Kako se prijavljuje rukopis na konkurs i šta žiri gleda?

Na konkurs se prijavljuje tako što se pažljivo pročitaju uslovi, pripremi rukopis u traženom obliku i pošalje sa podacima koji se traže, u roku. Žiri gleda da li rad odgovara temi i formi konkursa, koliko je urađen i da li ima svoj glas, a uslovi određuju i šta se dešava sa pravima na nagrađeni tekst.

Čemu konkurs služi autoru?

Da rukopis pročita neko ko odlučuje, bez troška i bez poznanstva. To je najkraći put do stručnog čitanja koji postoji, a kod konkursa koji objavljuju uži izbor, i do prvog javnog pominjanja imena. Za autore bez objavljenih knjiga to je često jedini način da se pojave na spisku na koji se kasnije poziva.

Postoji i mirnija korist: rok. Konkurs postavlja datum do kog rad mora biti gotov, a to je jedina stvar koja mnogima pomogne da tekst konačno završe. Čak i kada rad ne prođe, ostaje dovršen rukopis koji ranije nije postojao.

Šta se prvo čita: uslovi, ne rok

Uslovi određuju sve ostalo. U njima stoji ko može da se prijavi, kakav rad se traži, koliki je obim, da li rad sme da bude objavljen, kako se šalje, šta se prilaže i šta se dešava ako rad bude izabran. Rok je poslednji podatak koji treba da zanima autora, jer bez ispunjenih uslova rok nema značaja.

Najčešća greška je suprotna. Autor vidi rok, pošalje ono što ima, pa tek kasnije primeti da je traženo do određenog broja strana, ili da rad ne sme biti ranije objavljen, ili da je tema uža nego što je izgledalo na prvi pogled. Takav rad otpada pre čitanja.

Kako se priprema rad?

U obliku koji je tražen, bez improvizacije. Ako se traži određen format fajla, šalje se taj format. Ako se traži obim, poštuje se, jer je to najlakša provera koju organizator radi. Tekst treba da bude čist: bez ukrasa, bez šarenih fontova i bez ručnog doterivanja izgleda, sa jasno označenim naslovima.

Kod anonimnih konkursa se posebno pazi da u samom radu nema imena, ni u tekstu ni u podacima fajla. Podaci o autoru idu odvojeno, pod šifrom, onako kako organizator traži. Rad koji otkriva autora na anonimnom konkursu se po pravilu isključuje, i to bez obzira na kvalitet.

Šta se šalje uz rad?

Prilog	Napomena
Podaci o autoru	ime, kontakt, kratka biografija, po pravilu odvojeno od rada
Izjava o autorstvu	da je rad autorski i, ako se traži, ranije neobjavljen
Sinopsis	kod dužih rukopisa, ako je tražen
Saglasnost	za obradu podataka i za objavljivanje u slučaju izbora
Šifra	kod anonimnih konkursa, ista na radu i na koverti ili fajlu sa podacima

Ništa od toga ne treba da bude opširno. Biografija u nekoliko rečenica, bez nabrajanja svega što je autor ikada radio. Ako konkurs ne traži propratno pismo, ne šalje se, jer se ionako ne čita i kod anonimnih konkursa može da naškodi.

Šta se dešava sa pravima?

To je deo koji se najčešće preskoči, a najvažniji je. U uslovima stoji šta se prenosi ako rad bude izabran: negde samo pravo da se rad objavi u zborniku ili na sajtu, negde šire, uključujući i objavljivanje u drugim formatima. Prijavom se ti uslovi prihvataju.

Pre slanja treba proveriti tri stvari: šta se prenosi, na koliko dugo i da li autor zadržava pravo da rad kasnije objavi sam ili kod drugog izdavača. Ako nešto od toga nije jasno, pita se organizator. Kako se generalno čitaju odredbe o prenosu prava, razloženo je u tekstu o ugovoru sa izdavačem.

Šta žiri stvarno gleda?

Prvo da li rad ispunjava uslove, i tu otpadne veliki deo prijava. Zatim se čita, i tada se gleda nekoliko stvari: da li tekst ima svoj glas ili zvuči kao mnogi drugi, da li je dovršen ili je nacrt, da li radi ono što obećava na prvoj strani, i da li se pamti posle čitanja pedeset radova u istom danu.

Poslednje merilo autori potcenjuju. Žiri ne bira najbolju rečenicu nego rad koji ostane u glavi. Zbog toga prolaze tekstovi sa jasnom idejom i sa nečim što se ne vidi u ostalim prijavama, a ne oni koji su besprekorni i potpuno predvidivi.

Da li se plaća prijava?

Kod nekih konkursa postoji naknada, kod drugih ne. Sama naknada nije sporna ako je jasno čemu služi, ako su nagrada i postupak izbora javno opisani i ako se zna ko čini žiri. Mnogi ozbiljni konkursi tako pokrivaju troškove organizacije i honorare čitalaca.

Sporno je nešto drugo: kada se od autora čiji je rad izabran traži da plati objavljivanje. Tada nije reč o konkursu nego o prodaji usluge, a to su dve različite stvari koje treba razlikovati. Kako izgleda kada se usluga objavljivanja otvoreno plaća, opisano je u tekstu izdavačka kuća ili samostalno izdanje.

Gde se konkursi nalaze?

Kod izdavača, u književnim časopisima, kod kulturnih ustanova, biblioteka, festivala i udruženja. Izdavačke kuće ih objavljuju na svojim stranama, pa se prati nekoliko onih koje objavljuju vrstu književnosti koju autor piše. Librum, na primer, redovno objavljuje pozive na svojoj strani sa konkursima, od kratke priče do poezije.

Korisno je držati jednostavan spisak: naziv konkursa, rok, šta se traži i gde je objavljen. Rokovi se ponavljaju iz godine u godinu, pa se sledeći put rad priprema na vreme, umesto u poslednjoj nedelji. Gde se još objavljuje poezija i kako se dolazi do prvih objava, opisano je u tekstu gde objaviti poeziju u Srbiji.

Koliko se čeka i šta znači uži izbor?

Čeka se mesecima, jer se radovi čitaju u krugovima. Ozbiljni konkursi unapred kažu kada se objavljuju rezultati i često objave uži izbor pre konačne odluke. Ako u uslovima nigde ne piše kada se odlučuje, to je podatak koji vredi zapamtiti pre nego što se rad pošalje.

Uži izbor nije uteha nego rezultat. Znači da je rad prošao prvo čitanje i da je bio među onima o kojima se odlučivalo, a to se navodi u biografiji i pominje u prijavama kod izdavača. Mnogi autori tek kroz nekoliko takvih spiskova dođu do prve knjige.

Šta raditi ako rad ne prođe?

Ništa naglo. Jedan konkurs je jedno mišljenje, jednog žirija, u jednom trenutku, sa temom koja je možda zahtevala nešto drugo. Rad se ne prepravlja zbog jednog neuspeha, jer se tako lako izgubi ono što je u njemu bilo osobeno.

Ako isti rad prođe kroz nekoliko konkursa bez ikakvog odjeka, to jeste signal. Tada vredi potražiti uredničko čitanje, koje kaže šta konkretno ne radi, umesto da se nagađa. Kako izgleda takav izveštaj, opisano je u tekstu o uredničkoj analizi rukopisa.

Šta posle pobede?

Najčešće objavljivanje rada, samostalno ili u zborniku, i pominjanje u medijima. To je trenutak koji vredi iskoristiti, jer nagrada sama po sebi traje kratko: nekoliko dana pažnje, pa se vraća tišina. Autor koji tada ima spremnu biografiju, fotografiju i nešto o čemu može da govori, dobije više od onoga ko se iznenadi.

Ako iz konkursa izlazi objavljena knjiga, počinje redovan izdavački postupak: urednička dorada, lektura, prelom, korektura i štampa. Nagrada ne preskače nijedan od tih koraka, o čemu piše tekst kako objaviti knjigu u Srbiji, a kako se knjiga predstavlja posle toga, tekst o organizaciji promocije knjige.

Kako se pravi navika prijavljivanja?

Tako što se konkurs prestane doživljavati kao lutrija i počne kao deo posla. Autori koji redovno objavljuju gotovo uvek imaju isti obrazac: nekoliko konkursa godišnje, spisak rokova u kalendaru i tekstovi koji se pišu za te rokove, a ne po raspoloženju. Iz desetak prijava godišnje obično nastane bar jedan rezultat.

Pomaže i to da se radovi ne šalju nasumično. Pre slanja se pogleda šta je taj konkurs objavljivao ranije i kakvi su radovi prolazili. Ako se vidi da su birali nešto sasvim drugo od onoga što autor piše, bolje je taj poziv preskočiti i sačuvati rad za mesto na kom ima šanse.

Na kraju, vredi čuvati sve: poslate verzije, datume, imena konkursa i rezultate. Posle godinu ili dve taj spisak postaje mala biografija, a ujedno i podsetnik koji rad je gde već poslat, da se isti tekst ne pošalje dvaput na isto mesto.

Poslednji savet je najmanje popularan, ali najkorisniji: rad se šalje kada je gotov, a ne kada je rok blizu. Tekst napisan u poslednja dva dana prepozna se po tome što nema poslednji prolaz, a upravo taj prolaz najčešće odlučuje da li će rad ući u uži izbor ili otpasti sa gomilom drugih koji su bili dobri, ali nedovršeni.

Praktično, to znači da se rad završi nekoliko dana pre roka, pa se ostavi da odstoji, pa se pročita još jednom naglas pre slanja. Taj poslednji prolaz obično donese nekoliko sitnih izmena koje tekstu daju konačan oblik, a autoru sigurnost da je poslao ono najbolje što je u tom trenutku mogao. To je i jedino što autor zaista kontroliše, jer sve ostalo, od sastava žirija do teme koja se traži, ostaje van njegovog uticaja, i tako i treba da bude.

Šta treba zapamtiti?

• Prvo se čitaju uslovi, pa se onda gleda rok.
• Najveći deo prijava otpadne zato što ne ispunjava formu, a ne zbog kvaliteta.
• Prijava znači prihvatanje uslova, uključujući i ono što piše o pravima.
• Anonimni konkursi traže da u radu nema ničega po čemu se autor prepoznaje.
• Jedan neuspeh nije ocena rada; nekoliko uzastopnih jeste signal.

Izvori: strana sa konkursima i strane usluga izdavačke kuće Librum; uobičajena praksa raspisivanja i sprovođenja književnih konkursa, čiji se uslovi u svakom pojedinačnom slučaju čitaju u samom pozivu.

Česta pitanja

Šta se najčešće traži u prijavi?

Rad u zadatom obliku i obimu, osnovni podaci o autoru i izjava da je rad autorski i da nije objavljen ako se to traži. Kod anonimnih konkursa se podaci šalju odvojeno, pod šifrom, a u samom radu ne sme biti ničega po čemu se autor prepoznaje.

Sme li se isti rad slati na više konkursa?

Zavisi od uslova. Neki konkursi to izričito zabranjuju dok traje izbor, drugi ne. Ako nije zabranjeno, sme, ali se organizator obaveštava ako rad u međuvremenu bude negde prihvaćen, jer se time menja status rada.

Šta se dešava sa pravima ako rad pobedi?

To piše u uslovima i tu treba biti pažljiv. Negde se prenosi samo pravo da se rad objavi u zborniku, negde i šire. Pre slanja se pročita šta se prenosi, za koje formate i na koliko dugo, jer prijava znači prihvatanje tih uslova.

Da li se plaća kotizacija?

Kod nekih konkursa postoji naknada za prijavu, kod drugih ne. Sama naknada nije sporna ako je jasno čemu služi i ako su nagrada i postupak izbora javno opisani. Sporno je kada se od autora traži plaćanje objavljivanja nagrađenog rada.

Šta žiri prvo gleda?

Da li rad odgovara uslovima. Radovi koji ne ispunjavaju temu, obim ili formu odlaze pre čitanja, i tu otpadne veliki deo prijava. Tek zatim se gleda kvalitet: da li tekst ima svoj glas, da li je dovršen i da li se pamti.

Koliko dugo se čeka rezultat?

Po pravilu mesecima, jer se radovi čitaju u nekoliko krugova. Ozbiljni konkursi unapred navedu kada se objavljuju rezultati, a često objave i uži izbor. Ako roka nema nigde, to je podatak sam po sebi.

Šta raditi ako rad ne prođe?

Ne ispravljati ga odmah zbog jednog neuspeha. Konkurs je jedno mišljenje u jednom trenutku, sa svojom temom i svojim žirijem. Ako isti rad prođe kroz nekoliko konkursa bez odjeka, to jeste signal da vredi potražiti uredničko čitanje.

Da li konkurs zamenjuje slanje rukopisa izdavaču?

Ne zamenjuje, ali pomaže. Objava u zborniku i pominjanje u užem izboru daju autoru nešto što može da navede kada se javi izdavaču. Sam put do izdavača ide svojim tokom, sa sinopsisom, uzorkom i pratećim pismom.