Koliko traje i šta obuhvata izrada ePUB knjige?

Izrada ePUB knjige obuhvata pripremu uređenog teksta, označavanje strukture, pravljenje interaktivnog sadržaja, ugradnju korice, proveru po standardu i testiranje na čitačima i telefonima. Za prozni tekst bez slika posao se meri danima, a duže traju knjige sa slikama, tabelama i fusnotama.

Šta je ePUB, a šta nije?

ePUB je format elektronske knjige u kom se tekst preliva. Čitalac bira veličinu slova, font i temu, a knjiga se prilagođava njegovom ekranu. Zbog toga u ePUB-u ne postoji strana u onom smislu u kom postoji u štampanoj knjizi: ono što je na jednom uređaju pri dnu ekrana, na drugom je na sredini.

PDF nije elektronska knjiga u tom smislu, iako se često tako prodaje. On je slika štampane strane, pa se na telefonu mora uvećavati i pomerati levo i desno. Za čitanje na malom ekranu to je loše iskustvo, a većina platformi koje prodaju elektronska izdanja traži upravo ePUB.

Odakle se kreće?

Od uređenog teksta, ne od rukopisa. To znači tekst koji je prošao lekturu i u kom su ispravke rešene, sa jasno označenim naslovima poglavlja i bez ručnog doterivanja izgleda. Prazni redovi umesto razmaka, razmaci napravljeni tabulatorima i ručno centriranje su najčešći uzrok ružnog ePUB-a.

Ako se istovremeno priprema i štampano izdanje, tekst je isti, ali se dalje radi na dva načina. U štampi izgled nosi prelom, a u elektronskom izdanju nosi struktura. Kako izgleda taj drugi posao, opisano je u tekstu o prelomu knjige.

Šta znači „označiti strukturu"?

Znači reći fajlu šta je šta. Naslov poglavlja mora biti označen kao naslov, a ne samo napisan većim i podebljanim slovima. Citat mora biti citat, a ne pasus uvučen razmacima. Ta razlika je nevidljiva u dokumentu, a u elektronskoj knjizi odlučuje da li će sadržaj raditi i da li će se knjiga uredno prelamati.

Na strukturi počiva i pristupačnost. Čitač koji naglas čita knjigu oslanja se na oznake da bi znao gde je naslov, a gde običan tekst. Knjiga bez uredne strukture na takvom uređaju postaje niz rečenica bez orijentira.

Kako izgleda sadržaj u elektronskoj knjizi?

Kao spisak poglavlja koji se otvara iz menija čitača i vodi na tačno mesto. Postoji i sadržaj na početku same knjige, kao stranica sa linkovima. Prvi je obavezan, drugi je stvar izbora i navike, a kod dužih knjiga i priručnika je koristan.

Isto pravilo važi za fusnote. One u elektronskoj knjizi ne stoje na dnu strane, jer strane nema, nego se otvaraju kao napomena i imaju povratak na mesto sa kog se došlo. Ako povratka nema, čitalac se izgubi, i to je jedna od najčešćih grešaka u domaćim elektronskim izdanjima.

Šta se dešava sa slikama i tabelama?

Element	Šta treba uraditi
Fotografije	pripremiti za ekran, paziti na ukupnu veličinu fajla
Ilustracije	proveriti čitljivost na malom ekranu, dati opis za pristupačnost
Tabele	pojednostaviti ili pretvoriti u listu, jer široke tabele ne staju
Grafikoni	obezbediti i tekstualno objašnjenje uz sliku
Mape i sheme	razmotriti uvećanu verziju ili poseban prilog
Korica	ugraditi u fajl, u zadatoj rezoluciji i odnosu stranica

Kod knjiga u kojima je izgled strane deo sadržaja, na primer slikovnica, stripova i knjiga sa složenim rasporedom, razmatra se format sa fiksnim rasporedom. On zadržava izgled, ali se lošije čita na telefonu, pa se bira svesno i najčešće se pravi kao dodatak, a ne kao jedino izdanje.

Šta su metapodaci i zašto su važni?

Metapodaci su podaci o knjizi koji putuju zajedno sa fajlom: naslov, autor, izdavač, jezik, datum izdanja i identifikator izdanja. Po njima platforme prepoznaju knjigu, a čitači je prikazuju u biblioteci korisnika. Pogrešno upisan autor ili jezik pravi nered koji se kasnije teško ispravlja.

Ako knjiga ima ISBN, on se upisuje i u metapodatke. Elektronsko izdanje po pravilu nosi svoj broj, različit od štampanog, jer je reč o drugom izdanju istog dela. Kako se ti brojevi dobijaju i šta znače, razloženo je u tekstu o ISBN-u, CIP-u i COBISS-u.

Kako se proverava da li je fajl dobar?

U dva koraka. Prvi je tehnička provera po standardu, koja hvata greške u strukturi fajla. Ona je uslov da platforme prihvate knjigu, ali ne govori ništa o tome kako knjiga izgleda. Drugi korak je čitanje: fajl se otvori na telefonu, na tabletu i na čitaču sa elektronskim mastilom, pa se prolazi kroz knjigu.

Tokom tog prolaza proverava se nekoliko stvari: da li sadržaj vodi tamo gde treba, da li se poglavlja počinju na novom mestu, da li se kurziv i podebljanje pojavljuju tamo gde treba, kako izgledaju tri različite veličine slova i da li se negde pojavljuje prazan prostor bez razloga. Najčešće greške koje se tako otkriju popisane su u tekstu o ePUB-u koji radi na čitačima.

Koliko izrada traje?

Za prozni tekst bez slika, računa se u danima: priprema, struktura, sadržaj, korica, provera i testiranje. Za knjigu sa slikama, tabelama i fusnotama, posao je duži i traži više krugova, jer se svaki element mora ponašati uredno i na malom i na velikom ekranu.

Ono što najviše produžava posao jeste tekst koji se menja u toku izrade. Svaka izmena traži ponovnu proveru, pa se elektronsko izdanje radi kada je tekst konačan, isto kao i štampano. Ako se obe verzije prave istovremeno, ispravke se unose u obe, inače će se trajno razlikovati.

Koje greške se najčešće vide u domaćim izdanjima?

Prva je ćirilica i latinica pomešane u istom fajlu, najčešće zato što je tekst prolazio kroz više programa. Druga su naslovi poglavlja koji nisu označeni kao naslovi, pa sadržaj ne radi. Treća su prazne strane i veliki razmaci preneti iz dokumenta, koji na malom ekranu izgledaju kao greška u fajlu.

Četvrta je korica koja nedostaje ili je u premaloj rezoluciji, pa u biblioteci čitača stoji siva pločica bez slike. Peta su metapodaci u kojima je autor upisan naopako, sa prezimenom kao imenom, pa se knjiga u spisku ne nalazi tamo gde bi trebalo. Sve to se hvata jednim pažljivim prolazom kroz gotov fajl na pravom uređaju.

Šta autor dobija na kraju?

Validan ePUB, spreman za platforme i za direktnu prodaju. Po dogovoru i dodatne verzije: fajl za starije Kindle uređaje, PDF za pregled i koricu u rezoluciji koju traže prodavnice. Vredi tražiti i izvorne fajlove iz kojih je knjiga napravljena, iz istog razloga kao i kod preloma.

Uz to ide i kratak spisak gde je knjiga testirana i pod kojim uslovima. Kada se za godinu dana pojavi pitanje zašto se na nekom uređaju knjiga čudno prikazuje, taj spisak štedi sate pogađanja.

Šta se piše u opisu za prodavnice?

Uz fajl ide i tekst koji kupac vidi na strani knjige. On nije isti kao tekst sa zadnje korice, jer se čita na ekranu, sa telefona, i najčešće se prikazuje skraćeno dok kupac ne klikne na „prikaži više". Zato prve dve rečenice moraju da stoje same za sebe.

Uz opis se zadaju i kategorije i ključne reči, koliko ih platforma dozvoljava. To je mesto gde autori najviše greše: biraju najširu moguću kategoriju, u kojoj se njihova knjiga izgubi među desetinama hiljada naslova, umesto uže u kojoj je vidljiva. Kako se piše sam opis koji nekoga natera da kupi, razloženo je u tekstu o pisanju blurba.

Može li iz istog teksta nastati i audio izdanje?

Može, i to je logičan sledeći korak. Uređen tekst koji je poslužio za elektronsko izdanje ujedno je i najbolja osnova za snimanje, jer je već pročišćen i sređen. Ono što se za audio mora dodatno pripremiti jesu odluke o tome kako se čitaju naslovi poglavlja, fusnote, citati i sve što u govoru nema svoj prirodan oblik.

Tri izdanja iste knjige, štampano, elektronsko i audio, pokrivaju tri različite navike čitanja, a nastaju iz istog posla oko teksta. Kako izgleda snimanje i šta obuhvata, opisano je u tekstu o nastanku audio-knjige.

Gde se elektronska knjiga prodaje?

Na platformama koje prodaju elektronska izdanja, u domaćim internet knjižarama koje ih nude i direktno, sa sajta autora. Direktna prodaja donosi najviše po primerku i ne troši tiraž, a isporuka je link posle plaćanja. Kako se to postavlja, opisano je u tekstu o prodaji knjige sa sopstvenog sajta.

Elektronsko izdanje ima i ulogu koju autori potcenjuju: ono čuva naslov u prodaji kada se štampani tiraž potroši. Knjiga koja je rasprodata, a nema elektronsko izdanje, jednostavno nestane sa tržišta do sledeće štampe. Kako se planira tiraž da do toga ne dođe, opisano je u tekstu koliko primeraka prve knjige odštampati.

Vredi imati na umu i da se elektronsko izdanje lako popravlja. Kada se posle nekoliko meseci javi čitalac sa greškom, ispravka se unese i nova verzija se postavi na platforme, bez novog tiraža i bez troška štampe. Ta mogućnost je razlog više da elektronsko izdanje postoji i kod naslova koji se prevashodno prodaju u štampanom obliku: ono je najjeftiniji način da knjiga bude tačna i dostupna dugo posle izlaska. Uz svaku takvu izmenu vredi zabeležiti datum i šta je promenjeno, da se posle godinu dana zna koja je verzija poslednja i šta je u njoj ispravljeno. Isti spisak služi i kada se pravi dopuna štampanog tiraža, da obe verzije knjige ostanu iste.

Ukratko, elektronsko izdanje je najjeftiniji način da knjiga ostane dostupna i tačna godinama posle izlaska.

Šta treba zapamtiti?

• ePUB nema fiksnu stranu, nego se preliva prema ekranu i veličini slova.
• Struktura je važnija od izgleda: naslovi, poglavlja, sadržaj i fusnote.
• Validan fajl je uslov da ga platforme prihvate, ali nije garancija da lepo izgleda.
• Provera se radi na uređajima, ne samo u programu u kom je fajl napravljen.
• Elektronsko izdanje se planira uz štampano, a ne kao naknadna ideja.

Izvori: strane usluga i procesa rada izdavačke kuće Librum; javno dostupna dokumentacija standarda za elektronske knjige i zahtevi prodajnih platformi, koji se proveravaju kod svake platforme posebno.

Česta pitanja

Da li je PDF elektronska knjiga?

Nije, iako se tako prodaje. PDF ima fiksnu stranu, pa se na telefonu mora uvećavati i pomerati. ePUB se preliva prema ekranu i veličini slova koju čitalac izabere, i zato ga traže platforme koje prodaju elektronska izdanja.

Može li se ePUB napraviti izvozom iz uređivača teksta?

Može se dobiti fajl, ali najčešće loš. Izvoz prenese i sve što je u dokumentu ručno doterivano, pa nastaju prazne strane, neujednačeni razmaci i naslovi koji nisu prepoznati kao naslovi. Zato se ePUB radi iz čistog teksta sa jasnom strukturom.

Šta znači da je ePUB validan?

Da prolazi proveru po standardu, bez grešaka u strukturi fajla. To je uslov da ga platforme prihvate. Validan fajl ipak nije nužno i dobar fajl, jer provera ne gleda kako knjiga izgleda, nego da li je tehnički ispravna.

Da li se u ePUB mogu staviti slike?

Mogu, uz pripremu za ekran i pažnju na veličinu fajla. Slike koje nose detalje, kao tabele i mape, teško se čitaju na malim ekranima, pa se prilagođavaju ili se daje uvećana verzija. Kod knjiga sa mnogo slika razmatra se i format sa fiksnim rasporedom.

Šta je mobi i da li mi treba?

Stariji format za Kindle uređaje. Danas Kindle prihvata i ePUB, pa se mobi traži retko. Ako platforma ili kupac izričito traže taj format, pravi se pretvaranjem iz ePUB-a, uz ponovnu proveru izgleda.

Kako se elektronska knjiga zaštiti od kopiranja?

Potpune zaštite nema. Platforme nude svoje mehanizme, a kod direktne prodaje se najčešće koristi vodeni žig sa podacima o kupcu. Mnogi izdavači svesno biraju blaži pristup, jer stroga zaštita najviše smeta poštenim kupcima.

Koliko dugo traje izrada?

Za prozni tekst bez slika, nekoliko dana, uključujući proveru na uređajima. Za knjigu sa slikama, tabelama, fusnotama i registrom, posao je duži i traži više krugova provere, jer se svaki element mora ponašati uredno na svim veličinama ekrana.

Treba li elektronsko izdanje raditi uz štampano ili kasnije?

Najbolje odmah, jer se tada koristi isti uređen tekst i iste ispravke. Kada se radi godinu dana kasnije, obično se ispostavi da postoje dve verzije teksta, da je neko unosio ispravke samo u jednu i da niko ne zna koja je konačna.