Đurđevdan: praznik proleća, uranka i najlepših pesama
Šesti maj je jedna od najčešćih krsnih slava i praznik koji je ušao u pesму i običaje celog Balkana. Ko je bio Sveti Đorđe i šta znače uranak, cveće i umivanje u rosi.
Đurđevdan, praznik Svetog velikomučenika Georgija, slavi se 6. maja i spada među najraširenije krsne slave kod Srba. Istovremeno je i veliki prolećni praznik, toliko srastao sa narodnim životom da su ga opevale pesme koje danas zna ceo region.
Sveti Đorđe
Sveti Georgije bio je rimski vojnik iz 3. veka koji je zbog hrišćanske vere postradao u vreme cara Dioklecijana. Na ikonama se prikazuje kao konjanik koji kopljem probada aždaju: slika pobede dobra nad zlom, po kojoj je postao jedan od najomiljenijih svetitelja i na Istoku i na Zapadu.
Uranak i rosa
Đurđevdan je u narodnom kalendaru granica zime i leta, pa su se za njega vezali običaji buđenja prirode. Uranak je najpoznatiji: porodice ustaju pre zore i odlaze u prirodu, kraj reka i izvora. Devojke su se umivale jutarnjom rosom i kitile cvećem i vrbovim grančicama, za zdravlje i lepotu; domovi se kite zelenilom da godina bude rodna.
Domaćini koji slave Đurđevdan toga dana lome slavski kolač i primaju goste, a kako praznik često pada u vreme Vaskrsa, trpeza ume da bude i posna i mrsna, po kalendaru.
Malo koji praznik tako prirodno spaja crkveni i narodni kalendar: u istom danu stoje svetac ratnik, miris проलećа i puna kuća gostiju. Zato Đurđevdan, kažu domaćini, nikada ne prođe tiho.
