Žito i slavski kolač: šta zapravo simbolišu na trpezi

Na svakoj slavskoj trpezi, pre pečenja i torti, stoje dve naizgled skromne stvari: činija kuvane pšenice i okrugao hleb. Upravo one nose celo značenje praznika.

Žito: seme koje umire da bi rodilo

Koljivo ili žito, kuvana pšenica zaslađena medom i pomešana sa orasima, priprema se u spomen na pretke i upokojene članove porodice. Simbolika dolazi pravo iz jevanđelja: ako zrno pšenice ne padne u zemlju i ne umre, ostaje samo; ako umre, donosi mnogi rod. Zato je žito na slavi tiha propoved o vaskrsenju: ono što je posejano u zemlju, niče u novi život.

Kolač: hleb koji se lomi

Slavski kolač je obredni hleb ukrašen krstom i šarama od testa. Na slavi se preliva vinom, u znak Hristove žrtve, a zatim ga domaćin sa sveštenikom ili najstarijim gostom okreće i lomi. Lomljenje ima jasno značenje: hleb postoji da bi se podelio, kao i sve dobro u domu. Deo kolača se po običaju ostavlja ukućanima, a deo daruje gostima.

Sveća koja sve spaja

Uz žito i kolač gori slavska sveća, svetlost koja povezuje pokolenja: one kojih više nema, one koji za stolom sede i one koji će tek doći. Tri jednostavna znaka, pšenica, hleb i plamen, čine da slava ne bude samo ručak, nego priča o životu koji se predaje dalje.