Bogojavljenje i plivanje za Časni krst: praznik hladne vode i tople vere
Na Bogojavljenje, 19. januara, širom Srbije pliva se za Časni krst. Šta praznik znači, otkud običaj plivanja i zašto se bogojavljenska vodica čuva u domu cele godine.
Bogojavljenje, koje Srpska pravoslavna crkva slavi 19. januara, praznik je Hristovog krštenja na reci Jordanu. Ime kazuje suštinu: po jevanđelju, pri krštenju se Bog javio kao Sveta Trojica, čuo se glas Oca, Sin je stajao u vodi, a Duh Sveti se pojavio u vidu goluba.
Osvećenje vode
Središnji obred praznika je veliko osvećenje vode. Bogojavljenska vodica nosi se kući i čuva tokom cele godine; njome se domaćini krste, škrope dom i piju je za zdravlje. U narodu se veruje da se na Bogojavljenje „nebo otvara" i da je molitva u to jutro posebno snažna.
Plivanje za Časni krst
Najpoznatija slika praznika su plivači koji u ledenoj reci ili jezeru plivaju do drvenog krsta. Običaj u današnjem obliku kod nas je oživeo poslednjih decenija i raširio se po celoj zemlji: od Dunava i Save do najmanjih reka. Onaj ko prvi stigne do krsta veruje da će mu godina biti blagoslovena, a mnogi plivači kažu da hladnoća prestane da se oseća onog trenutka kad se krene.
Plivanje za krst je postalo i praznik zajednice: na obalama se okupljaju porodice, peku se rakija i čaj, a plivači, od iskusnih sportista do prvog puta odvažnih, dele istu radost. Malo koja slika tako jednostavno spaja veru, hrabrost i zajedništvo kao krst koji se u januarskoj vodi drži visoko iznad glave.
