Kako od korice knjige nastaje puzzle i čemu služi autoru?

Puzzle nastaje tako što se motiv sa korice ili posebna ilustracija pripremi u visokoj rezoluciji, prilagodi odnosu stranica pločice i preda u štampu zajedno sa kutijom. Broj delova bira se prema uzrastu, a prava na motiv moraju biti rešena, jer se ilustracija koristi izvan knjige.

Čemu autoru služi puzzle?

Rešava tri praktične situacije. Prva je promocija, gde postoji potreba da se ponudi nešto osim knjige, naročito kada u publici ima dece. Druga je poklon kupcu koji je već kupio knjigu, jer se time kupovina pamti. Treća je paket za praznike, gde knjiga i puzzle zajedno deluju kao promišljen poklon, a ne kao još jedan naslov sa police.

Postoji i četvrta, manje očigledna korist. Puzzle vraća motiv sa korice pred oči više puta, jer se slaže na stolu, u kući, sa nekim. Korica koju je neko slagao pola sata pamti se drugačije od korice koja je prošla pored oka u knjižari. Kako se sama korica osmišljava, razloženo je u tekstu o dizajnu korice.

Koji motiv radi, a koji ne?

Radi motiv koji ima detalja i jasne razlike u bojama i oblicima, jer se puzzle slaže upravo po tim razlikama. Ilustracija sa likovima, pejzaž sa nekoliko planova, gust obrazac ili scena sa mnogo elemenata daju dobre delove, svaki sa svojim tragom.

Ne radi motiv sa velikim jednobojnim površinama. Široko nebo, prazna pozadina ili ravan gradijent proizvode gomilu delova koji izgledaju isto, pa slaganje prestane da bude zabavno i postane mučno. Ne radi ni motiv u kom je glavni nosilac sitan tekst, jer se slova pri sečenju gube i nisu prijatna za oko.

Kako se motiv priprema?

U visokoj rezoluciji, jer se slika štampa na veću površinu nego korica, pa se svaka slabost uveća. Odnos stranica se prilagođava pločici: korica je uspravna, a puzzle najčešće horizontalan ili kvadratan, što znači da se kadar mora ponovo postaviti, a ne samo razvući.

Tekst se po pravilu uklanja. Naslov i ime autora na korici su na svom mestu, a na puzzle slici smetaju, jer se seku po sredini reči. Ako se tekst zadržava, postavlja se tako da padne u jedan deo, a ne preko njih nekoliko. Isto važi i za logo izdavača.

Koliko delova odgovara kom uzrastu?

Namena	Broj delova	Napomena
Najmlađi	vrlo mali broj, krupni delovi	debeo karton, zaobljene ivice
Predškolski uzrast	nekoliko desetina	motiv sa prepoznatljivim likovima
Školski uzrast	oko stotinu	više detalja, duže slaganje
Odrasli	nekoliko stotina	gust motiv, bez praznih površina
Poklon uz knjigu	srednji broj	da se završi u jednom sedenju

Pravilo je jednostavno: puzzle koji se nikada ne završi ne ispunjava svrhu. Kao dodatak knjizi bira se broj delova koji se sklopi za jedno popodne, jer je cilj da se motiv vidi složen, a ne da se napravi izazov.

Šta sa kutijom?

Kutija je deo proizvoda i vidi se pre same slike. Na njoj stoji motiv, naslov knjige uz koju ide, ime autora i podatak o broju delova i uzrastu. Ako je reč o poklon paketu, na kutiji se može naznačiti da je deo kompleta sa knjigom.

Tehnički, kutija se priprema kao i svaka ambalaža: razvijen raspored sa napustom, ispravne boje i tekst udaljen od pregiba. Pravila su ista kao kod korica knjige, samo je oblik složeniji, pa se raspored uvek dobija od proizvođača, a ne crta napamet.

Ko ima pravo na motiv?

Ilustrator, ako motiv nije autorov. To je najvažnije pitanje u celom poslu i rešava se pre štampe, ne posle. Ugovor o ilustraciji za knjigu ne pokriva automatski upotrebu tog crteža na drugim proizvodima, pa se traži izričita saglasnost ili proširenje ugovora.

Isto važi i za fotografije, fontove i elemente preuzete iz kolekcija, čije licence umeju da razlikuju upotrebu u knjizi i upotrebu na robi koja se prodaje. Kako se ta pitanja uređuju, razloženo je u tekstovima o ilustracijama u knjizi i o ugovoru sa izdavačem.

Koliko komada praviti?

Malo. To je dodatni proizvod, pa važi isto pravilo kao i za tiraž knjige: pravi se onoliko koliko se realno deli i prodaje u godini dana. Velika količina zauzima prostor, a za razliku od knjige, puzzle se ne može poslati u knjižaru na policu, jer tamo ne pripada.

Praktična računica ide po prilikama: koliko promocija, koliko sajmova, koliko poklona i koliko kompleta se planira. Zbir tih brojeva je količina. Isti način računanja opisan je u tekstu koliko primeraka prve knjige odštampati.

Kako se prodaje?

Najbolje uz knjigu, kao komplet po jednoj ceni, ili kao poklon uz kupovinu na promociji. Radi i kao samostalan proizvod na sajtu autora, naročito pred praznike. U knjižarama je teže, jer nije knjiga, nema ISBN i ne ulazi u njihov sistem na isti način.

Pošto se prodaje kao roba, važe uobičajene obaveze prodavca: račun, uslovi prodaje i prava kupca. Kako se to postavlja kod direktne prodaje, opisano je u tekstu o prodaji knjige sa sopstvenog sajta.

Kako se dogovara posao sa proizvođačem?

Prvo se pita šta traže od fajla: u kojoj rezoluciji, u kom odnosu stranica, sa kolikim napustom i u kom obliku predaje. Tek onda se priprema motiv, jer se lako desi da se slika doradi po pogrešnoj meri, pa se posao ponavlja. Isti razgovor se vodi i o kutiji, jer njen raspored zavisi od mašine.

Drugo pitanje je uzorak. Pre celog tiraža vredi tražiti jedan komad, da se vidi kako boje izgledaju odštampane na kartonu, koliko su delovi čvrsti i da li se lepo razdvajaju. Boje na kartonu deluju drugačije nego na papiru korice, pa iznenađenja nisu retka.

Treće je rok. Ovakvi proizvodi se rade u serijama, pa se termin dogovara unapred, naročito pred praznike kada su proizvođači zauzeti. Autor koji planira komplet za decembar, dogovara ga na jesen, a ne dve nedelje pre.

Šta se dešava sa neprodatim komadima?

Isto što i sa neprodatim knjigama: zauzimaju prostor i čekaju priliku. Razlika je u tome što su kutije veće i lomljivije od knjiga, pa se skladište gore. Zbog toga se ovakav proizvod planira u količini koja se troši, a ne u onoj koja je povoljnija po komadu.

Ako ipak ostane zaliha, najbolje je iskoristiti je kao poklon: uz veće porudžbine, na nagradnim igrama, za biblioteke, vrtiće i radionice. Kutija koja je otišla u vrtić gde je dvadeset dece slagalo sliku sa korice, vredi više od one koja stoji u ostavi. Kako se takvi susreti organizuju, opisano je u tekstu o organizaciji promocije knjige.

Kada puzzle nema smisla?

Kada knjiga nema vizuelni identitet koji vredi videti složen. Roman sa tipografskom koricom, ma koliko lepom, ne daje motiv za slaganje. Isto važi za naslove čija je korica sastavljena od fotografije na koju autor nema prava za takvu upotrebu.

Nema smisla ni kada nema prilike da se proizvod podeli. Ako autor nema nastupe, ne prodaje direktno i ne planira pakete, puzzle će završiti u kutijama, kao i svaki drugi proizvod bez kanala. U tom slučaju je bolje uložiti u nešto što radi bez prisustva autora, na primer u elektronsko izdanje, o čemu piše tekst o izradi ePUB knjige.

Šta još može da se napravi od istog motiva?

Kada su prava jednom rešena, isti motiv može da posluži za obeleživače, razglednice, kalendare, plakate i nalepnice. To su jeftini proizvodi koji se dele na promocijama i koji ostaju kod ljudi. Obeleživač je pritom najprirodniji dodatak knjizi i najčešće se isplati pre svega ostalog.

Pravilo pri tome ostaje isto: mala količina, jasna namena i motiv koji podnosi promenu formata. Ako se svaki od tih proizvoda pravi zasebno i bez plana, brzo se napravi zaliha koja se ne troši. Ako se planiraju zajedno sa promocijom i sa prodajom, postaju koristan dodatak, o čemu piše i tekst o promociji knjige bez budžeta.

Pri tome vredi zapamtiti jedno merilo. Dodatni proizvod ima smisla kada ispunjava neku od tri uloge: da se pokloni, da poveća vrednost kompleta ili da nekoga podseti na knjigu dok je koristi. Ako predmet ne radi nijednu od te tri stvari, on nije dodatak nego trošak, ma koliko lepo izgledao na stolu sa knjigama.

Kako se puzzle koristi na događaju?

Najbolje tako što se ne samo deli nego i koristi. Na promociji za decu sasvim je dovoljno da na jednom stolu stoji jedan otvoren komplet koji deca slažu dok odrasli slušaju. Slika sa korice se tada gradi pred publikom, a roditelji gledaju kako njihovo dete pola sata provodi sa motivom iz knjige.

Na sajmovima radi sličan pristup: složena slika stoji uspravno na štandu i privlači pogled izdaleka bolje od naslaganih knjiga. Uz to je zgodna i kao nagrada za male igre na mrežama, jer je fizički predmet koji se šalje poštom, a ne još jedan popust.

Ono što ne radi jeste deljenje bez povoda. Kutija koja se nekome gurne u ruke uz knjigu, bez ijedne reči, najčešće završi u ormaru. Ako se kaže čiji je motiv, ko ga je crtao i odakle je, poklon dobije priču, a priča je jedino što se prepričava dalje.

Isto pravilo važi i za fotografisanje. Složena slagalica na stolu, sa knjigom pored nje, daje objavu kakva se ne može napraviti od same korice, i to je materijal koji se koristi mesecima posle događaja. Dovoljan je jedan dobar snimak sa događaja, napravljen dok se slagalica sklapa, pa da se od njega napravi nekoliko objava u različitim prilikama tokom godine, od najave sledećeg gostovanja do podsetnika pred praznike, bez ijednog novog snimanja.

Šta treba zapamtiti?

• Nije svaki motiv dobar za slaganje: potrebni su detalji i razlike u bojama.
• Korica je uspravna, a puzzle najčešće nije, pa se kadar prilagođava.
• Prava na ilustraciju moraju da pokriju upotrebu izvan knjige.
• Broj delova se bira prema uzrastu, ne prema želji da bude teže.
• To je dodatni proizvod, pa se pravi u maloj količini.

Izvori: strane usluga i procesa rada izdavačke kuće Librum; uobičajeni zahtevi proizvođača slagalica u pogledu rezolucije, formata i ambalaže, koji se proveravaju kod konkretnog izvođača.

Česta pitanja

Može li se bilo koja korica pretvoriti u puzzle?

Ne može svaka. Motiv mora da ima dovoljno detalja i razlike u bojama, jer se puzzle slaže po tim razlikama. Velike jednobojne površine, na primer nebo ili prazna pozadina, prave delove koji se ne razlikuju, a sitan tekst se u slaganju gubi.

Koliko delova treba da ima?

Prema uzrastu i nameni. Za najmlađe mali broj krupnih delova, za školski uzrast osetno više, za odrasle nekoliko stotina. Kao poklon uz knjigu najčešće se bira srednji broj, dovoljan da bude zanimljivo, a ne toliki da niko ne počne.

Da li se koristi ista slika kao na korici?

Često se koristi, ali prilagođena. Korica je uspravna, a puzzle je najčešće horizontalan ili kvadratan, pa se kadar menja i tekst se uklanja ili premešta. Ponekad se radi posebna ilustracija sa istim likovima, što daje bolji rezultat.

Ko ima pravo na motiv?

Autor ilustracije, a autor knjige samo u obimu koji je ugovorio. Korišćenje ilustracije izvan knjige, na proizvodu koji se prodaje ili poklanja, mora biti obuhvaćeno tim ugovorom. Ako nije, traži se posebna saglasnost pre štampe.

Koliko komada ima smisla napraviti?

Onoliko koliko se realno deli i prodaje u godini dana. To je dodatni proizvod, ne glavni, pa mala količina obično ima više smisla od velikog tiraža koji zauzima prostor. Isto pravilo važi i za samu knjigu.

Gde se puzzle prodaje?

Uz knjigu, kao komplet, na promocijama i sajmovima, i direktno sa sajta autora. U knjižarama je teže, jer nije knjiga i ne evidentira se isto. Najbolje radi kao poklon uz kupovinu ili kao deo paketa za praznike.

Da li je puzzle knjiga u formalnom smislu?

Nije, pa nema ISBN i ne ulazi u kataloge kao izdanje. To znači i da se prodaja vodi kao prodaja robe, sa svim uobičajenim obavezama prodavca, isto kao i kod prodaje knjige sa sopstvenog sajta.

Da li se puzzle isplati za poslovne naslove?

Retko, osim ako knjiga ima jak vizuelni identitet koji firma ionako koristi. Za poslovne naslove se češće isplate drugi dodaci, na primer beležnica ili kalendar u istom dizajnu, jer ostaju na stolu i koriste se svakodnevno.