Crkveno venčanje: obred, kumovi i šta sve treba da spremite
Sve više parova uz građansko bira i crkveno venčanje. Kako obred teče, šta znače krune i zajednička čaša i šta je potrebno od dokumenata.
Crkveno venčanje je sveta tajna kojom Crkva blagosilja zajednicu muža i žene. Za razliku od građanskog venčanja, koje je pravni čin, crkveno venčanje je molitva: dvoje ljudi pred Bogom obećavaju ljubav i vernost, a Crkva ih prati blagoslovom.
Kako obred izgleda
Obred ima dva dela. U zaruci sveštenik mladencima stavlja prstenje, znak obećanja. U samom venčanju nad glavama mladenaca drže se krune ili venci, po kojima je obred i dobio ime: oni označavaju čast, ali i podvig, jer brak traži strpljenje i žrtvu. Mladenci piju iz zajedničke čaše vina, znak da će od tog dana deliti sve, i radost i teret, a zatim sa sveštenikom tri puta obilaze oko stola, prvi zajednički korak u životu.
Kumovi i dokumenti
Venčani kum i stari svat su svedoci venčanja; kum po pravilu treba da bude pravoslavni hrišćanin. Od dokumenata hram traži izvod iz matične knjige rođenih i krštenice mladenaca, a najčešće i potvrdu o prethodno sklopljenom građanskom braku. Termin se dogovara u parohiji, uz razgovor sa sveštenikom.
Venčanja se ne obavljaju u dane velikih postova, pa parovi koji žele crkveni brak termin planiraju unapred. Ono što ostaje posle svadbe, muzike i fotografija, upravo je ono zbog čega se u crkvu i dolazi: reči blagoslova koje mladenci ponesu u zajednički život.
