavačem, kao i ko ima prava na prevod ako se snima prevedeno delo.

Kako se audio-knjiga prodaje?

Preko platformi koje prodaju audio izdanja i direktno, sa sajta autora, kao fajlovi po poglavljima. Platforme imaju svoje tehničke zahteve u pogledu formata, glasnoće i podele na poglavlja, pa se isporuka priprema po njihovoj specifikaciji.

Šta ako se u tekstu nađe greška posle snimanja?

Mala greška se najčešće ostavlja, jer ispravka traži nov dolazak u studio i pažljivo uklapanje novog snimka u stari. Zbog toga se tekst pre snimanja zaključava i pročita još jednom, isto kao pred štampu.