Treba li autoru sajt i šta na njemu mora da stoji?

Autoru treba sajt kada želi mesto koje poseduje, na kom se knjiga može kupiti i sa kog mediji i organizatori mogu da uzmu materijal. Najmanji smislen sajt ima naslovnu, stranicu po knjizi, stranicu o autoru sa fotografijom i biografijom, kontakt i prijavu na listu čitalaca, a domen i nalozi moraju glasiti na autora.

Zašto sajt, kad postoje društvene mreže?

Zato što su mreže tuđi prostor. Pravila se menjaju, doseg se smanjuje, nalog može biti zaključan zbog greške, a sadržaj koji je autor godinama objavljivao nestaje zajedno sa njim. Sajt je mesto koje ostaje, koje se ne menja bez znanja vlasnika i koje se nalazi u pretrazi i posle nekoliko godina.

Druga razlika je što sajt radi bez prisustva. Kada neko traži autora po imenu, na sajtu nađe sve na jednom mestu: knjige, biografiju, kontakt, način da kupi. Na mreži nađe poslednju objavu i mora da traži dalje. Za novinara koji priprema tekst ili organizatora koji zove na gostovanje, to je razlika između dva minuta i odustajanja.

Koje stranice čine najmanji smislen sajt?

Naslovna, koja u prvom ekranu kaže ko je autor i šta je napisao. Stranica za svaku knjigu, sa koricom, opisom i načinom kupovine. Stranica o autoru, sa fotografijom i biografijom u dve dužine, kratkom i dugom. Kontakt, sa mejlom i obrascem. I mesto za prijavu na listu čitalaca, koje stoji na više stranica, a ne samo na jednoj.

To je pet stranica i sasvim je dovoljno za prvu godinu. Sve ostalo, blog, galerija, kalendar gostovanja, prikazi i odlomci, dodaje se kada ima čime da se popuni. Prazni odeljci su gori od nepostojećih, jer posetiocu govore da se o sajtu niko ne brine.

Šta mora da stoji na stranici jedne knjige?

Stranica naslova je prodajno mesto, ne zapis iz kataloga. Na njoj stoje korica u dobroj rezoluciji, naslov i eventualni podnaslov, opis koji daje razlog za čitanje, osnovni podaci o izdanju, cena ako se prodaje sa sajta i jasan način da se knjiga poruči. Ako postoji odlomak, stavlja se tu, jer prodaje bolje od bilo kakvog opisa.

Ispod toga idu prikazi, izjave čitalaca i pominjanja u medijima, ako ih ima. Ne moraju biti duga; dovoljne su dve ili tri rečenice sa potpisom. Kako se piše sam opis, razloženo je u tekstu o pisanju blurba, a kako se postavlja prodaja sa sopstvenog sajta u tekstu o prodaji knjige sa sopstvenog sajta.

Zašto je važno ko drži domen?

Domen je adresa, i on je jedino što se kasnije teško ispravlja. Ako je registrovan na firmu koja je pravila sajt ili na poznanika koji je pomogao, autor zavisi od te osobe za svaku promenu, za produženje i za selidbu sajta. Kada se odnos pokvari ili osoba jednostavno nestane, adresa ostaje zaključana, a sa njom i sve što je na njoj godinama građeno.

Ispravno je da domen bude registrovan na ime i mejl autora, da autor ima pristup nalogu gde je registrovan i da zna kada se produžava. Isto važi i za nalog kod hostinga, za mejl adresu vezanu za domen i za naloge alata koji mere posetu. Ko god da radi sajt, ti nalozi glase na autora, a izvođač dobija pristup.

Šta traže mediji i organizatori?

Kada novinar sprema tekst ili organizator najavljuje gostovanje, treba mu tačno četiri stvari: korica u visokoj rezoluciji, fotografija autora koja se može štampati, kratka biografija i kontakt. Ako to mora da traži mejlom i čeka odgovor, često odustane ili uzme fotografiju sa mreže, lošu i isečenu.

Zato se na sajt stavlja mali odeljak sa materijalima, bez šarene najave, samo lista fajlova koje neko može da preuzme. To je pet minuta posla koji autoru donese bolje tekstove i pristojne fotografije u najavama. Kako se ti materijali koriste u samoj promociji, opisano je u tekstu o promociji knjige bez budžeta.

Koliko tehnike je potrebno?

Stavka	Šta se traži	Zašto
Prilagođenost telefonu	sve radi na malom ekranu	većina posetilaca dolazi sa telefona
Brzina	slike pripremljene za veb, bez teških fajlova	spor sajt gubi posetioce pre nego što se otvori
Bezbedna veza	sertifikat i adresa bez upozorenja	bez toga pregledač plaši posetioca
Naslovi stranica	ime autora i naslov knjige u naslovu stranice	tako se sajt pronalazi u pretrazi
Merenje	alat za statistiku postavljen od prvog dana	podaci unazad ne postoje
Pravne strane	uslovi i privatnost ako se prodaje	obaveza prema kupcima

Ništa od toga nije komplikovano, ali se lako preskoči kada sajt pravi neko usput. Ako izradu radi izdavač kao uslugu, ove stavke treba da budu deo dogovora, zajedno sa pitanjem ko sajt održava posle predaje. Izdavačke kuće koje rade sa autorima nude i tu uslugu, među njima i Librum u delu izrade sajta za autora.

Kako se sajt nalazi u pretrazi?

Prvo po imenu autora, i to je najlakši deo: dovoljno je da ime stoji u naslovu naslovne strane i u tekstu o autoru. Teži i vredniji deo je da se sajt nalazi po temama. Ako autor piše istorijske romane o određenom periodu, tekstovi o tom periodu dovode ljude koji za autora nisu ni čuli.

Tu blog ima smisla, ali samo ako se održava. Nekoliko dobrih tekstova godišnje, vezanih za teme knjiga, radi bolje od dvadeset kratkih objava bez sadržaja. Isti tekstovi služe i kao materijal za listu čitalaca i za mreže, pa se jedan posao koristi na tri mesta.

Kako sajt pomaže prodaji u knjižarama?

Deluje suprotno, ali sajt koristi i onim primercima koji se prodaju na polici. Kupac koji u knjižari vidi nepoznat naslov, najčešće izvadi telefon i potraži ime autora. Ako nađe uređen sajt sa opisom knjige, prikazima i fotografijom, odluka je lakša. Ako ne nađe ništa, naslov ostaje na polici.

Isto važi za knjižare i organizatore. Nabavci u knjižari je lakše da primi naslov koji ima svoju stranicu sa podacima o izdanju nego onaj o kom nema nigde ničega. Kako izgleda ulazak u prodajno mesto, opisano je u tekstu kako knjiga ulazi u knjižaru, a šta se traži pre promocije u tekstu o organizaciji promocije.

Sajt je i mesto na koje se vraća posle svakog događaja. Fotografije sa promocije, najava sledećeg gostovanja, novi prikaz u medijima: svaka takva sitnica pokazuje da se oko knjige nešto dešava. To ne vide samo čitaoci, nego i ljudi koji odlučuju o pozivima i nabavci.

Šta na sajtu autora ne treba?

Ne treba muzika koja se pusti sama, ni uvodne animacije koje se moraju preskočiti. Ne treba cela knjiga u PDF-u za besplatno preuzimanje, osim ako je to svesna odluka. Ne treba galerija sa pedeset fotografija sa iste promocije. I ne treba odeljak „vesti" u kom poslednja vest ima datum od pre tri godine.

Takođe ne treba zatrpavati naslovnu stranu svime odjednom. Posetilac u prvih nekoliko sekundi treba da shvati ko je autor, šta je napisao i gde to može da kupi. Sve ostalo je drugi ekran. Sajt koji to ne radi jasno, gubi čitaoca bez obzira na to koliko dobro izgleda.

Koliko košta održavanje i ko ga radi?

Sajt nije jednokratan posao. Domen se produžava svake godine, hosting se plaća, softver se osvežava, a sadržaj zastareva ako ga niko ne dodaje. Zato se pre izrade dogovara ko to radi posle predaje i pod kojim uslovima, i šta autor može sam da menja bez pomoći.

Za autora koji nije tehnički, najvažnije je da može sam da doda novu knjigu, izmeni tekst i objavi najavu događaja. Ako za svaku sitnicu mora nekoga da zove, sajt vremenom prestane da se ažurira i pretvori se u staru vizitkarnicu. Zato se pri predaji traži kratko uputstvo i pristup, a ne samo link na gotov sajt.

Uputstvo ne mora biti obimno. Dovoljne su dve strane sa objašnjenjem kako se dodaje nova knjiga, kako se menja tekst na postojećoj stranici, kako se objavljuje najava i kome se javlja kada nešto prestane da radi. Uz to ide spisak naloga: gde je registrovan domen, gde je hosting, gde je postavljeno merenje i koja mejl adresa je vezana za svaki od njih.

Taj spisak se čuva zajedno sa ostalim dokumentima o knjizi, kao i ugovori sa prodajnim mestima i podaci o izdanju. Autori koji ga nemaju, godinama kasnije otkriju da ne znaju ni gde im je domen, ni ko ga plaća, pa sajt jednog dana jednostavno nestane sa interneta, bez ikakve najave.

Poslednje pitanje koje treba postaviti pre nego što se posao poveri nekome jeste šta se dešava ako saradnja prestane. Dobar odgovor glasi da autor ostaje sa domenom, sa sadržajem i sa pristupom svemu, a sajt nastavlja da radi bez izvođača. Loš odgovor je da se sve nalazi na tuđem nalogu i da se selidba posebno naplaćuje. Razlika između ta dva odgovora ne vidi se prvog dana, ali odlučuje kako će sajt izgledati posle pet godina. Pitanje se postavlja pre potpisa, mirno i bez sumnjičavosti, jer ozbiljnom izvođaču ono ne smeta, a onome kome smeta govori dovoljno samo po sebi.

Šta treba zapamtiti?

• Domen se registruje na ime autora, to je jedina odluka koja se kasnije teško ispravlja.
• Pet dobrih stranica vredi više od dvadeset praznih odeljaka.
• Stranica knjige je prodajno mesto, ne katalog, i mora imati jasan način poručivanja.
• Mediji i organizatori sa sajta uzimaju koricu, biografiju i fotografiju, pa te stvari moraju biti dostupne.
• Merenje se postavlja odmah, jer se podaci unazad ne mogu vratiti.

Izvori: strane usluga i procesa rada izdavačke kuće Librum; uobičajena praksa registracije domena i izrade sajtova, gde se uslovi proveravaju kod registra i kod izvođača.

Česta pitanja

Da li autoru sa jednom knjigom treba sajt?

Treba ako planira da piše i dalje ili da knjigu prodaje direktno. Sa jednom knjigom dovoljan je mali sajt od nekoliko stranica, koji kasnije raste. Autoru koji je objavio jednu knjigu i ne planira nastavak, dovoljna je dobra stranica naslova kod izdavača.

Ko treba da bude vlasnik domena?

Autor, uvek. Domen se registruje na njegovo ime i njegov mejl, bez obzira na to ko pravi sajt. To je jedina stvar koja se kasnije teško ispravlja, jer domen na tuđem nalogu znači da autor zavisi od te osobe ili firme za svaku promenu.

Šta mora da stoji na stranici jedne knjige?

Korica u dobroj rezoluciji, naslov i podnaslov, opis koji daje razlog za čitanje, podaci o izdanju, cena ako se prodaje sa sajta, dugme za kupovinu ili poručivanje, i odlomak ako postoji. Poželjno je i mesto za prikaze i reakcije čitalaca.

Da li se knjiga može prodavati sa sajta bez prodavnice?

Može. Najjednostavniji oblik je obrazac za porudžbinu i plaćanje po nalogu za prenos, uz QR kod. Prava prodavnica sa korpom ima smisla kada postoji više naslova ili kada broj porudžbina preraste ručnu obradu.

Koliko sajt treba da bude veliki?

Onoliko koliko ima šta da nosi. Pet dobro napisanih stranica rade bolje od dvadeset praznih. Sadržaj se dodaje kako nastaje, a najčešća greška je pravljenje odeljaka koji ostanu prazni godinama i kvare utisak o autoru.

Treba li autoru blog?

Treba ako ima o čemu redovno da piše i ako mu to prija. Blog pomaže da ga ljudi nađu po temama, a ne samo po imenu. Ako nema volje za redovno pisanje, bolje je nemati blog nego imati onaj čiji je poslednji tekst od pre tri godine.

Kako se meri da li sajt išta donosi?

Brojem porudžbina, brojem prijava na listu čitalaca i brojem upita koji stignu preko kontakta. Posećenost je korisna samo kao poređenje sa prethodnim mesecom. Alat za merenje se postavlja odmah po objavi sajta, jer se podaci unazad ne mogu dobiti.

Može li sajt da zameni izdavača?

Ne može, jer sajt ne radi lekturu, prelom, štampu ni distribuciju. On je mesto na kom se sve to susreće sa čitaocem. Autor koji ima sajt, a nema uređenu knjigu, ima lepu izlog bez robe; autor koji ima dobru knjigu bez sajta, ima robu koju je teže naći.