Božić kod Srba: od badnjaka do česnice, dan po dan

Božić, praznik rođenja Isusa Hrista, Srpska pravoslavna crkva slavi 7. januara, jer računa praznike po julijanskom kalendaru. Njemu prethodi Badnji dan, 6. januar, dan kada običaji ožive u punom sjaju.

Badnji dan

Ujutru se seče badnjak, mlado hrastovo drvo. Hrast je izabran kao drvo snage i dugovečnosti, a unošenje badnjaka u dom i njegovo polaganje na vatru simbolizuje toplinu koju Hristovo rođenje unosi u svet. Uveče, na Badnje veče, po kući se prostire slama, u znak sećanja na pećinu i jasle u kojima je Hristos rođen. Večera je posna: riba, prebranac, orasi, med i suvo voće.

Božićno jutro

Božić počinje jutarnjom liturgijom i pozdravom „Mir Božji, Hristos se rodi", na koji se odgovara „Vaistinu se rodi". Prvi gost koji uđe u kuću zove se položajnik i veruje se da donosi sreću domu u godini koja dolazi; on džara vatru želeći ukućanima napredak.

Na trpezi je česnica, obredna pogača u koju se stavlja novčić. Ko ga pri lomljenju česnice pronađe, veruje se, imaće srećnu i berićetnu godinu. Za razliku od Badnje večeri, božićni ručak je obilan: pečenica, sarma i sve što dom ima najbolje.

Tri dana Božića su vreme mira: po starom običaju, u te dane se ne radi teško i ne svađa, jer je Božić praznik radosti, porodice i pomirenja. Zato se i kaže da je Božić najporodičniji od svih praznika.