Refundacija ili storno: u čemu je razlika i kada se koja koristi
Fiskalni račun se ne briše, ali se zato ispravlja na dva načina koja se u praksi stalno mešaju. Objašnjavamo razliku između refundacije i storniranja, šta je sa ličnom kartom kupca i kako izgleda ispravan trag posle greške.
Izaberi iznos ili skeniraj kod bez iznosa pa ga upiši u banci. Novac ide direktno na račun autora (GoSimple), Trek ne uzima ništa i nije posrednik u plaćanju.
Na telefonu: preuzmi kod, pa ga u aplikaciji banke učitaj iz galerije.
Kratak odgovor
Oba su tehnički refundacioni računi vezani za original, ali se koriste različito. Refundacija je za slučaj kad kupcu vraćate novac (vraćena roba, reklamacija) i tada se po pravilu evidentira identifikacija kupca. Storno je ispravka pogrešno izdatog računa gde novac nije ni menjao ruke (dupli račun, pogrešan artikal pre naplate) i ide bez identifikacije kupca. Brisanje ne postoji ni u jednom slučaju.
Prvi instinkt posle greške na kasi je uvek isti: „obriši to". Fiskalni sistem to ne dozvoljava, i to s razlogom: promet je već prijavljen Poreskoj u trenutku izdavanja. Ispravka zato uvek ide novim dokumentom koji se vezuje na pogrešan, a pitanje je samo kojim.
Dva scenarija, dva alata
| Refundacija | Kupac vraća robu ili se poništava naplaćena usluga: novac se vraća kupcu. Izdaje se refundacioni račun vezan na PFR broj originala, uz evidentiranje identifikacije kupca (za fizička lica po pravilu broj lične karte, za firme PIB). Može biti puna ili delimična, samo za vraćene stavke. |
| Storno | Račun je pogrešno izdat, a novac nije menjao ruke: duplo otkucan račun, pogrešan iznos uočen odmah, proba koja je greškom fiskalizovana. Izdaje se isti refundacioni dokument vezan na original, ali bez identifikacije kupca, jer kupca u tom prometu suštinski nije ni bilo. Po potrebi se odmah izda nov, ispravan račun. |
Zašto je identifikacija kupca bitna
Kod refundacije novac izlazi iz radnje, pa sistem traži trag kome je vraćen: zato se evidentira dokument kupca. Kod storna tog odliva nema, pa ni identifikacije. Ovo je ujedno i najčešća praktična muka na klasičnim kasama: kasir ne zna koji od dva puta da izabere, pa refundira sa izmišljenim podacima ili stornira stvarno vraćenu robu. Dobra kasa tu odluku vodi sama: u Tezgi se iz istorije računa bira „Refundacija" ili „Storno", a kasa sama zna šta koji put traži i popuni vezu na original.
Kako izgleda čist trag
Posle ispravke u evidenciji stoje: originalni račun, refundacioni dokument sa njegovim PFR brojem u polju reference, i eventualno nov ispravan račun. Ništa nije obrisano, svaka promena ima objašnjenje, a lager i pazar se slažu. Upravo taj trag je ono što kontrola očekuje da vidi: greška nije problem, problem je greška bez traga o ispravci.
Poseban slučaj: avansi i pouzeće
Ista logika važi i van obične prodaje: plaćen avans se kod odustanka vraća refundacijom avansnog računa (detaljno u tekstu o avansnim računima), a vraćena pošiljka kod pouzeća refundacijom računa koji je putovao uz paket (tekst o pouzeću). Kroz Tezgin API se refundacije okidaju i mašinski, iz web shopa ili CRM-a, sa zaštitom od duplog izvršavanja.
Da li mogu da obrišem pogrešno izdat fiskalni račun?
Ne postoji brisanje: račun je već prijavljen Poreskoj u sekundi izdavanja. Ispravlja se refundacionim dokumentom vezanim na original (storno kad novac nije menjao ruke, refundacija kad se novac vraća kupcu), pa se po potrebi izda nov ispravan račun.
Treba li mi lična karta kupca za svaku refundaciju?
Kod prave refundacije, gde se kupcu vraća novac, identifikacija kupca se po pravilu evidentira (lična karta za građane, PIB za firme). Kod storna pogrešno izdatog računa, gde novca nije ni bilo, identifikacija se ne traži.
Može li se refundirati samo deo računa?
Može: delimična refundacija obuhvata samo vraćene stavke, sa vezom na originalni račun. Ostatak originalnog prometa ostaje na snazi, a lager se vraća samo za refundirane artikle.
