Vaskrs: zašto je najveći hrišćanski praznik i šta znače crvena jaja
Vaskrsenje Hristovo je temelj hrišćanske vere i praznik nad praznicima. Zašto Vaskrs menja datum, šta znači pozdrav „Hristos vaskrse" i otkud običaj farbanja jaja.
Vaskrs je praznik Hristovog vaskrsenja iz mrtvih i najveći praznik hrišćanstva: sve ostalo u hrišćanskoj veri, kaže apostol Pavle, stoji ili pada sa vaskrsenjem. Zato se Vaskrs naziva praznikom nad praznicima.
Zašto Vaskrs menja datum
Vaskrs je pokretni praznik: slavi se u prvu nedelju posle prvog punog meseca nakon prolećne ravnodnevice, pa datum pada između početka aprila i početka maja. Od Vaskrsa se računaju i drugi pokretni praznici, poput Spasovdana i Trojica. Prethodi mu Veliki post od sedam nedelja i Velika nedelja, u kojoj se obeležavaju Hristovo stradanje i raspeće.
Hristos vaskrse
Od vaskršnjeg jutra pa narednih četrdeset dana pravoslavni hrišćani pozdravljaju se sa „Hristos vaskrse", a odgovara se „Vaistinu vaskrse". Taj pozdrav je sažeta ispovest vere: radost da smrt nema poslednju reč.
Crvena jaja
Najpoznatiji vaskršnji običaj je farbanje jaja. Jaje je simbol groba iz koga izlazi novi život, a crvena boja simbol Hristove krvi i pobede života. Prvo ofarbano jaje zove se čuvarkuća i ostavlja se u domu do sledećeg Vaskrsa, da čuva ukućane. Deca se takmiče u tucanju jajima, a ono najtvrđe nosi titulu pobednika do sledeće godine.
Vaskrs je i praznik trpeze i gostoprimstva, ali mu je srž jednostavna: to je dan kada hrišćani veruju da je nada jača od svega što izgleda konačno.
