Izdavačka kuća ili samostalno izdanje: šta se autoru stvarno isplati
Poređenje tri modela objavljivanja knjige u Srbiji, sa troškovima, rokovima, pravima i realnim šansama da knjiga stigne do čitaoca.
Klasična izdavačka kuća plaća sve, ali bira mali broj rukopisa i daje honorar od 5 do 10 odsto. Samostalno izdanje daje punu kontrolu, ali autor sam organizuje šest različitih saradnika i nema pristup knjižarama. Treći model, izdavačka kuća sa paketom produkcije, košta od 540 do 990 evra i daje ceo tim, ISBN, CIP i distribuciju, uz zadržana autorska prava.
Pitanje nije koji je model bolji, nego koji odgovara vašoj knjizi i vašoj situaciji. Evo poštenog poređenja, uključujući ono što se obično prećuti.
Model 1: klasična izdavačka kuća
Izdavač preuzima ceo trošak, a autor dobija honorar u procentu od prodaje. Zvuči idealno dok ne pogledate brojke: veliki izdavači u Srbiji objave desetine naslova godišnje, a rukopisa dobijaju stotine. Šansa neafirmisanog autora je mala, a čekanje na odgovor može trajati mesecima. Kada do ugovora i dođe, autorski procenat se najčešće kreće između 5 i 10 odsto od neto cene, a odluke o koricama, naslovu i rokovima donosi izdavač.
Ovaj model ima smisla ako imate ime, nagradu, ili rukopis koji se očigledno prodaje.
Model 2: samostalno izdanje
Vi ste izdavač. Sami tražite lektora, prelamača, dizajnera, sami pribavljate ISBN, sami zovete štampariju i sami nosite knjige u knjižare. Sve prihode zadržavate, kao i sve troškove i sav rizik.
Dva problema koja autori otkriju prekasno. Prvi je koordinacija: šest saradnika koji se ne poznaju znači šest rokova koji se ne poklapaju, a greška u prelomu se otkriva tek u štampariji. Drugi je distribucija: knjižarski lanci ne otvaraju nalog pojedincu bez izdavačke kuće iza sebe, pa knjiga ostaje bez polica.
Model 3: izdavačka kuća sa paketom produkcije
Autor finansira produkciju, izdavačka kuća radi sve faze pod jednim krovom i knjigu uvodi u sistem. Autor zadržava autorska prava, a dobija urednika, lektora, prelamača, dizajnera, ISBN, CIP i distribuciju. Ovo je model po kojem radi Librum, sa paketima od 540 do 990 evra, u zavisnosti od žanra i obima rukopisa.
Poštena zamerka ovom modelu je da autor plaća. Poštena odbrana je da autor plaća ionako, samo kod samostalnog izdanja plaća u ratama, šest različitih ljudi, bez garancije da će se delovi uklopiti.
Poređenje na jednom mestu
Skrivena cena samostalnog izdanja
Kada autori sabiraju trošak samizdata, obično računaju samo štampu. Evo šta se zaboravlja: lektura se u Srbiji naplaćuje po autorskom tabaku ili po broju karaktera, prelom po stranici ili paušalno, korice po projektu, ISBN se pribavlja preko Narodne biblioteke Srbije, a CIP zapis mora da se traži pre štampe. Kada se sve to sabere, razlika u odnosu na paket izdavačke kuće često je manja nego što se očekuje, a u paketu su svi rokovi na jednom mestu.
Detaljan pregled svih stavki nalazi se u tekstu Koliko košta objavljivanje knjige u Srbiji.
Ako nemate vremena da vodite šest saradnika, paket rešava koordinaciju i rokove. Pakete, tačne cene i šta je sve uključeno možete videti na strani cena izdavačke kuće Librum, a rukopis se šalje preko kontakt forme.
Šta sa autorskim pravima
Ovo je tačka na kojoj treba biti izuzetno pažljiv. Autorsko pravo nad delom uvek ostaje autoru, ono se ne prodaje potpisivanjem ugovora sa izdavačem. Ono što se ugovara jesu izdavačka prava: ko sme da izda knjigu, u kom tiražu, u kom roku i na kojim jezicima. Pre potpisa pročitajte tekst Ugovor sa izdavačem: šta zapravo potpisujete.
Česta pitanja
Da li je bolje objaviti knjigu sam ili preko izdavačke kuće?
Zavisi od toga šta vam je važnije. Ako želite punu kontrolu i spremni ste da sami vodite lektora, prelamača, dizajnera i štampariju, samostalno izdanje je moguće. Ako želite da knjiga izgleda profesionalno, ima ISBN i CIP i stigne u knjižare, izdavačka kuća je brži i sigurniji put.
Koliki honorar daje izdavačka kuća u Srbiji?
Kod klasičnog modela, gde izdavač snosi sve troškove, autorski honorar se najčešće kreće između 5 i 10 odsto od cene knjige. Kod modela u kojem autor finansira produkciju, autor zadržava prihod od prodaje, umanjen za rabat knjižara koji se obično kreće između 30 i 45 odsto.
Da li samostalno izdanje može u knjižare?
Teško, jer knjižarski lanci uglavnom sarađuju sa izdavačima, ne sa pojedincima. Bez ISBN-a i bez izdavača iza knjige, distribucija se svodi na lične kontakte i sopstvenu prodaju. Zato izdavačke kuće distribuciju navode kao zasebnu vrednost, a ne kao formalnost.
Nastavak: Šta izdavačka kuća zapravo radi.
