Daning-Krugerov efekat: zašto oni koji najmanje znaju često najviše veruju u sebe
Psiholozi Dejvid Daning i Džastin Kruger pokazali su 1999. da ljudi sa najslabijim rezultatima najviše precenjuju svoje znanje. Efekat je postao internetski mem, često pogrešno shvaćen. Šta su istraživači zaista otkrili i šta to znači za učenje i zapošljavanje.
Daning Krugerov efekat pokazuje da ljudi sa najslabijim rezultatima najviše precenjuju svoje znanje jer nemaju veštine potrebne da prepoznaju sopstvene greške.
Izaberi iznos ili skeniraj kod bez iznosa pa ga upiši u banci. Novac ide direktno na račun autora (GoSimple), Trek ne uzima ništa i nije posrednik u plaćanju.
Na telefonu: preuzmi kod, pa ga u aplikaciji banke učitaj iz galerije.
Godine 1995. muškarac je opljačkao dve banke u Pitsburgu usred dana, bez maske. Lice mu je bilo namazano limunovim sokom. Kada ga je policija uhapsila, bio je iskreno zbunjen: verovao je da ga limunov sok čini nevidljivim za kamere, jer se limunovim sokom piše nevidljivo mastilo. Psiholog Dejvid Daning sa Univerziteta Kornel pročitao je ovu priču i zapitao se nešto ozbiljno: da li je moguće da nas isto neznanje koje nas čini lošim u nečemu sprečava i da vidimo koliko smo loši?
Istraživanje
Daning i njegov student Džastin Kruger objavili su 1999. rad pod naslovom „Nevešt i nesvestan toga”. Studenti su rešavali testove iz logičkog zaključivanja, gramatike i prepoznavanja humora, a zatim procenjivali koliko su dobro uradili u odnosu na druge. Oni u najslabijoj četvrtini, čiji je stvarni rezultat bio oko 12. percentila, procenili su sebe u proseku oko 62. do 68. percentila, dakle iznad proseka. Najbolji su sebe blago potcenili, jer su pretpostavljali da je drugima jednako lako kao njima.
Objašnjenje autora: veštine potrebne da se nešto uradi dobro često su iste veštine potrebne da se prepozna šta je dobro. Ko ne zna gramatiku, ne vidi ni sopstvene gramatičke greške.
Šta efekat nije
Na internetu kruži grafikon sa „vrhom gluposti” i „dolinom očaja”, koji navodno prikazuje Daning-Krugerov efekat. Taj grafikon nije iz njihovog rada. Efekat takođe ne tvrdi da su glupi ljudi samouvereni, a pametni nesigurni. Tvrdi nešto uže: u konkretnoj oblasti, ljudi sa slabijim veštinama skloniji su da precene svoj učinak.
Neki istraživači su kasnije pokazali da deo efekta može biti statistička pojava, takozvana regresija ka sredini, i da svi ljudi imaju sklonost da sebe smeste iznad proseka. Rasprava traje, ali osnovna praktična pouka, da je samoprocena nepouzdan alat, ostaje čvrsta.
Zašto je ovo važno na poslu
- Zapošljavanje. Samouverenost na razgovoru nije dokaz sposobnosti. Praktičan zadatak govori više od samoprocene.
- Delegiranje. „Znam to da uradim” novog saradnika vredi proveriti malim zadatkom pre velikog.
- Sopstveni razvoj. Najopasnije oblasti su one u kojima ne znate šta ne znate, jer tu ne tražite pomoć.
- Stručnjaci izvan oblasti. Odličan lekar ili inženjer nije automatski stručnjak za investicije ili pravo. Sigurnost iz jedne oblasti lako se prelije u drugu.
Kako da se zaštitite od sopstvene slepe tačke
- Tražite povratnu informaciju sa strane, od nekoga ko zna oblast bolje od vas.
- Merite, ne procenjujte. Testovi, rezultati i podaci su pouzdaniji od osećaja.
- Učite dalje. U istraživanju, kada su najslabiji studenti prošli kratku obuku iz logike, počeli su realnije da procenjuju svoj prethodni rezultat.
- Pitajte se: kako bih znao da grešim? Ako nemate odgovor, verovatno ste u zoni sopstvene slepe tačke.
Ideja koju vredi poneti
Znanje ne donosi samo odgovore, već i svest o tome koliko pitanja još postoji. Zato je sumnja često znak napretka, a potpuna sigurnost upozorenje. Najkorisnija rečenica koju stručnjak može da izgovori ponekad je najjednostavnija: ne znam, proveriću.
