Kako se priprema bojanka koja lepo izgleda odštampana?

Bojanka se priprema tako što se crteži svedu na čistu, zatvorenu liniju odgovarajuće debljine, postave se na format sa dovoljnom marginom, štampaju se po pravilu jednostrano na deblji papir i povežu tako da se knjiga otvara ravno. Fajl se predaje u visokoj rezoluciji, crno-belo, sa napustom i sigurnosnim marginama.

Šta bojanku čini upotrebljivom?

Ne crtež sam po sebi, nego ono što ostaje kada dete uzme bojicu. Prostor za bojenje mora biti dovoljno velik za ruku koja još nije precizna, linija mora biti dovoljno jaka da se vidi ispod boje, a oblik zatvoren, da flomaster ne iscuri napolje. Sve ostalo je ukras.

Zbog toga se bojanka ne procenjuje na ekranu nego na papiru. Odštampa se probna strana i po njoj se stvarno boji, drvenim bojicama i flomasterom. Tek tada se vidi da li je linija pretanka, da li površine gutaju detalj i da li boja probija na drugu stranu.

Kako se bira debljina linije?

Prema uzrastu, i to je najvažnija odluka u celoj knjizi. Za najmlađe ide deblja linija i krupni oblici, bez sitnih detalja, jer ruka još ne prati konturu. Za školski uzrast linija je tanja, a crtež može da ima više elemenata. Za odrasle, koji bojanke koriste za smirenje, ide tanka linija i gusti obrasci u kojima se boji dugo.

Greška koja se najčešće ponavlja jeste mešanje uzrasta u istoj knjizi. Nekoliko krupnih crteža i nekoliko sitnih mandala u jednoj bojanci znači da polovina knjige ne odgovara detetu koje je dobilo. Uzrast se bira na početku i drži do kraja, isto kao kod slikovnice, o čemu piše tekst o nastanku slikovnice.

Zašto se štampa jednostrano?

Zbog flomastera. Boja probija kroz običan papir i uništava crtež sa poleđine, pa dete dobije knjigu u kojoj se polovina strana ne može koristiti. Jednostrana štampa rešava taj problem u potpunosti: sa jedne strane je crtež, sa druge prazna strana koja trpi.

Ako se ipak štampa obostrano, radi uštede ili zbog obima, bira se deblji i manje upijajući papir i to se navodi kao svesna odluka, ne kao previd. U tom slučaju se probna strana obavezno testira flomasterom pre nego što se pusti ceo tiraž.

Koji papir i format odgovaraju?

Papir deblji nego u običnoj knjizi, neprebeo i bez sjaja. Sjajna podloga izgleda dobro u izlogu, ali bojice po njoj klize, a flomaster se razliva, pa je za bojanku loš izbor. Neprebela nijansa je prijatnija oku i boje na njoj izgledaju toplije.

Format se bira prema uzrastu i prema tome gde se bojanka koristi. Veći formati daju prostor za velike oblike i za rad na stolu, manji su praktičniji za put i čekaonicu. Kako se ti pojmovi prevode u cenu štampe, razloženo je u tekstu koliko košta štampa knjige.

Zašto je povez toliko važan?

Zato što dete ne može da boji stranu koja se sklapa. Kod klasičnog poveza knjiga se otvara pod uglom, pa se deo crteža uz hrbat gubi, a ruka ne može ravno da radi. Zbog toga se ili ostavlja šira unutrašnja margina, ili se bira povez koji dozvoljava da se knjiga otvori sasvim ravno.

Spiralni povez to rešava najbolje: strana leži ravno, može i da se okrene skroz unazad, a pojedinačan list se lako iscepa i okači na zid. Mana je što menja izgled knjige, poskupljuje izradu i lošije stoji na polici sa običnim knjigama. To je odluka koja se donosi na početku, jer menja i pripremu fajlova.

Kako se fajl priprema za štampu?

Stavka	Šta se traži
Oblik crteža	čista linija, bez sivih tonova i senki
Rezolucija	visoka, jer se tanka linija pri štampi lako izgubi
Boje	crno-belo, bela pozadina bez sivog nanosa
Vektor ili raster	vektor je pouzdaniji za liniju, jer se uvećava bez gubitka
Napust	ako crtež ide preko ivice, obavezan kao i u svakoj knjizi
Margine	šire nego obično, naročito uz hrbat
Prazne strane	planirane, ne slučajne, ako se štampa jednostrano

Ostatak pripreme isti je kao za svaku drugu knjigu: format, impresum, podaci o izdanju i ispravan fajl za štampu. Šta taj fajl mora da ispuni, opisano je u tekstu šta je print-ready PDF.

Šta sme da se crta, a šta ne?

Originalni motivi uvek, poznati junaci nikada bez dozvole. Likovi iz crtanih filmova, stripova i igara zaštićeni su, pa bojanka sa njima ne može da se prodaje. To se odnosi i na prepoznatljive varijante istih likova, jer namera se lako prepoznaje.

Sigurni izbori su sopstveni likovi, teme iz prirode, vozila, zanimanja, godišnja doba, narodni motivi i sve što nije ničija zaštićena svojina. Ako se koriste tuđi crteži, prava se rešavaju ugovorom sa crtačem, jednako kao kod ilustracija u knjizi, o čemu piše tekst o ilustracijama u knjizi.

Koliko crteža treba da ima?

Onoliko koliko ih je stvarno dobrih. Bojanka sa dvadeset upotrebljivih crteža bolja je od one sa četrdeset, od kojih je polovina ponovljena ili prekomplikovana. Broj strana se pritom mora uklopiti u celine koje štamparija sklapa, pa se plan pravi zajedno sa njom.

Korisno je i da knjiga ima neki redosled: da počne od jednostavnijih crteža i ide ka složenijima, ili da prati temu, godišnja doba, dan u nedelji, put nekog lika. Bojanka bez ikakvog reda deluje kao skup crteža, a ne kao knjiga, i to se oseti i u prodaji.

Da li bojanka može da bude dodatak knjizi?

Može, i to je jedna od boljih upotreba. Autor slikovnice ili dečje priče napravi bojanku sa likovima iz svoje knjige, pa je prodaje uz nju ili poklanja na promocijama i gostovanjima u vrtićima. Deca dobiju nešto svoje, a knjiga ostane u kući i posle čitanja.

Isto radi i za odrasle naslove: motivi iz knjige, mape izmišljenih mesta, obrasci vezani za temu. To nije velika zarada, ali jeste povod za razgovor i materijal za objave, o čemu piše tekst o promociji knjige bez budžeta.

Kako izgleda bojanka za odrasle?

Drugačije po svemu osim po tehnici. Tu se ne boji da bi se naučila boja nego da bi se smirila pažnja, pa crteži imaju gust obrazac, tanku liniju i mnogo malih polja. Motivi su najčešće geometrijski, biljni, arhitektonski ili vezani za neku temu, a knjiga se često prodaje kao poklon.

Praktične posledice su tri. Prvo, papir mora da trpi tanke flomastere i fine bojice, pa je izbor još važniji nego kod dečjih izdanja. Drugo, format je obično veći, jer se u sitnom obrascu mora videti šta se boji. Treće, izgled knjige se pravi kao poklon proizvod: pažljiva korica, prijatan format i urednost od prve do poslednje strane.

Kod ove vrste izdanja mnogo znači i to što se listovi često cepaju i kače, pa se razmatra perforacija ili povez koji to dozvoljava. Ako se planira takva upotreba, kaže se štampariji na početku, jer utiče i na prelom i na izradu.

Kako se bojanka prodaje?

U knjižarama i prodavnicama sa opremom za decu, na sajmovima i festivalima, na dečjim radionicama i direktno, sa sajta autora. Kod bojanki je prodaja uživo naročito jaka, jer roditelj vidi crteže, prelista knjigu i odluči na licu mesta.

Pošto je reč o knjizi, važe i sve formalnosti: ISBN, CIP i podaci o izdanju, o čemu piše tekst o ISBN-u, CIP-u i COBISS-u. Bez toga knjižara ne može da je evidentira, ma koliko lepo izgledala.

Može li bojanka biti poklon ili promotivno izdanje?

Može, i tu često nalazi najbolju upotrebu. Ustanove, muzeji, turističke organizacije, ordinacije i firme koje rade sa porodicama naručuju male bojanke sa svojim motivima, koje se dele deci. Takvo izdanje ima manji obim, često samo nekoliko listova, i pravi se kao poklon, ne kao proizvod za policu.

Za autora je to koristan sporedni kanal. Ista tehnika pripreme važi, samo je tiraž manji, a naručilac je jedan, pa nema troška distribucije i skladištenja. Uz to se na poslednjoj strani obično nađe mesto za podatke o knjizi iz koje motivi dolaze, što bojanku pretvara u tihu najavu.

Ako se radi takav posao, unapred se dogovara ko ima pravo na motive posle isporuke i sme li naručilac da ih koristi na drugim materijalima. To je isto pitanje koje se postavlja kod svake upotrebe ilustracije izvan knjige, o čemu piše tekst o puzzleu od korice knjige.

Šta se najčešće pogreši?

Prva greška je pretanka linija, koja pri štampi postane bleda i nestane ispod boje. Druga su otvorene konture, koje izgledaju moderno, a u bojenju prave nered. Treća je obostrana štampa na tankom papiru. Četvrta je previše sitnih detalja za uzrast kom je knjiga namenjena.

Peta, i najčešća kod autora koji prvi put rade bojanku, jeste da se crteži naprave za ekran, a ne za papir. Sivi tonovi, blagi prelazi i senke lepo izgledaju na monitoru, a u štampi postanu prljava siva površina po kojoj se ne može bojiti. Zato se sve svodi na čistu liniju pre nego što fajl ode u štampariju.

Postoji i jedna provera koju vredi uraditi pre nego što se bilo šta pošalje u štampu: dati nekoliko probnih strana deci iz uzrasta kom je bojanka namenjena. Za pola sata se vidi sve što nijedan opis ne može da kaže, od toga koji motivi privlače do toga gde linija ne drži boju. Posle takve provere obično se izbaci nekoliko crteža, a dodaju dva nova, i knjiga iz toga izađe osetno bolja. Ta provera ne košta ništa, a jedina je koja meri ono zbog čega bojanka postoji: da se po njoj zaista boji, do poslednje strane.

Šta treba zapamtiti?

• Zatvorena kontura je uslov, inače boja beži van oblika.
• Debljina linije se bira prema uzrastu, ne prema ukusu crtača.
• Jednostrana štampa i deblji papir su razlog zbog kog se bojanka koristi do kraja.
• Knjiga mora da se otvori ravno, inače polovina crteža ostane neupotrebljiva.
• Motivi moraju biti originalni ili slobodni za korišćenje.

Izvori: strane usluga i procesa rada izdavačke kuće Librum; Narodna biblioteka Srbije za ISBN i CIP; uobičajeni zahtevi štamparija za linijsku štampu i izbor papira, koji se proveravaju kod konkretne štamparije.

Česta pitanja

Kakva linija je dobra za bojanku?

Čista, zatvorena i ujednačene debljine, bez sivih prelaza i senčenja. Za najmlađe deblja linija i veće površine, za stariju decu i odrasle tanja linija i sitniji detalji. Otvorena kontura pravi problem kada se boji flomasterom, jer boja beži van oblika.

Zašto se bojanka štampa jednostrano?

Da flomaster ne probije na drugu stranu i ne uništi crtež sa poleđine. Jednostrana štampa troši više papira, ali je to razlog zbog kog se bojanke uopšte koriste do kraja. Ako se štampa obostrano, bira se deblji papir i to se navodi kao svesna odluka.

Koji papir se koristi?

Deblji nego za običnu knjigu, neprebeo i bez visokog sjaja, jer bojice i flomasteri na sjajnoj podlozi klize. Tačan izbor daje štamparija prema tome kako se bojanka koristi, a razlika se oseti odmah pri prvom bojenju.

Koji povez je najbolji?

Onaj koji dozvoljava da se knjiga otvori ravno, jer dete ne može da boji stranu koja se sklapa. Spiralni povez to rešava najbolje, ali menja izgled knjige i cenu. Kod klasičnog poveza ostavlja se veća unutrašnja margina.

Kako se priprema fajl za štampu?

Crteži se predaju u visokoj rezoluciji, crno-belo, sa čistom belom pozadinom i bez sivih tonova. Za linijske crteže najbolje odgovara vektorski oblik, jer se može uvećati bez gubitka. Uz to idu napust i sigurnosne margine.

Sme li se crtati po motivima iz poznatih crtaća?

Ne sme, jer su likovi zaštićeni. Bojanka sa prepoznatljivim junacima tuđih dela ne može se prodavati bez dozvole nosioca prava. Sigurniji put su originalni motivi ili teme koje nisu ničija zaštićena svojina.

Koliko strana treba da ima bojanka?

Onoliko koliko ima dobrih crteža, uz obavezu da se broj uklopi u celine koje štamparija može da sklopi. Bolje je manje crteža koji su upotrebljivi nego pun obim sa motivima koji se ponavljaju ili su prekomplikovani za uzrast.

Da li bojanci treba probni otisak?

Treba, i to više nego drugim knjigama, jer se tek na papiru vidi kako se linija ponaša i da li boja probija. Na probnom otisku se stvarno boji, bojicama i flomasterom, pre nego što se pusti ceo tiraž.