Kako se organizuje promocija knjige u knjižari?

Promocija knjige organizuje se tako što se izabere prostor i termin, dogovori moderator i gosti koji govore, napravi program od oko sat vremena, obezbedi ozvučenje i dovoljan broj primeraka za prodaju, i najavi događaj najmanje dve nedelje ranije. Posle događaja koriste se fotografije i snimak kao materijal koji knjigu drži u opticaju.

Čemu promocija zapravo služi?

Služi za tri stvari odjednom, i zato je i dalje najkorisniji pojedinačni događaj u životu knjige. Prva je prodaja, jer se na promociji kupuje odmah i bez rabata. Druga je preporuka: ljudi koji su čuli autora govore o knjizi dalje, a to je jedini oblik oglašavanja kojem se veruje. Treća je materijal, jer od jednog sata nastaju fotografije, snimci i tekstovi koji se koriste mesecima.

Zbog toga promocija nije proslava izlaska knjige nego radni događaj. Autor koji joj tako pristupi, izađe sa prodatim primercima, novim kontaktima i mapom materijala za objave. Kako se taj materijal kasnije koristi, opisano je u tekstu o promociji knjige bez budžeta velikog izdavača.

Gde se održava i kako se dobija prostor?

Knjižara je najprirodniji izbor, jer se knjiga prodaje tu gde je događaj. Biblioteka je najpristupačnija, naročito van velikih gradova, i ima publiku koja već čita. Kulturni centri, galerije, kafei sa prostorom, domovi kulture i škole dolaze u obzir kada odgovaraju temi knjige. Izbor se ne pravi po lepoti prostora nego po tome gde je publika te knjige.

Prostor se traži pisanim putem, sa jasnim predlogom: naslov, kratak opis, ko bi govorio, predloženi datum i procena broja gostiju. Mesec dana unapred je razuman rok, a u sezoni događaja i više. Ako prostor ima svoj program, promocija ulazi u njihov kalendar i tada je dogovor lakši, jer i domaćin ima interes da dovede publiku.

Ko govori i kako se pravi program?

Najmanje dvoje, najviše četvoro. Moderator vodi razgovor i pazi na vreme. Autor govori o knjizi, ali ne drži predavanje. Treći glas, urednik, recenzent, kolega pisac ili neko ko je knjigu čitao, daje pogled sa strane koji publika ne očekuje od autora. Više od četvoro znači da svako dobije premalo vremena i da program počne da kasni.

Program se piše unapred, makar u nekoliko redova, i moderator ga drži pred sobom. Uvod, razgovor, odlomak, pitanja, zahvalnica i poziv na potpisivanje. Odlomak se bira kratak i takav da se razume izvan konteksta, a čita ga onaj ko ume da čita naglas, što nije uvek autor.

Šta mora da bude spremno pre nego što publika uđe?

Stavka	Šta se proverava
Stolice	koliko ih ima i da li se može doneti još
Ozvučenje	mikrofoni, mikseta i neko ko zna da ih uključi
Sto za knjige	vidljiv na izlazu, sa primercima i cenom
Naplata	gotovina, kusur, i način za bezgotovinsko plaćanje
Računi	rešenje koje radi na licu mesta, na telefonu
Fotograf	dogovoren unapred, sa listom snimaka koji trebaju
Voda i čaše	za govornike, sitnica koja se uvek zaboravi
Spisak gostiju	ko je pozvan lično i ko je potvrdio dolazak

Sto sa knjigama zaslužuje posebnu pažnju. Postavlja se tamo kuda publika prolazi na izlazu, ne u ugao iza govornika. Na njemu stoji cena, vidljivo napisana, i neko ko prodaje dok autor potpisuje. Autor koji istovremeno potpisuje, naplaćuje i vraća kusur pravi red koji se raziđe.

Kako se prodaje i naplaćuje na licu mesta?

Prodaja na promociji je prodaja kao i svaka druga, pa važe ista pravila o izdavanju računa. Autor koji prodaje sam treba da ima rešenje koje račun izdaje odmah, sa telefona, bez štampača i kase. Ako je prodavac izdavač, on izdaje račun, a autor sa njim ima svoj obračun. Kako se to postavlja kod direktne prodaje, razloženo je u tekstu o prodaji knjige sa sopstvenog sajta.

Praktično, dobro je imati dva načina plaćanja. Gotovina i dovoljno kusura, i bezgotovinski način za one koji nemaju keš, jer ih je sve više. Nekoliko propuštenih prodaja zbog toga što niko nije mogao da primi uplatu je najgluplji mogući gubitak na događaju koji je sve ostalo uradio dobro.

Kako se dovodi publika?

Najava na mrežama je najmanji deo posla. Ljudi dolaze zato što ih je neko pozvao lično. Zato se pravi spisak: porodica i prijatelji, kolege, ljudi iz književnog života, čitaoci sa liste mejlova, lokalni novinari, bibliotekari, profesori ako je tema bliska školi. Svakome se piše ili javlja pojedinačno, makar kratkom porukom.

Domaćin prostora takođe zove svoju publiku, i to je razlog više da se izabere mesto koje ima svoj program i svoje posetioce. Uz to ide i najava u lokalnim medijima, koja je van velikih gradova mnogo lakša nego što autori misle, jer lokalni mediji traže sadržaj.

Šta se radi posle događaja?

Isto veče ili sutradan objavljuje se zahvalnica sa nekoliko fotografija. U narednim danima se obrađuje materijal: fotografije se biraju i čuvaju, snimak se seče na kratke delove, izdvaja se nekoliko rečenica koje su dobro prošle. Taj materijal traje mesecima i koristi se kada za knjigu treba novi povod.

Zatim se šalje zahvalnica domaćinu i moderatoru, i to pisanim putem, jer se sa tim ljudima najčešće radi ponovo. Na kraju se u evidenciju upisuje koliko je primeraka prodato, koliko je ljudi došlo i ko se prijavio na listu čitalaca. Bez tog upisa naredna promocija se planira napamet.

Šta na samoj knjizi mora biti gotovo pre promocije?

Promocija razotkriva sve što je u pripremi preskočeno. Knjiga se prvi put nađe u rukama ljudi koji je gledaju bez milosti prema autoru: čitaju zadnju koricu, prelistaju prvih nekoliko strana, pogledaju prelom. Zato se promocija zakazuje tek kada je knjiga gotova u punom smislu, sa uređenim tekstom, prelomom i koricama.

Zadnja korica i kratak opis su najčešće slabe tačke, jer se pišu na brzinu poslednjeg dana. Kako se piše opis koji nekoga natera da knjigu otvori, razloženo je u tekstu o pisanju blurba, a šta se traži od korice u tekstu anatomija dobre naslovnice. Unutrašnja strana je jednako važna, jer se prelom vidi čim neko prelista knjigu, o čemu piše tekst o prelomu knjige.

Formalni deo takođe mora da stoji. Bez ISBN zapisa knjižara ne može da evidentira prodaju, pa ni da naplati na svojoj kasi, što na promociji u knjižari pravi neprijatnu situaciju. Kako knjiga formalno ulazi u sistem, opisano je u tekstu o ISBN-u, CIP-u i COBISS-u.

Da li promocija mora biti samo jedna?

Ne mora, i najčešće ne treba. Jedna velika promocija u glavnom gradu ima svoju težinu, ali nekoliko manjih događaja po gradovima u kojima autor ima veze sa publikom prodaje više primeraka ukupno. Biblioteke, domovi kulture i škole rado ugoste autora, a njihova publika dolazi sama, bez posebnog dovođenja.

Druga i treća promocija su i lakše za organizaciju, jer se program već uvežbao, materijali postoje, a fotografije sa prvog događaja služe kao najava za sledeći. Kod naslova koji se dobro prime, ti događaji se nastavljaju i posle prve godine, pa knjiga ostaje u opticaju znatno duže nego što traje njeno prisustvo na policama.

Termini se pritom ne guraju jedan uz drugi. Dva događaja u istoj nedelji u istom gradu dele istu publiku, pa oba prođu poluprazna. Razmak od nekoliko nedelja i promena sredine daju svakom događaju svoju publiku i svoj povod za najavu.

Koje su najčešće greške?

Najčešća je predugačak program. Kada promocija pređe sat i po, publika počne da gleda na sat, a prodaja pada jer ljudi žure da izađu. Druga je čitanje predugog odlomka, naročito na početku, dok ljudi još ulaze i traže mesto. Treća je nedostatak moderatora, pa autor sam sebe predstavlja, hvali i prekida.

Četvrta greška je premalo primeraka. Nema goreg nego da se posle lepog razgovora neko javi da kupi knjigu, a knjige nema. Peta je nepripremljena naplata. Šesta je zanemarivanje fotografija: događaj bez ijedne upotrebljive fotografije gubi polovinu svoje vrednosti, jer od njega ne ostaje ništa što se može pokazati.

Kada se isplati poveriti organizaciju nekom drugom?

Kada autor ne poznaje prostor, ne zna koga da pozove za moderatora ili jednostavno neće da brine o ozvučenju dok se priprema za razgovor pred publikom. Izdavačke kuće promociju nude kao uslugu, sa zakupom prostora, moderatorom, opremom i snimanjem, među njima i Librum u delu promocije i marketinga.

Kada autor sve to može sam, ušteda je stvarna, ali je i posao stvaran. Realna procena je jednostavna: ako je u nedelji pred promociju autor zauzet poslom i porodicom, teško da će stići da obiđe prostor, proveri opremu, pozove ljude i pripremi materijale. U tom slučaju je bolje platiti nekome ko to radi, nego održati događaj koji je mogao da bude bolji.

Postoji i podeljena varijanta koja često najbolje prolazi. Autor sam bira moderatora i zove svoju publiku, jer to niko ne može umesto njega, a izdavač ili domaćin preuzimaju prostor, opremu, snimanje i prodaju na licu mesta. Tako autor ulaže ono što ima, veze i prisustvo, a ne gubi veče na proveravanje kablova i traženje stolica. Podela se dogovara pisanim putem, makar u nekoliko rečenica, da se na dan događaja ne ispostavi kako su obe strane mislile da je ono treće neko drugi preuzeo.

Šta treba zapamtiti?

• Prostor i termin se traže mesec dana ranije, najava ide dve do tri nedelje pre.
• Moderator koji je pročitao knjigu je najvažniji pojedinačni izbor.
• Program traje oko sat vremena, ni minut duže.
• Sto sa knjigama i način naplate moraju biti spremni pre nego što publika dođe.
• Fotografije i snimak su drugi proizvod događaja, jednako vredan kao i prodaja.

Izvori: strane usluga i procesa rada izdavačke kuće Librum; uobičajena praksa organizacije književnih događaja u knjižarama, bibliotekama i kulturnim centrima u Srbiji; pravila o izdavanju računa koja važe za prodavca, a proveravaju se sa knjigovođom.

Česta pitanja

Koliko unapred se zakazuje promocija?

Prostor se traži najmanje mesec dana ranije, a najava ide dve do tri nedelje pre termina. Kraći rokovi su mogući, ali tada publika ostaje ona koju autor lično pozove. Za termine u sezoni događaja, oko sajma i u decembru, traži se još ranije.

Ko treba da vodi promociju?

Moderator koji je pročitao knjigu i ume da vodi razgovor pred publikom. To može biti urednik, novinar, pisac ili neko iz književnog života ko poznaje oblast. Autor koji vodi sam sebe stavlja u nezgodan položaj, jer istovremeno mora da priča o sebi i da pazi na vreme.

Koliko traje dobra promocija?

Oko sat vremena, uključujući razgovor, čitanje odlomka i pitanja publike. Sve preko toga publika prestaje da prati. Bolje je da ljudi odu sa utiskom da je bilo kratko i zanimljivo nego da se program razvuče na dva sata.

Koliko primeraka poneti na promociju?

Više nego što se očekuje da će se prodati, jer nema goreg nego da knjiga nestane dok ljudi stoje u redu. Primerci koji ostanu vraćaju se u zalihu, pa je jedini trošak prenošenje kutija. Uz knjige ide i način naplate, jer ne plaćaju svi gotovinom.

Da li se na promociji izdaje račun?

Prodaja na promociji je prodaja kao i svaka druga, pa se račun izdaje po istim pravilima koja važe za prodavca. Autori koji prodaju sami to rešavaju rešenjem koje radi na telefonu, a ako je prodavac izdavač, račun izdaje on.

Šta ako dođe malo ljudi?

Događaj se održava isto, sa istim ozbiljnim odnosom. Deset ljudi koji su došli zaslužuju pun program, a fotografije i snimak vrede jednako. Broj prisutnih nije merilo uspeha; merilo je šta ostane posle događaja, od prodatih primeraka do materijala za objave.

Gde se sve može održati promocija?

U knjižari, biblioteci, kulturnom centru, kafeu sa prostorom za publiku, galeriji, školi ili domu kulture. Izbor zavisi od toga gde je publika te knjige. Biblioteke su često najlakši prostor za prvu promociju, naročito van velikih gradova.

Treba li snimati ceo događaj?

Treba, jer je snimak najjeftiniji način da se od jednog sata napravi materijal za mesece. Nije nužan profesionalni snimatelj; dovoljan je stabilan kadar sa stativa i pristojan zvuk, najbolje direktno sa miksete. Snimak se posle seče na kratke delove koji se lako dele.